Kad se samo setim 96. i "faktora stabilnosti", "nezaobilaznog sagovornika", "legitimnog pregovarača"  Slobodana Miloševića koga su nam tada Amerika i EU instalirali nazad da bi nas zbog njegove politike bombardovali.

izgleda da se stvarno čovek zabrinuo  

pa zar oni nekom prišaju o pravima evo primera
Fišerove nevolje sa zakonom počele su u oktobru 1992. godine na Svetom Stefanu, tačnije u hotelu Maestral u Miločeru, gde se pod pokroviteljstvom Jezdimira Vasiljevića održavao meč između Fišera i Borisa Spaskog kao neke vrste reprize legendarnog meča koji je odigran u Rejkjaviku dvadeset godina ranije, kada je prvi i jedini put u istoriji šaha jedan rođeni Amerikanac pobedio Rusa i postao svetski šampion. Okolnost da se revanš igra u Jugoslaviji, koja je u to vreme bila pod sankcijama, pod sponzorstvom čoveka bliskog Miloševićevom režimu, pobudila je zanimanje američkog ministarstva finansija, koje je Fišeru poslalo pismeni nalog da smesta prekine meč, pod pretnjom kazne od deset godina zatvora i četvrt miliona dolara kazne. Nimalo impresioniran, Fišer je pred novinarima zalepio sočnu šlajmaricu na papir iz domovine (vaš izveštač je bio prisutan). Zatim je pobedio Spaskog, pokupio obećanih 3,5 miliona dolara Gazda Jezdinih para, i posle kraćeg boravka u Srbiji odjezdio put Dalekog istoka, sve dok pre tri nedelje nije uhapšen u Japanu.

sad mi je jasno zašto uopšte nije lako biti velemajstor u šahu

Izborna hipokrizija na istoku i zapadu
Autor: Blic online | 28.11.2007 - 08:39

U autorskom tekstu u današnjem Gardijanu profesor istorije na univerzitetu u Oksfordu, Mark Almond piše da Rusija glasa na parlamentarnim izborima u nedelju pod senkom odluke OEBSa da ne pošalje posmatrače jer je takvu misiju blokirala Moskva, prenosi BBC.

Kad je reč o izbornim prevarama hipokrizije ima dovoljno i na istoku i na zapadu, piše profesor Almond i navodi da po pitanju prijema nezavisnih stranih posmatrača tokom izbora, samo Britanija stoji lošije od Amerike u OEBS-ovim knigama - što daje težinu optužbama predsednika Putina da ova organizacija primenjuje dvostruke standarde kad je reč o Rusiji.

Almond dodaje da je sa zakašnjenjem, Britanija tek 2005. dozvolila jednom broju stranih posmatrača da “uče” na primeru izbora u Britaniji.

Tom prilikom im, međutim, nije dozvoljeno da posmatraju brojanje glasova, a kamo li da iznose ocene izbornog toka - a britanski forin ofis bi svakako uložio protest da su njegovi posmatrači tako kontrolisani u nekoj zemlji, zaključuje Mark Almond u Gardijanu.

---

Karpov sprečen da poseti Kasparova u moskovskom zatvoru
Autor: Beta | 27.11.2007 - 23:26

 Šahovski velemajstor Anatolij Karpov sprečen je danas u pokušaju da poseti i pruži moralnu podršku svom starom rivalu Gariju Kasparovu, koji izdržava petodnevnu kaznu zatvoru zbog učešća na antivladinim protestima.
Kasparov je uhapšen u subotu, kada je vikenda predvodio demonstracije protiv predsednika Vladimira Putina. On bi trebalo da bude oslobođen u četvrtak.
"Karpov je pokušao da poseti Kasparova, ali mu to nije bilo dozvoljeno", rekla je za Rojters Marina Litvinović, članica glavnog odbora Kasparovljevog Ujedinjenog građanskog fronta. "Karpov je član Javnog odbora, koji kontroliše rad vlade i ima pravo da poseti one koji su pritvoreni. Svejedno, nisu mu to dozvolili", rekla je Litvinovićeva i dodala da je Karpov verovatno hteo da izrazi moralnu podršku ili se uveri u uslove pod kojima Kasparov boravi u zatvoru.
 Karpov je izrastao u jednu od najuticajnijih javnih figura Sovjetskog Saveza kada ga je tadašnji predsednik Leonid Brežnjev lično proglasio "šahovskim kraljem" i rekao mu "da zadrži krunu", pošto je mladi velemajstor postao svetski prvak na šampionatu 1975. godine. Deset godina kasnije je titulu najboljeg od njega preuzeo Kasparov, koji je, naposletku, priznao da je pobeda nad Karpovim bila izazov komunističkom sistemu i bila simbol borbe za novu demokratsku Rusiju. Međutim, izgleda da danas međusobne političke razlike dvojice šahista nisu bile toliko bitne. "Čovek je u nevolji; naravno da mi nije svejedno zbog toga", rekao je Karpov za radio Slobodna Evropa i dodao da u Rusiji trenutno postoje četiri svetska šahovska šampiona i da je njihova sudbina važna za ostale šahiste, kako u Rusiji, tako i širom sveta. "Uopšteno govoreći, ne delim njegove političke stavove, ali to je nešto drugo. Nisam došao ovde da ga politički podržim", rekao je Anatolij Karpov za radio Slobodna Evropa i dodao da je sa Kasparovim proveo više vremena za šahovskom tablom nego sa ijednim drugim šahistom. Sjedinjene Države i evropske zemlje su izrazile zabrinutost zbog mera Kremlja prilikom protesta koji su se desili uoči parlamentarnih izbora raspisanih za 2. decembar.

Izvor: Blic

Dobio je celih 5 dana?  , pa da je to radio u SAD, deportovali bi ga odma na Setlandska ostrva(ovo sam lupnuo, moze i neka druga)

Predsednik pozvao birače da glasaju za njega
Opozicija nema šansu protiv Putina
Autor: Tanja Trikić | 30.11.2007 - 06:00


Uoči parlamentarnih izbora u Rusiji, 2. decembra, Vladimir Putin, aktuelni predsednik, obratio se juče biračima s pozivom da u nedelju glasaju za vladajuću partiju i upozorio da je „opasna iluzija“ misliti da je sve sigurno i da će perspektiva razvoja ostati ista. U snimljenom TV obraćanju, koje je bilo vrhunac predizborne kampanje, Putin je takođe poručio da će rezultat parlamentarnih izbora dati ton predsedničkim izborima, za koje je i zvanično počela kampanja.

„Računam na vašu podršku. Ako želimo da zaista živimo dostojanstveno, ne sme se dozvoliti da na vlast opet dođu oni koji su jednom već bezuspešno pokušali da vršljaju po zemlji, a danas bi da prekroje planove razvoja Rusije, a zemlju i narod vrate u vreme poniženja, zavisnosti i raspada“, kazao je šef Kremlja, ne precizirajući koje su to neprijateljske snage.
Suprotno njima, vladajuća stranka je, veli Putin, izvukla zemlju iz jame u kojoj je bila pre osam godina i, mada je „bilo propusta“, treba obezbediti kontinuitet da bi „Rusija postala istinski savremena i prosperitetna“.
Na izborima, na kojima će, kako nagoveštavaju ankete, ubedljivo pobediti Jedinstvena Rusija, šanse da uđu u Dumu, donji dom parlamenta, imaju četiri stranke: Jedinstvena Rusija, kojoj prognoziraju da će dobiti neverovatne dve trećine glasova, komunisti Genadija Zjuganova, Liberalno-demokratska stranke Vladimira Žirinovskog, čoveka poznatog po skandalima i oštroj retorici i Pravedna Rusija, veštački stvoreno čedo vladajućih struktura, koje predvodi prvi čovek Saveta Federacije Sergej Mironov.
Mihail Gorbačov, poslednji predsednik SSSR i lider pokreta Savez socijaldemokrata, podržao je juče Putina, rekavši da je na njegovoj strani.
„Putin je za vreme mandata uradio mnogo, pre svega stabilizovao zemlju i prekinuo destruktivne tendencije u državi u kojoj je na početku zatekao haos“, rekao je Gorbačov u Moskvi.
On je dodao da ono što radi ruski predsednik odgovara nadanjima ruskih građana, a da su pozitivnim efektima Putinove vlasti doprinele i visoke cene nafte, gde je „imao sreće kao i Brežnjev“.
Kandidati posvađane i razjedinjene opozicije imaju mršave izglede da sednu u poslaničke klupe. Liberalnim partijama poput Agrarne, Jabloka, Saveza desnih snaga i Građanskih snaga nije porasla popularnost ni posle hapšenja dvestotinak aktivista, učesnika „Marša nesaglasnih“ prošle nedelje. Naime, među ruskim biračima podrška Zapada nekoj partiji i rejting obrnuto su proporcionalni, pa zapadni mediji i nevladine organizacije često čine medveđu uslugu liberalnoj opoziciji kada je previše glasno podržavaju.
Zato glavni zaplet ovih unapred rešenih izbora nije ko će pobediti na njima, nego kakva će biti postizborna sudbina lidera Kremlja, koji je 2. oktobra napravio nesvakidašnji gest, prihvativši da kao predsednik bude istovremeno i nosilac liste Jedinstvene Rusije.
Sva je prilika da on sebi sprema premijersku fotelju, dok među imenima potencijalnih kandidata figuriraju aktuelni vicepremijeri Sergej Ivanov i Dmitrij Medvedev, s akcentom na prvog. Nije isključeno ni da će na površinu isplivati neko novo ime od onih koje Rusi u žargonu zovu „konj na kojeg se niko ne kladi“.

Kasparov oslobođen
Bivši prvak sveta u šahu i lider opozicije Gari Kasparov pušten je iz petodnevnog pritvora, na koji je osuđen zbog učešća u antiputinovskom „Maršu nesaglasnih“. Policijsko vozilo je Kasparova dovezlo do kuće, gde je on popričao s novinarima i svojim pristalicama. Dočekali su ga i mnogi predstavnici opozicije: Boris Njemcov i Nikita Belih, lideri Saveza desnih snaga, Marija Gajdar, ćerka bivšeg premijera Jegora, i drugi. Kasparov je ispričao da mu u pritvoru nisu bile dozvoljene posete, pa da čak nije mogao da komunicira ni sa svojim advokatima. Šahisti su ipak dostavljali pakete, te, kako kaže, nije imao potrebe da proba običnu zatvorsku hranu.
Oligarsi i vlast
Putin je početkom svog drugog mandata sklopio primirje s oligarhijskim strukturama, koje su se tokom mračnih devedesetih godina napljačkale državne imovine. Prema prećutnom sporazumu, nije ih dirao ako ne pokazuju političke ambicije. Ali svako ko bi i pomislio da svoj nelegalno stečeni novac iskoristi podržavajući političke protivnike Kremlja, dobio je ili zatvor ili izgnanstvo. Tako je Mihail Hodorkovksi, bivši vlasnik „Jukosa“, poslat na dugogodišnju kaznu zatvora. Drugi kontroverzni tajkun Boris Berezovski sedi u izgnanstvu u Londonu. Juče mu je moskovski sud izrekao šest godina zatvora za proneveru 8,8 miliona dolara u poslovima s nacionalnim avio-prevoznikom „Aeroflotom“ i od Londona traži njegovo izručenje. Ipak, niko ne dira Romana Abramoviča, gubernatora daleke Čukotke.

Izvor: Blic

Za Putena!

PREDIZBORNA TIŠINA UOČI SUTRAŠNjIH IZBORA U RUSIJI

MOSKVA – U Rusiji je danas počela predizborna tišina, uoči sutrašnjih izbora za donji dom ruskog parlamenta, Državnu Dumu.

Za 450 poslaničkih mesta, bori se 11 partija, odnosno oko 4.500 kandidata, po proporcionalnom izbornom sistemu koji je uveden ove godine. Zakonskim izmenama, partijama je zabranjeno formiranje koalicija, a uveden je cenzus od sedam odsto.

Građani Rusije moći će da glasaju na oko 100.000 biračkih mesta u zemlji i u oko 140 zemalja sveta. Glasačka mesta biće otvorena najpre na istoku, na Čukotki, a poslednja će biti zatvorena u zapadnoj ruskoj enklavi, Kalinjingradu.

Očekuje se da će u Dumu ući Jedinstvena Rusija, čiju listu predvodi predsednik Vladimir Putin, a čiji je cilj da osvoji dvotrećinsku većinu. Očekuje se i ulazak Komunističke partije Rusije, dok je sudbina ostalih zbog visokog cenzusa neizvesna.

Beta

7% и није високи цензус, али западњацима је криво што њихове ''јабуке'' немају шансе.

IZBORI POČELI BLAGOVREMENO, NA ISTOKU VEĆ ZAVRŠENI


MOSKVA , 2. decembra (Tanjug) - Na parlamentarnim izborima za poslanike ruske Dume (donjeg doma parlamenta) blagovremeno su otvorena sva biračka mesta, a, zasad, se beleži bolja izlaznost nego na izborima 2003. godine, saopštio je danas predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov.

Više od 108 miliona birača glasa na više od 96.000 biračkih mesta, a na proteklim izborima glasalo je 60,7 miliona birača, ili 55,75 odsto.

Do osam sati po srednjoevropskom vremenu glasalo je približno pet odsto građana sa pravom glasa.

U međuvremenu je glasanje već završeno na krajnjem istoku Rusije, na Kamčatki i Ccukotskom Autonomnom Okrugu, gde je počelo brojanje glasova. U tim oblastima Rusije, koja se proteže na 11 vremenskih zona, glasanje je počelo sinoć oko 21 sat po srednjeevropskom vremenu.

U Moskvi se glasa na 3.278 biračkih mesta i, zasad, nisu zabeleženi ozbiljni incidenti u vezi sa glasanjem.

U svojoj izbornoj jedinici glasao je gradonačelnik Jurij Lužkov, koji je rekao da "Moskva aktivno glasa" i da ljudi "shvataju odgovornost za budućnost zemlje".

Lužkov očekuje da će budući saziv Dume snažno raditi na ekonomskim i socijalnim pitanjima, a da ne bi trebalo da se dozvoli da se "ostvari mašta Zapada da radi sa Rusijom kao sa sirovinskom bazom".

Glasanje je organizovano i na 360 biračkih mesta u inostranstvu, u svim bivšim sovjetskim republikama (na teritoriji Zajednice Nezavisnih Država), u baltičkim zemljama, kao i u nepriznatim republikama Abhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju.

Prvi preliminarni rezultati biće poznati posle 19 sati po srednjoevropskom vremenu, kada će biti zatvorena biračka mesta na najazapadnijem delu Rusije, u Kalinjingradskoj oblasti.

U Rusiji se danas održavaju izbori za Državnu Dumu
Autor: Blic online - Beta | 02.12.2007 - 09:24


U Rusiji se danas održavaju izbori za donji dom parlamenta, Državnu Dumu, a sigurne šanse za pobedu ima Jedinstvena Rusija (JR), čiju listu predvodi predsednik države Vladimir Putin.

Za 450 mesta u Dumi bori se 11 partija, ali, prema istraživanjima javnog mnjenja, šanse za dobijanje poslaničkih mesta ima još samo Komunistička partija Rusije.

Mogućosti Liberalno demokratske partije Vladimira Žirinovskog i liberalnih partija, kao što su Savez desnih snaga i "Jabloko", da dobiju mesta u parlamentu, pod velikim su znakom pitanja nakon što je sadašnji sastav Dume, u kojem većinu ima JR, izglasao nove izborne zakone.

Poslanici Dume će po prvi put biti birani po stranačkim spiskovima, odnosno po proporcijalnom sistemu. Pored toga, minimalni cenzus za ulazak u Dumu, podignut je sa pet na sedam odsto.
Takođe je zabranjeno formiranje izbornih koalicija, ukinut je minimum birača izašlih na izbore da bi oni bili priznati, kao i mogućnost glasanja "protiv svih".

Šanse Jedinstvene Rusije (JR) za pobedu na izborima značajno je povećao predsednik Vladimir Putin koji uživa popularnost među Rusima i koji je stao na čelo njene liste, obrazlažaći to neophodnošću nastavka kursa koji sprovodi današnja vlast.
Pored toga, Putin na mestu predsednika države ima podršku ruskih državnih televizija, pa liberalne opozicione partije optužuju Kremlj za dominaciju nad masovnim medijima.

Putin je građane u dva maha, sa mesta predsednika države, pozvao da glasaju za JR kako bi bio nastavljen njegov kurs, usmeren na, kako je rečeno, unutrašnje ekonomsko blagostanje građana, dostojanstvo, sigurnost i bezbednost. Putin je pri tom, u obraćanju građanima putem televizija, upozorio na opasnost od dolaska na vlast opozicije, imajući u vidu oligarhe i komuniste.

Predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov je u komentarima navodio da u tome nema kršenja izbornih zakona, i da Putin ima pravo da agituje za partiju čiji je nosilac liste.

Cilj JR je da osvoji više od 350 mesta, a njena glavna parola je "plan Putina", odnosno nastavak "reformi", koji se uglavnom oslanjaju na visoke svetske cene za naftu.
Predizborna kampanja JR i samog Putina izgrađena je na stavu da je reč o referendumu na kojem ruski građani treba da se izjasne idu li putem daljeg "napretka" koji obećavaju, ili u stagnaciju, nesigurnost i prošlost.

Ovogodišnje izbore prati sukob između evropskih posmatrača i ruskih vlasti, što, kako se procenjuje, svedoči o stanju odnosa Rusije i Evrope, odnosno SAD. Kako je najavljeno, izbore će pratiti najmanje 280 stranih posmatrača, ali ih neće biti iz Biroa za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a.
Evropski posmatrači odbili su da prate izbore u Rusiji, smatrajući da je broj do 70 pozvanih veoma mali i da su ruske vlasti namerno kasnile sa izdavanjem viza.

Na prethodnim izborima bilo je akreditrovano 1.168 stranih posmatrača, a predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov objasnio je da je smanjenje broja posmatrača povezano sa težnjom da izbore posmatraju profesionalci.

Uoči izbora, policija je razbila nekoliko opozicionih okupljanja, a bivši svetski prvak u šahu Gari Kasparov, lider Druge Rusije, proveo je pet dana u zatvoru zbog organizovanja nelegalnog protesta.

Počelo sinoć u 21, završava večeras u 19 časova

Prva birališta na krajnjem istoku Rusije, na Kamčatki, otvorena su još sinoć u 21 čas po našem vremenu, a poslednja će biti zatvorena po našem vremenu večeras u 19 časova u Kalinjingradskoj oblasti, ruskoj baltičkoj enklavi na prostoru nekadašnje istočne Pruske. Birališta su otvorena od 8 do 20 časova po lokalnom vremenu, a trajaće ukupno 22 sata zato što ova prostorno velika zemlja ima čak 11 različitih vremenskih zona.
Izbori bi trebalo da se održe na 95.000 biračkih mesta, a biračko pravo ima preko 100 miliona ljudi. Izbore obezbeđuje oko 450.000 policajaca i pripadnika službi bezbednosti.


Izvor: Blic