koja drzava - komunistichka ...  ...

inache , na veliku zalost svih judeo -liberala , gasovod ce izgleda ipak proci kroz srbiju  . time se josh jednom potvrdjuje chinjenica da je u ruskom interesu da budu prijatelji srbije  

U Moskvi već dele ministarske fotelje u Vladi
Medvedev hoće Putina za premijera
Autor: T. Trikić | 12.12.2007 - 06:23

Još se nije slegla prašina posle proglašenja dosadašnjeg vicepremijera Dmitrija Medvedeva za kandidata za predsednika Rusije, a u Moskvi se već dele fotelje i sastavlja vlada. Sve su šanse da se na njenom čelu nađe Vladimir Putin, aktuelni šef države.

Medvedev je u prvom obraćanju građanima Rusije preko TV kanala „Vesti-24“ ocenio da je „principijelno važno da na najvažnijoj funkciji izvršne vlasti - funkciji predsednika vlade bude Vladimir Vladimirovič“.
 Predlog četiri stranke, predvođene vladajućom Jedinstvenom Rusijom, da on bude kandidat za predsednika Medvedev je objasnio potrebom da se ostvari kontinuitet orijentacije koju zemlja sledi poslednjih osam godina, jer je ona sprečila raspad privrede i socijalne sfere i predupredila građanski rat. Dobili smo stabilnost, naša privreda raste brže od drugih zemalja, bolja je odbrambena sposobnost. „Ne vaspitavaju nas kao đake. Poštuju nas. Rusija je postala jača“, naglasio je on. „Zato molim predsednika da da principijelnu saglasnost da će predvoditi vladu“, kazao je Medvedev.
Licitiraju se već i imena za druge dužnosti. Eksperti i mediji nabrajaju krug ljudi bliskih Medvedevu, ali je jasno da će prvu i poslednju reč u izboru imati Putin. Po mišljenju Gleba Pavlovskog, uticajnog i Kremlju bliskog analitičara iz Fonda efektivne politike, tim na vlasti imaće novog kapitena, a trener će ostati isti.
Medvedev se može nazvati supermenadžerom, kojeg je Putin unajmio za superposao predsednika, komentariše Sergej Markov iz Instituta za politička istraživanja. Putin će biti ekskluzivni savetnik Medvedeva za neograničeni krug pitanja, slažu se ruski mediji.
Ne zna se, međutim, kakva će, u budućim strukturama vlasti biti uloga dosadašnjeg vicepremijera Sergeja Ivanova, Medvedevljevog protivkandidata u političkoj trci za fotelju u Kremlju, koji je ostao kratkih rukava. Znao sam da će takva odluka biti doneta i podržavam je. Dobro poznajem Medvedeva, poslednjih osam godina praktično smo radili rame uz rame i duboko verujem da će mu njegovi kvaliteti omogućiti da bude uspešan predsednik Rusije, ako ga izabere većina građana Rusije, kazao je Ivanov. On se nije izjasnio o budućim planovima koje ima. Vlada će raditi u sadašnjem sastavu, a zatim će budući predsednik odlučiti šta dalje, dodao je Ivanov. Sigurno je, ipak, da će kao predstavnik „silovika“, strukture koju čine ljudi povezani sa vojskom i policijom, Ivanov igrati važnu ulogu i u sledećoj vladi.
Lider liberalnih demokrata Vladimir Žirinovski smatra čak da je Medvedev probna varijanta za naslednika i da niko ne garantuje da pola sata pre početka kongresa Jedinstvene Rusije 17. decembra neće biti objavljeno drugo ime. To može biti i Ivanov, a možda i gradonačelnik Sankt Peterburga Valentina Matvijenko, kao prva žena predsednik u istoriji Rusije, kaže Žirinovski.
Nemački „Tagesšpigl“ ironično primećuje da bi prosečan birač u Rusiji glasao za koga bilo, ako ga preporuči Putin, pa bila to i njegova keruša Koni. Kandidatura Medvedeva je možda novi manevar bivšeg čekiste, dimna zavesa iza koje Putin i njegovi politički tehnolozi nameravaju do samih izbora da razrađuju nove strategije, a neharizmetični Medvedev je samo trenutno zgodniji za to od Ivanova, za koga kažu da je tvrd orah.

Klanjaju se Putinu
U Njižnjem Novgorodu Putinu se mole u pravom smislu te reči. Pripadnici lokalne sekte „Presveta Bogorodica vaskrsla Rusija“ sliku ruskog predsednika drže kao ikonu. U seoskoj kući, proglašenoj za crkvu Presvete Bogorodice, gazdarica, majka Fotinija kaže da ju je jednog jutra našla kod oltara. Putin je, tvrdi ona, u jednom od ranijih života bio apostol Pavle. Obojica su morali da iz korena menjaju svoju sudbinu. Kad ga je Jeljcin imenovao za naslednika, seća se ona, duh mi se rekao da je njega poslao sam Bog.

Vezirov tim istomišljenika
Spisak istomišljenika Medvedeva, koji u kuloarima Kremlja ima nadimak Vezir, počinje od Vladislava Surkova, zamenika šefa predsedničke administracije, polu-Čečena za koga kažu da je autor koncepcije Rusije kao „suverene demokratije“. Bliski su mu i Igor Šuvalov, pomoćnik predsednika za ekonomska pitanja i Arkadij Dvorkovič, šef ekspertske uprave.
U tim Medvedeva spadaju i ministri koji su radili na nacionalnim projektima.


Putinov naslednik kupio lokale u Herceg Novom
Autor: Tanjug | 12.12.2007 - 10:54

Ruska firma "Eurolend", vlasništvo kandidata za predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, kupila je dve izuzetno atraktivne lokacije na hercegnovskoj rivi, objavile su danas podgoričke "Vijesti".

Na čelu te firme, registrovane u Herceg Novom, koja se bavi finansijskim preduzetništvom, su Jevgenij i Artem Medvedev.

Podgorički list piše da iza te firme stoji kandidat za predsednika Rusije na izborima 2008. godine i najverovatniji Putinov naslednik Dmitrij Medvedev, koji sada obavlja dužnost prvog zamenika premijera Rusije.

Firma "Eurolend" je prošle godine od poznatog fudbalera Mateje Kežmana kupila plac od oko 2.500 kvadrata pored Gradske luke i Škvera, a letos i radničko odmaralište kikindskog mlina u Njivicama, na samoj obali, sa sopstvenom peščanom plažom.

Objekat od oko 400 kvadrata u neposrednom je susedstvu vile koja je svojevremeno služila za odmor saveznih, a sada crnogorskih funkcionera.

Plac sa nekoliko trošnih objekata pored Gradske luke kupljen je za 2,5 miliona evra, koliko je plaćen i dvospratni objekat u Njivicama. Kežman je pre nekoliko godina od HTP "Boka" u Herceg Novom kupio kompleks poznat kao "Staro zanatsko" za samo pola miliona evra. Pričalo se da je zemlju prodao, jer mu nisu dozvolili, kako je naumio, da na tom mestu gradi apartmane.

Planom šetališta, koje se radi duže od decenije, a kome pripada i taj kompleks, na mestu "Starog zanatskog" bio je predviđen hotelski objekat sa garažom.

Da li će novi vlasnik uspeti da "isposluje" dozvolu za objekat prema svojim potrebama, ostaje da se vidi. Kupac je letos doleteo privatnim avionom i dan-dva boravio u Herceg Novom.

Plac u hercegnovskoj opštini pre dve godine na izuzetno atraktivnom poluostrvu Luštica, površine 30.000 kvadratnih metara zemljišta, kupilo je i preduzeće "Lustreca" moskovskog grdonačelnika Jurija Luškova, odnosno njegove supruge.

Luškov je zemlju kupio od nekoliko meštana za oko četiri miliona evra.

Izvor: Blic

Alternativni scenario: Atentat na Putina, vanredno stanje
Autor: Beta | 13.12.2007 - 11:21


Predsednik Rusije Vladimir Putin biće ubijen 7. januara, posle Božićne liturgije, na izlasku iz hrama Hrista Spastitelja, objavljuje danas moskovski dnevnik "Komersant" izveštaj američkog Centra za strateška istraživanja.

Autori izveštaja, pod nazivom "Alternativni scenario budućnosti Rusije", su vodeći američki "kremljolozi", između ostalih, direktor ruskog i evroazijskog programa Centra za strateška istraživanja Endrju Kačins, bivši direktor za Rusiju Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Tomas Grem, profesor za međunarodne odnose Univerziteta Džordž Vašington, Henri Hejl.

Ruski list navodi da se analize autora na pojedinim mestima razlikuju, ali da se po nizu principijelnih momenata pridržavaju iste pozicije.
Tomas Grem tako smatra da će Putin "meko" predati vlast izabranom nasledniku i početi "tiho da odlazi sa scene u meri u kojoj novi predsednik bude konsolidovao vlast". Prema njegovom mišljenju, Putinov naslednik biće na čelu države narednih osam godina posle čega, će, opet, "meko" predati vlast narednom.

Suprotno ovakom scenariju, svoju verzuju iznosi Kačins, bivši šef Fonda Karnegi u Moskvi, i, kako navodi list, "jedan od najinformisanijih i najautoritetnijih američkih kremljologa". Po njemu, "Rusija i svet biće potreseni ubistvom Putina na izlasku iz hrama Hrista Spasitelja posle ponoćne liturgije 7. januara 2008. godine".
Njegove ubice neće biti pronađene, a Rusija će odmah upasti u haos koji će se završiti propašću berze, masovnim demonstracijama i štrajkovima koji će dovesti do uvođenja vanrednog stanja 20. januara, smatra on.
Kačins navodi da će ubistvo Putina narušiti planove mirne predaje predsedničke vlasti sadašnjem potpredsedniku vlade Sergeju Nariškinu i "premijerske" vlasti Dmitriju Medvedevu. Autor smatra da će doći do jačanja pozicije "silovika" u Kremlju, struje sastavljene od ljudi koji su došli iz specijalnih službi, pre svega Igora Sečina, Viktora Ivanova i Nikolaja Patruševa.
"Komersant", međutim, ukazuje da je Kačins napravio najmanje jednu grešku u prognozi, nazvavši Naršinskog naslednikom, a ne Medvedeva, koji je već predložen za kandidata.

List ukazuje da naredne prognoze još više liče na prave trilere "kada predsednik države postane prvi čovek ruskih železnica, Vladimir Jakunjin, biće osuđeni na smrt gubernatori Moskve i Sankt Peterburga Jurij Lužkov i Valentina Matvijenko, zbog krađe milijardi dolara. Pored toga, on predviđa da će ti tragični događaji biti praćeni značajnim rastom nacionalizma".
Ipak, po njegovoj prognozi, 2016. godine, u Rusiji bi se mogao dogoditi srećan kraj - uz pomoć sredstava oslobođenog bivšeg šefa Jukosa Mihaila Hodorskovskog, predsednik države postaće reformator Boris Njemcov.
"Komersant" napominje da, bez ozbira na doslednu kritiku "suverene demokratije" u Rusiji, Kačins ulazi u uski krug zapadnih eksperata sa kojima se Putin svakodnevno sastaje u okviru Valdajskog kruga.
Ove godine je na sednici kluba upravo on pitao Putina u čemu je "plan Putina" - da li u tome da "Jedinstvena Rusija" treba ne samo da pobedi na izborima već i da postane vladajuća partija na nekoliko decenija.


Izvor: Blic

Kasparov odustao od predsedničke kandidature

Ruski opozicionar i bivši svetski šampion u šahu Gari Kasparov saopštio je juče u Moskvi da odustaje kandidature za predsednika na predstojećim izborima planiranim za mart 2008. godine.
"Moja izborna kampanja završava se sutra. U celoj Moskvi nismo uspeli da pronađemo salu u kojoj bi mogle da se okupe moje pristalice", izjavio je Kasparov, lider opozicionog pokreta "Druga Rusija", na marginama Kongresa nevladinih organizacija. On je dodao da se "Druga Rusija" ne bori za vlast već za održavanje pravih izbora.
Da bi mogli da se kandiduju za predsedničke izbore u martu 2008. godine nezavisni kandidati, čije partije nisu zastupljene u parlamentu moraju da formalno prikupe najmanje 500 potpisa.
Gari Kasparov ocenjuje da to neće moći da uradi zbog opstruiranja vlasti, a on nije mogao da pronađe salu i organizuje okupljanje svojih pristalica pre 18. decembra kada je predviđeni rok za predaju spiskova.
Kasparov je osudio izbore održane 2. decembra i okvalifikovao ih kao najnepošteniji izbore u savremenoj istoriji Rusije.

Izvor: Blic

RUSKI PATRIJARH PODRŽAO DA PUTIN BUDE PREMIJER

MOSKVA – Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej Drugi podržao je predlog vicepremijera Dmitrija Medvedeva da ukoliko pobedi na predsedničkim izborima 2. marta, premijersko mesto zauzme aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Ukoliko se saglasi Vladimir Vladimirovič Putin, mislim da bi to bila velika dobrobit za Rusiju”, rekao je poglavar Ruske pravoslavne crkve u intervjuu televizijskom kanalu NTV.

Aleksej Drugi je istakao da je Rusija za dva mandata Putina postala prosperitetnija i da je povećala svoj uticaj u svetu.

Ističući da Putina odlikuje ljubav prema otadžbini i ogromni napori koje ulaže za njenu dobrobit, ruski patrijarh je rekao da, znajući Putina mnogo godina, može da kaže da njegov rad nikada nije karakterisalo častoljublje i oholost.

Tanjug

Galaxy Defender - Medved:

Putin u poseti Belorusiji, razgovori i o mogućem ujedinjenju
Autor: Beta | 14.12.2007 - 11:55

Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se u četvrtak uveče s beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom, započevši tako posetu Minsku čiji cilj je postizanje napretka u pregovorima o ujedinjenju dve susedne države, javlja Asošiejted pres (AP).

Stvaranje jedinstvene države omogućilo bi Putinu da postane lider zemlje još veće od Rusije, pošto će mu sledećeg maja isteći predsednički mandat.
Kremlj je opovrgao mogućnost razgovora o ujedinjenju, naglasivši da se Putin nije sastao sa Lukašenkom kako bi razmatrali nacrt Ustava buduće zajedničke države.
Medjutim, prošle nedelje je iz kabineta predsednika Lukašenka saopšteno da će ovaj dokument biti na dnevnom redu, a sekretar sadašnjeg rusko-beloruskog saveta je rekao u sredu da će se o tome najverovatnije razgovarati.
Mnogi političari i posmatrači iz obe zemlje su u medjuvremenu rekli da je Putinova poseta Belorusiji signal za njegov obnovljen interes za plan o ujedinjenju, o kome se već dugo razgovara.
Stvaranje jedinstvene države bi moglo Putinu da pruži alternativu za premijersku službu, jer bi tako mogao da dodje na funkciju koja se nalazi na višem nivou od nacionalnih predsednika.
Kremlj je saopštio u četvrtak da nacrt Ustava buduće države nije bio na dnevnom redu zasedanja Vrhovnog veća Ujedinjene države.
Prošle nedelje je ruski radio Eho Moskve citirao neimenovane pripadnike Lukašenkove administracije koji su rekli da su Moskva i Minsk udarili temelje sporazumu po kome bi Putin postao predsednik rusko-beloruske države, dok bi Lukašenko bio predsednik parlamenta.
Sekretar postojećeg rusko-beloruskog izvršnog tela Pavel Borodin rekao je u sredu da je nacrtom Ustava predvidjeno da predsednik nove, jedinstvene države ima moć da upravlja postojećim nacionalnim vladama.
On je rekao da bi novi Ustav, posle prihvatanja od strana vlada obe nacionalne jedinice, postao predmet rasprave u oba nacionalna parlamenta i za izjašnjavanje o njemu bi bio raspisan referendum u obe države.
Neki analitičari sumnjaju da će biti postignut sporazum o ujedinjenju i kažu da Lukašenko nije voljan da ustupi vlast.
"Dve države imaju suprotne interese", rekao je za AP nezavisni politički analitičar iz Minska Aleksander Klaskovski i dodao da Moskva želi da proširi svoje prisustvo u Belorusiji, dok Minsk želi ekonomsku pomoć.
Rusija i Belorusija su potpisale sporazum o ujedinjenju 1996. čiji cilj je bio jačanje političkih, ekonomskih i vojnih veza, medjutim, napori da se stvori jedinstvena država nisu uspeli

Blic

Veljo šta ćeš sad kad zaigra mečka u Moskvi? 

ZJUGANOV I ZVANIČNO PREDSEDNIČKI KANDIDAT RUSKIH KOMUNISTA

MOSKVA – Lider ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov je i zvanično izabran za kandidata stranke na predsedničkim izborima zakazanim za mart, saopšteno na kongresu te stranke održanom nedaleko od Moskve.

Kako javljaju agencije, za kandidaturu Zjuganova glasalo je 215 od 218 prisutnih delegata.

Zjuganov se već dva puta, 1996. i 2000, kandidovao za predsednika. Poslednji put je dobio 29 odsto glasova, dok je Vladimir Putin osvojio 53 odsto glasova.

Lider komunista je ponovo ocenio da su parlamentarni izbori održani u Rusiji 2. decembra bili nedemokratski.

„Naša zemlja je ugrožena siromaštvom”, poručio je Zjuganov.

Najavio je da će zahtevati nacionalizaciju prirodnih resursa i kompanija koje su privatizovane tokom ere Borisa Jeljcina. Zjuganov je još kazao da će se zalagati za ukidanje smrtne kazne.

Beta

Ruski patrijarh čestitao Božić Medvedevu
Autor: Tanjug | 06.01.2008 - 23:15

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi čestitao je noćas Božić vicepremijeru Rusije Dmitriju Medvedevu, najizglednijem kandidatu za predsednika zemlje, koji je prisustvovao božićnoj liturgiji u moskovskom hramu Hrista Spasitelja.

Aleksij Drugi je poželeo Medvedevu da radost svetlog praznika ojača njegove snage i da mu hraborsti da služi za dobrobit "mnogostradalnog naroda i otadžbine".
"Neka Vitlejemska zvezda osvetljava Vaš zivotni put", kazao je ruski patrijarh Medvedevu, preneo je Itar-tass.
Za božićnu ponoćnu liturgiju u glavnoj sabornoj crkvi u Moskvi okupilo se oko 5.000 ljudi, a službu Božju iz ovog hrama prenosio je direktno Prvi kanal ruske televizije.
Predsednik Rusije Vladimir Putin dočekao je Božić u domovini deda Mraza, Velikom Ustjugu, u oblasti Vologda, na severu Rusije, koji ga je dočekao sa temperaturom od minus 30 stepeni Celzijusa.
Putin, po tradiciji, Božić čeka van Kremlja, a ovoga puta se odlučio za ovo malo mesto, u kojem je napravljen pravi grad deda Mraza.
Ruski predsednik je ranije danas prošao čitavu maršrutu deda Mraza, po zabavnom parku na čijoj se teritoriji nalazi radionica, radnja sa suvernirima, pošta, prestona sala deda Mraza i polje sa likovima iz ruskih narodnih bajki.
Putin je zatim prisustvovao božićnoj liturgiji u lokalnoj sabornoj crkvi.
Domovina deda Mraza je napravljena 1998. godine, petnaestak kilometara od Velikog Ustjuga.

Izvor: Blic