Izbori u Makedoniji :: Politicki ~ Geopoliticki forum

U Makedoniji ce izbiti opsti balkanski rat

Petar Iskenderov

Zapad je protivpravnim priznavanjem nezavisnosti Kosova, srpske pokrajine, pokrenuo mehanizam raspada kompletnog Balkana. Kako se blize izbori u Makedoniji, koji ce se odrzati 1. juna, sve je ocigledniji scenario koji su na vreme pripremili albanski lideri u Pristini. Sve je izvesnije da ce ova zemlja uskoro ostati ne samo bez medjunarodno priznatog naziva (Grcka se kategoricno protivi terminu «Republika Makedonija»), vec i bez znacajnog dela svoje teritorije.
Politicki spektakl, koji ce posluziti kao pokrice za podelu Makedonije, izvesce dve vodece partije makedonskih Albanaca – Demokratska partija Albanaca (DPA), koja je u sastavu vladajuce koalicije, i opozicioni Demokratski savez za integraciju (DSI) koji grabi ka vlasti. Vojnu podrsku lokalnim albanskim separatistima pruzice vlasti susednog Kosova, kao sto je to bio slucaj 2000. i 2001. godine, kada su severni i zapadni krajevi u Makedoniji naseljeni Albancima postali popriste oruzane antivladine pobune kojom su rukovodili sa Kosova.

Aktuelni lideri DPA i DSI, Menduh Taci i Ali Ahmeti bili su u to vreme u vojnopolitickom rukovodstvu takozvane «Nacionalno oslobodilacke armije» (NOA), koja se borila pod otvoreno velikoalbanskim parolama. Prema podacima makedonskih specijalnih sluzbi, jezgro ove strukture cinili su borci «Oslobodilacke vojske Kosova» (OVK), dok su se operacije pripremale u Pristini. Ni same staresine NOA nisu negirali svoje veze sa Kosovom, ne skrivajuci da teritorija srpske pokrajine, koja se tada vec nalazila pod kontrolom UN i NATO, za njih predstavlja «obecani raj». Tako se OVK oduzila svojim mladjim makedonskim partnerima. Upravo su se u albanskim delovima Makedonije 1998. i 1999. godine nalazile baze i centri za snabdevanje kosovskih pobunjenika.

Danas Menduh Taci i Ali Ahmeti zure da podele novac od albanske narkomafije, i da zajedno rese pitanje o rukovodjenju pokretom za odvajanje od Makedonije gotovo jedne njene trecine. Prvi pucnji su vec odjeknuli. U Tetovu, gradu naseljenom Albancima (centru albanske bune pre 7 godina), 12. maja uvece, iz automatskog oruzja pucano je na automobil lidera DSI, Alija Ahmetija. Rukovodilac predizborne kampanje DSI, Izet Meziti, odmah je okrivio Menduha Tacija i makedonske specijalne sluzbe, koje su navodno u dogovoru sa njim, za pokusaj da «uplase glasace da ne glasaju».

Rukovodstvo DSI pozvalo je makedonske Albance da zapocnu masovne demonstracije, kao i druge protestne akcije. Predstavnik izbornog staba DPA, Ferzi Seljami, ocenio je ove dogadjaje kao poziv Albancima da «ubijaju jedni druge», te je zapretio uzvratnom reakcijom.

Treba dobro razmotriti figuru Alija Ahmetija. Njegov «ratni put» podseca na biografije aktuelnih albanskih lidera na Kosovu. Rodjen je 1959. godine u makedonskom selu Zajas. Od 1981. do 1983. godine, kao student u Pristini aktivno ucestvuje u ekstremistickim govorima tamosnje omladine, a potom postaje jedan od rukovodilaca ilegalnog albanskog «narodnog pokreta» na Kosovu. Godine 1986. dobija politicki azil u Svajcarskoj, odakle koordinira raznim ilegalnim albanskim grupama na teritoriji najpre jedinstvene SFRJ, a potom Srbije i Makedonije. Godine 1988. izabran je za clana rukovodstva Nacionalnog pokreta Kosova; nakon pet godina ponovo je izabran na istu funkciju, pri cemu je u svoju nadleznost dobio i vojni sektor. Godine 1996. postaje jedan od osnivaca OVK, a 1998, posto su albanski ekstremisti vec zapoceli teroristicka delovanja, izabran je za clana glavnog staba OVK. Godine 2001, kada su njegove kosovske kolege iz rukovodstva OVK dosle na vlast na Kosovu, Ahmeti se vraca iz Svajcarske u Makedoniju i zauzima mesto vrhovnog komandanta NOA. Iste godine NOA je u Vasingtonu proglasena za teroristicku organizaciju, a sam Ali Ahmeti stavljen je na americki «crni spisak» lica kojima je zabranjen ulaz u SAD zbog teroristickog delovanja. On je u Svajcarskoj, kao i u nizu evropskih gradova bio proglasen za personu non grata. To mu svejedno nije zasmetalo da dobije podrsku od SAD i EU da postane jedan od aktivnih ucesnika u resavanju makedonskog konflikta.

U avgustu 2001. godine, upravo Ali Ahmeti potpisuje Ohridski mirovni sporazum sa vlastima Makedonije, na osnovu kojeg su lokalni Albanci dobili znacajne privilegije, ukljucujuci i pravo na sopstvene policijske odrede i sudski sistem. Nakon toga, Ahmeti postaje rukovodilac svealbanskog Koordinacionog saveta koji je radio na ujedinjenju svih albanskih politickih partija u Makedoniji sa strukturama NOA, koja je formalno rasformirana pod pritiskom EU, ali je uspela da sacuva svoju organizaciju, pa cak i vojni arsenal.

Menduh Taci, koji je rodjen 1965. godine u Tetovu i studirao u Pristini, nema tako bogat politicki dosije. Medjutim, on je rodjak bivseg komandanta OVK, sadasnjeg premijera kosovske vlade, Hasima Tacija. U njegovom posedu nalazi se veliki broj nekretnina u Pristini, i jedan je od glavnih finansijera svoje partije, te njegove sanse da bude lider albanskih separatista u Makedoniji nisu nista manje od Ahmetijevih. Osim toga, upravo je DPA, nesto ranije ove godine, inicirala krizu u Vladi, privremeno napustivsi vladajucu koaliciju u znak protesta zbog odbijanja vlasti da prizna nezavisnost Kosova i odobri drzavne privilegije ucesnicima albanske pobune iz 2000. i 2001. godine. U Makedoniji su zapazili da je Menduh Taci pred svoj demars posetio ambasadora SAD u Skoplju.

I sada se priblizava glavni dogadjaj koji nagovestava formiranje jedinstvenog velikoalbanskog fronta na Kosovu i Makedoniji. U Pristini, je 17. maja, u bioskopskoj sali «Doma omladine» formiran «Pokret za ujedinjenje» koji ima za cilj «ujedinjenje svih albanskih teritorija». Na celu ove organizacije, koja predstavlja centar borbe za stvaranje «Velike Albanije» na Balkanu, nasao se Avni Klinaku. Upravo je on pre dvadesetak godina formirao «Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova», koji je kasnije pretvoren u teroristicku OVK. Godine 1986. za clana generalnog saveta ovog pokreta bio je izabran upravo Ali Ahmeti, a njegov specijalni zadatak bio je ucvrscivanje veza Kosova sa Evropom i obezbedjivanje medjunarodne politicke, finansijske i vojne podrske za albanske separatiste.

Sada su Avni Klinaku, Ali Ahmeti, Menduh Taci i njihovi albanski saradnici sa visegodisnjim stazom, dosli do zakljucka kako je vec nastupio povoljan momenat za ponavljanje kosovskog scenarija na citavom Balkanu.

Uzimajuci u obzir to da u dvomilionskoj Makedoniji Albanci cine cetvrtinu (prema zvanicnim podacima) ili polovinu stanovnistva (prema procenama samih Albanaca i mnogih medjunarodnih posmatraca) stanovnistva, novi konflikt moze da natopi krvlju ne samo bivsu jugoslovensku republiku, vec i citav Balkan. Da li su na to spremni SAD, NATO i EU, koji su sa tako velikom radoscu darovali Kosovu nezavisnost i resili da samim tim zatvore poslednju stranicu balkanske drame?

Napomena:
* P. A. Iskenderov je stariji naucni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka (objavljeno - 19.05.2008 Fond za stratesku kulturu

** Preneto sa sajta Nova srpska politicka