Era Mila Đukanovića
Ponedeljak, 30. mart 2009. 16:17    



Tačno dve decenije traje vladavina Mila Đukanovića Crnom Gorom. Rekord koji će teško biti oboren u dogledno vreme u evropskim državama.

Od "Mila britve", kako su ga nazivali na početku politike karijere zbog britkog jezika, aktuelni crnogorski premijer postao je "Milo car". Ako ovako nastavi preti da pomuti slavu "najvećeg sina naroda i narodnosti" bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Sa samo 26 godina Đukanović je postao značajan faktor u crnogorskoj politici, kada je sa Momirom Bulatovićem i Svetozarom Marovićem, kao mladim lavovima tadašnje komunističke vlasti, svrgnuo staru gardu u takozvanoj "anti-birokratskoj revoluciji".

Od tada počinje njegov uspon, a februara 1991. godine, predsednik Crne Gore Momir Bulatović imenuje ga za mandatara crnogorske vlade, uz blagoslov Beograda, odnosno Slobodana Miloševića, kojem će se, godinama kasnije, žestoko suprostaviti, uz podršku Zapada. Đukanović je tada, sa 29 godina, bio najmlađi premijer u Evropi.

Sa transformacijom nekadašnje Komunističke partije Crne Gore u Demokratsku partiju socijalista (DPS) raste i popularnost Đukanovića. Kada se u jeku studentskih i građanskih protesta 1996/97. godine okrenuo protiv Slobodana Miloševića dobija i simpatije u Srbiji i regionu. Zapad ga tada sve više vidi kao važnog igrača u rušenju Miloševića.

Prepoznavši trenutak, Đukanović je napravio potpuni zaokret i na crnogorskoj političkoj sceni, odlučujući da na predsedničkim izborima 1997. godine bude protivkandidat dojučerašnjem prijatelju i najbližem saradniku Momiru Bulatoviću. Iako je Bulatović imao prednost u prvom krugu, Đukanović je iznenađujuće dobio izbore u drugom krugu, što mnogi smatraju jednom od njegovih ključnih političkih pobeda.

Iako je 1999. godine Crna Gora još bila u zajednici sa Srbijom (SR Jugoslavija), ona nije pretprela takvo bombardovanje kao veća "bratska republika". Đukanović je, tada, pružajući utočište pojedinim srpskim opozicionim političarima, pre svega Zoranu Đinđiću, od odmazde režima u Beogradu, na Zapadu prepoznat kao balkanski političar u koga treba ulagati.

Pobedom demokratskih snaga u Srbiji 2000. godine, Đukanović pravi još jedan politički salto. Tada je "zajahao" na ideji nezavisne Crne Gore i njegova DPS potpuno preuzima "tapiju" nad tom idejom. Nezavisna i evropska Crna Gora projekat je na kojem je Đukanović dobijao sve izbore u poslednjih deset godina.

Iako se njegova vlast ne dovodi u pitanje, mrlja na karijeru svakako su optužbe italijanskih pravosudnih vlasti da je bio umešan u šverc cigareta, zbog čega je pre dve godine bio na ispitivanju kod tužioca u Bariju. Đukanović je uvek odbacivao optužbe.



Kako sa Srbijom?

Na nedeljnim vanrednim parlamentarnim izborima, njegova partija i koalicioni saveznici dobili su dovoljan broj glasova da potpuno slobodno i nesmetano vladaju u naredne četiri godine i ostvare glavni proklamovani cilj - ulazak Crne Gore u Evropsku uniju.

Građani Crne Gore dali su poverenje Đukanoviću koji je u izbornoj kampanji najviše govorio o ekonomiji, očuvanju životnog standarda građana u vremenu nadolazeće finansijske krize i naravno o što bržem pristupanju Evropskoj uniji, kao garantu stabilnosti crnogorske države na duži rok.

"Borićemo se protiv krize, sačuvaćemo srce naše ekonomije, podržati perspektivne kompanije i obezbediti penzije", bile su glavne poruke Đukanovića tokom kampanje za parlamentarne izbore.

Crnogorski građani, očigledno, nisu želeli da se kockaju i ocenili su da će sa Đukanovićem i njegovim saveznicima lakše prebroditi iskušenja koje donosi globalna kriza.


poslušajte deo govora sa jednog predizbornog skupa



Premijer Crne Gore tokom kampanje nije se mnogo osvratao na probleme u odnosima sa Srbijom, koji, u istoriji dve zemlje, nikad nisu bili lošiji nego sada. Priznanje nezavisnosti Kosova, koje je svakako bilo bolno za Srbiju, ni u crnogorskoj javnosti nije primljeno sa simpatijama, ali je Đukanović i to uspeo da prebrodi, stavljajući akcenat upravo na ekonomsku priču.

U pokušaju da zaseni Đukanovića, opozicija je zaigrala na dve karte - kritika režima u Podgorici zbog izuzetno loših odnosa sa Srbijom i velika nezaposlenost kojoj se ne vidi rešenje. Ipak, to nisu bili dovoljno jaki aduti da se Đukanović ozbiljnije ugrozi.

Iako crnogorska vlast zagovara politiku dobrosusedskih odnosa, osim sa Srbijom, Crna Gora ima i otvoreno pitanje sa Hrvatskom, tačnije pitanje Prevlake.



Ekonomska kriza

Ni nešto lošija prošlogodišnja turistička sezona, odnosno ne tako dobra kao što se očekivalo, kao i štrajkovi radnika nekada velikih preduzeća ("Radoje Dakić", na primer) nisu uzdrmale vlast u Podgorici.

Crnogorske vlasti čekale su da prođe turistička sezona da bi priznale nezavisnost Kosova, a uoči nove sezone pokušaće da namame turiste iz Srbije ukidanjem eko-takse od deset evra (koja se plaćala na granici) i snižavanjem cena smeštaja, prevoza i usluge u restoranima od deset do 35 odsto.



Dan posle pobede na izborima, Đukanovića su dočekale neprijatne vesti. Naime, uprava podgoričkog Kombinata aluminijuma (KAP) počeće da šalje radnike na prinudni odmor, a iz Sindikata te kompanije rekli su da još ne znaju koliko će radnika biti na prinudnom odmoru i u kom periodu.

Veliki problem crnogorske ekonomije i društva je korupcija. Američka organizacija "Global integriti" objavila je prošlog meseca da je Crna Gora na listi od 13 zemalja pod posebnim nadzorom kojima zbog slabih mehanizama za zaštitu od korupcije preti velika pljačka javnih resursa.

Prema njihovom redovnom godišnjem izveštaju za 2008. Crna Gora je prošla najgore od zemalja u regionu koje su obuhvaćene istraživanjem.

Uz to, Crna Gora je, kao i većina njenih suseda, označena kao zemlja sa visokim rizikom za ulaganja, a nedavno su mediji objavili podatak Međunarodne organizacije rada da su Srbija i Crna Gora među sedam zemalja u svetu koje imaju najvišu stopu nezaposlenosti, odnosno ta cifra je veća od 20 odsto.

Izvor: MTS-Mondo

Zemunac, da je opozicija isla sa jedinstvenom listom, to bi dodatno motivisalo ljude da izadju na glasanje, jer izlaznost od nekih 65 odsto koliko je sada izaslo je malo za izbore u CG. Tradicionalno tamo izlaznost bude preko 75 odsto i mnogo biraca opozicije je zbog tog nejedinstva ostalo kod kuce i nisu glasali. Da je izlaznost bila za nekih 5 odsto veca, pitanje je da li bi Milo danas bio vlast ili opozicija.

Александар Вучић:   Ја бих само око избора у Црној Гори да кажем да смо желели још да честитамо Андрији Мандићу и Новој српској демократији  на броју мандата који су освојили, али смо се надали још већем броју места у Скупштини Црне Горе. Показало се овим путем нажалост да су велике штеточине били и радикали и неке друге мање странке које су отимале српско бирачко тело и водиле кампању против српских странака, а нису добили ни 1%.

Цела кампања им је била усмерена и уперена против  Нове српске демократије и показало се ко заиста штити, а ко је заиста против интереса свога народа у Црној Гори и нажалост Нова српска демократија ће бити једина партија у парламенту која ће бити против уласка Црне Горе у НАТО. И то вам нешто говори и ко ће бити против и ко ће бити за за најближе могуће везе са Републиком Србијом.

 

[b][/b]

Штеточине из народњачке коалиције, срећом нису прешле цензус.

А радикали, чије је целокупно деловање било усмерено против Андрије Мандића и НСД, остају ван парламента и на челу са несрећним вечитим студентом Струњашем нестају из политичког живота у Црној Гори из простог разлога што више нема Мандића да их на сопственим леђима и захваљујући сопственим заслугама уводи у парламент. Ако, како ко сије - тако ће и да жање.

Mile Đukanović je jos jednom dokazao da su sve price oko toga da je on  "svercer cigareta", "Sef Crnogorskog Kartela", "prijatelj sa Canetom i Jocom Amsterdamom" (i ostalim njjacim kriminalcima Balkana), da mu je "Cane kupio avion", da je "Cane kupio ostrvo Sveti Nikola za Crnogorske pare", da "nije volio Hrvatskog novinara Ivu Pukanica", samo pusta naglabanja onih koji mrze i zavide ovome najvecem Umu danasnjice. Njega su i ovoga puta podrzali braca muslimani, Bosnjaci, Sandzaklije, Siftari i montenegrinci u jednoj bespostednoj borbi sa ono malo razjedinjenih Crnogoraca i Srba sto je ostalo u onoj jadnoj politickoj Crnoj Gori. Mile, ti si Car, i tvoja ce da gori do zore!!

Nova: Nastavljamo borbu       
31. mart 2009. 
Nova srpska demokratija nastaviće beskompromisnu borbu za slobodno i demokratsko društvo u Crnoj Gori i za novi, bolji život svih građana, kazao je danas portparol Jovan Vučurović.
„Argumenti opozicije daleko su jači od onih kojima raspolaže Demokratska partija socijalista (DPS), koja je samo zahvaljujući podršci državnog aparata i već viđene logistike odnijela prevagu nad demokratskim snagama Crne Gore", naveo je Vučurović u izjavi agenciji MINA.

On je najavio da će Nova, kroz rad u parlamentu, pažljivo pratiti realizaciju onoga što je obećala koalicija predvođena DPS-om, a prije svega obećanja vezana za izgradnju puta Bar-Boljari, probleme Kombinata aluminijuma Podgorica, otvaranje novih radnih mjesta, redovno servisiranje plata i penzija.

„Nova je tokom kampanje predlagala najrealnija rešenja za najteže probleme u kojima se nalazi Crna Gora, a sumnjamo da se ova vlast sa njima može izboriti, što je, uostalom, evidentno samo dva dana nakon izbora", smatra Vučurović.

Nema od toga ništa. To je Milov predizborni trik da obeća nešto zaostalom severu CG gde uglavnom žive Srbi.
Taj autoput je preskup (preko 2 milijarde evra samo na crnogorskom delu) i apsolutno neisplativ sa ekonomskog stanovišta.

Taj autoput će biti otprilike kao hrvatska Dalmatina, imaće prometa samo u letnjoj sezoni, a ostalih 9 meseci će zvrjati prazan. Naravno, putarina će biti paprena. Ko se zajebe ..... 

Da ne govorim da sa druge strane (Srbija) niko normalan neće ulaziti u investiciju koja ne može sama sebe da otplati narednih 100 godina.  Čak i onaj Veljin autoput do Čačka je po svim parametrima neisplativ, a da ne pričam kad bi se gradilo preko Peštera, po onim vukojebinama sa stotinu tunela i mostova, pa na tom delu trase bi kilometar koštao 15 miliona evra (tj. 10-12 miliona realno plus kad se ugrade svi koji treba izađe na 15).

Upoređenja radi, izgradnja kilometra autoputa u ravnoj Vojvodini košta 2-2,5 miliona evra, a mi taj put gradimo već 35 godina i nije ni blizu završetka cela trasa BG-SU. Tako da od autoputa do mora nema ništa, prazna priča.

Кратко, језгровито и примењиво на многе друге ситуације.

 

Al ste mi smesni ponekad.

Diktator?a sta znaci diktator?Ja jos nijesam cuo a ni vidio da se u Crnoj Gori zivi,na pr. kao sto se zivjelo na Kubi?
Bolje od ove vlasti nema,a vi izdaleka mozete da pricate sta hocete,opozicija Crne Gore je smijesnaaaaaaaaaa!!!

Izbori pokazuju realnu sliku stvari. Opozicija ni da je bila ujedinjena ne bi mogla da sprijeci DPS da osvoji vecinu. Pogledajte Kolasin i Herceg Novi u kojem je SNP uvijek pobjedjivao koliko je DPS dobio vise glasova od svih (ne govorim o izboru predsjednika Opstine HN sto je posebna prica)...

Cestitam mojim sugradjanima na pametnom izboru.