ponedeljak 7.05.2012 | 17:04 -> 19:04
Šešelj pribrano prihvatio rezultate
 Izvor: Tanjug

 Vjerica Radeta kaže da je SRS iznenađena lošim rezultatima i da je predsednik stranke Vojislav Šešelj "vrlo pribrano primio izveštaj" o izbornim rezultatima.
"Nismo očekivali tako loš izborni rezultat. Ali dobro, to je volja gradjana i to smo uvek poštovali. Sada smo vanparlamentarna stranka a naši odbornici u lokalnim parlamentima moći će da formiraju koalicije sa svima, osim sa naprednjacima", rekla je Radeta. Ona je rekla da će radikali poštovati volju građana.

Na pitanje da li je predsednik SRS Vojislav Šešelj, koji je u Hagu, obavešten o lošem izbornom rezultatu stranke, ona je rekla da Šešelj "vrlo pribrano primio izveštaj" o rezultatima izbora.

 "Svestan je da smo sada u teškoj situaciji. Ali, podsetio nas je da to nije prvi put. I da smo prolazili cesto kroz teške trenutke i da smo se uvek izdizali mnogo jači", rekla je Radeta.

 Ona je ocenila da je do lošeg izbornog rezultata radikala došlo i zbog, kako kaže, "medijskog spinovanja".

 "Do ovog rezultata je svakako delom došlo i zbog medijskog spinovanja i zbog velike količine para, koju su tajkuni uložili u sve stranke osim u SRS", navela je Radeta i dodala da je ta stranka sačuvala optimizam i veruje da će u bućnosti doći "na mesto koje zaslužuje".

 Radeta je kazala i da u SRS očekuju finansijske probleme jer su im izvori finansiranja, kao vanparlamentarnoj partiji, ograničeni.

 Predsednica Izvršnog odbora radikala naglasila je da radikali neće odstupati od svoje "dosadašnje politike" ali i da će Predsednički kolegijum SRS razgovarati o rezultatima izbora.

 Prema proceni CeSID-a, SRS je na parlamentarnim izborima osvojila 4,6 procenata glasova dok je kandidatkinja radikala za predsednika Srbije Jadranka Šešelj osvojila 3,9 procenata.
Istorijat SRS


Srpska radikalna stranka koja nije uspela da pređe izborni cenzus na juče održanim parlamentarnim izborima, dve decenije je bila važan politički faktor u Srbiji, a devedesetih godina i u Crnoj Gori, Republici Srpskoj i bivšoj Republici Srpskoj Krajini.

Kao početak delovanja SRS se uzima 23. februar 1991. godine, kada je oformljena politička partija sa tim imenom, prilikom sastanka Kragujevcu, na kojem je proglašeno ujedinjenje dotadašnjeg Srpskog četničkog pokreta na čelu sa dr Vojislavom Šešeljem - koji se prethodno odvojio od Srpskog slobodarskog pokreta i prekinuo saradnju sa Vukom Draškovićem, i Narodne radikalne stranke, koju je predvodio Tomislav Nikolić.

 Prethodno je na prvim višestrančkim izborima u Srbiji, 1990. godine, Šešelj bio predsednički kandidat grupe gradjana. On je tada zauzeo peto mesto od 32 predsednička kandidata.

 U parlamentarni život je ušao juna 1991. kada je ubedljivo pobedio potpuno nepoznatog kandidata SPS Gorana Karaklajića, ali i čuvenog književnika Borislava Pekića iz Demokratske stranke na vanrednim izborima za poslanika iz opštine Rakovica.

Na republičkim izborima 1992, SRS je osvojila više od milion glasova, ili trećinu manje od SPS.

Tri puta od te godine radikali su osvojili više od 25 odsto glasova izašlih birača, 1997, 2003. i 2007. kada su dobili skoro 28,7 posto biračkog tela i 81 od ukupno 250 mandata u srpskom parlamentu.

 Najlošije rezultate do juče održanih izbora SRS su ostvarili 1993. (manje od 600.000), i decembra 2000. kada su osvojili oko 320.000 glasova.
Foto: Fonet, Arhiva


Na izborima za predsednika Srbije septembra 1997. godine Šešelj je osvojio oko 1,1 miliona glasova i ušao u drugi izborni krug.

 Sa 50,61 odsto glasova pobedio je protivkandidata Zorana Lilića iz SPS, tada predsednika SRJ, ali su izbori ponovljeni jer je RIK konstatovala da je izlaznost bila manje od polovine izbornog tela.

 Na ponovljenim izborima Šešelja je pobedio u drugom krugu Milan Milutinović, dotadašnji ministar inostranih poslova SRJ.

 Šešelj je na predsedničkim izborima septembra 2002. bio treći iza Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, a na ponovljenim izborima u decembru 2002. godine, dobija iz Haga podršku Slobodana Miloševića, pri čemu je osvojio drugo mesto, iza Koštunice.

Neprikosnoveni lider stranke Vojislav Šešelj je oktobra 2001. godine zvanično stavljen na hašku listu - spisak 15 bliskih saradnika već optuženog Slobodana Miloševića, a haška optužnica protiv njega sa potpisom Karle del Ponte, obelodanjena je 14. februara 2003.godine.

 Deset dana kasnije, 24. februara 2003, Šešelj je dobrovoljno otišao u Hag, ne tražeći garancije srpske vlade, i odmah započeo seriju teatralnih nastupa pred sudijama.

 Sudjenje je započelo 7. novembra 2007. godine i još nije okončano.
Foto: Tanjug, Arhiva


Na predsedničkim izborima održavanim bez Šešeljovog učešća kandidat SRS, Tomislav Nikolić je postizao još bolje rezultate.

 2003. nikolić je osvojio prvo mesto i pobedio drugoplasiranog Dragoljuba Mićunovića (46,9 prema 35,3), ali zbog vrlo malog broja izašlih birača (38 odsto) izbori nisu uspeli.

 Nikolić je u drugom krugu izbora, 27. juna 2004. izgubio od lidera Demokratske stranke Borisa Tadića. Rezultat je bio 1.706.888 prema 1.431.833 glasova.

 Nikolić je bio i predsednički kandidat SRS 2008. kada je ponovo u drugom krugu izgubio od Tadića, ali i dobio najveći broj glasova u istoriji stranke.

U jesen 2008. dolazi do osnivanja Srpske napredne stranke, kada je zamenik predsednika SRS Nikolić istupio iz SRS, a uskoro je to učinio i Aleksandar Vučić, a SNS je preuzela većinu mandata sa poslaničke liste SRS.

SRS se u vreme formiranja zalagala za stvaranje "velike Srbije" koja bi obuhvala teritorije delova Bosne i Hercegovine, Makedonije, i Hrvatske, istočno od takozvane linije Ogulin-Karlobag-Karlovac-Virovitica.

 Za razliku od devedesetih godina, SRS danas insistira na tome da se ti ciljevi mogu postići isključivo mirnim putem.

Najznačajniji organ SRS je otadžbinski kongres koji se održava jednom u četiri godine. Tada delegati biraju predsednika, zamenika predsednika i ostale članove kongresa.

Otadžbinski kongres bira Centralnu otadžbinsku upravu koju čini 101 član.

Kao opoziciona stranka SRS je bila sklona socijalnim temama, takodje često optužujući vladajuće stranke za korupciju.

Kako je nastao SNS

Lider LDP Čedomir Jovanović izneo je nedavno zanimljivo zapažanje. Komentarišući deo kampanje u kom DS podseća šta je Tomislav Nikolić kao radikal, a šta kao naprednjak, govorio o EU, Jovanović se zapitao zašto je Boris Tadić stvorio Nikolića kad sad njime plaši građane. I možda je baš ova predizborna kampanja pravo vreme da političari koji su učestvovali u stvaranju Srpske napredne stranke javno progovore o tome

Nikolić je 12. septembra 2008. javno saopštio da je napustio SRS i to je i datum kada je suštinski nastao SNS. Razlog napuštanja radikala bio je taj što je Šešelj tražio od njega da ukine podršku Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koju je prethodno podržao u parlamentu. Dobri poznavaoci politički stvari smatraju da je izlazak Nikolića iz SRS počeo mnogo ranije, još krajem 2007. kada je, kažu upućeni, tadašnji francuski ambasador u Srbiji Žan-Fransoa Teral doneo predlog da radikale treba podeliti kako bi proevropske političke snage konačno postale većina u Srbiji.
Ti dobri poznavaoci stvari u Srbiji kažu i da je predsednik Tadić potrošio devet meseci na razgovore, pregovore i dogovore sa Nikolićem kako bi ga nagovorio da napusti radikale i napravi novu stranku. Stranku koja bi bila „normalna", proevropska i koja bi prvo zajedno na vlasti sa DS, a potom sama, mogla da vodi Srbiju ka EU. Isti kažu i da je Tadić u tom periodu boravio u vinskom podrumu Aleksandra Vučića, da su Tadićevi najbliži saradnici obezbedili novac za formiranje naprednjaka i školovanje i obuku funkcionera nove Nikolićeve partije. I da su posle formiranja SNS Nikolić i Vučić bili stalni gosti kabineta na Andrićevom vencu.
A onda se od te u suštini dobre ideje došlo do toga da su naprednjaci, od političkih partnera, postali najveći protivnici DS i samog Borisa Tadića. Zašto je do toga došlo? Jedni će reći da je do razlaza došlo zato što su naprednjaci postali popularniji od DS, što Tadić nikako nije mogao da istrpi, dok će se drugi zakleti da je do razlaza došlo zato što se čelnici SNS u stvari nisu promenili i da su oni i dalje oni stari Šešeljevi radikali. Zato verujem da bi o ovome konačno pošteno morali da progovore kako Nikolić i Vučić, tako i Boris Tadić i njegovi saradnici. Pre izbora bi bilo pošteno, kako bi građani stvarno znali kome daju svoj glas.

Provalio si ih, a kumovali im Papa&Soros^tm i naravno Rotsildi. To je se u cilju zaprasivanja Srbije chemtrailsima.

Izborna kradja u Zajecaru
http://www.youtube.com/watch?v=a3LBibVM-dk&feature=player_embedded

Za vecite komentatore - nek digne 2 prsta onaj ko je izasao da glasa  




Nego, niko se ne bavi, mislim na vesti analiticare i ine, % nevazecih listica  

Evo uputsvo za Dveri.

Ne mogu da verujem da cu ja ovo reci, ali... respekt za Obradovica...

Jeste da ne mogu da ga ocima vidim, ali je u pravu...

A što se ti, naočit i emancipovan uopšte spuštaš na taj nivo da kopaš oči minornoj grupaciji ljudi, koji ne mogu ni do cenzusa da dobace?

перуђи...какве ти имаш комплексе?
заљубио си се у неког наочитог дверјана који те је оладио па си сад киван?

Dugo nisi pametovao? Čudo?