Pa kazem ti lepo... Mi sto ne moramo cemo ostaviti vama koji morate da obavite sav posao a mi cemo da budemo lenji i da gledamo kako vi radite

jeste . sto rece SF just do it.

U zivotu mora samo da se umre.

Jako je interesantno to koliko reči koje po automatizmu izgovaramo zaista utiču na nas, naše mišljenje i ponašanje, pa i emocije. Iako je cela tema manje - više u duhu popularne psihologije, ona dotiče jednu ogromnu i značajnu naučnu oblast, a to je psiholingvistika. Potražite neke od referenci genijalnog Noama Čomskog pa ćete shvatiti o kakvoj lepoti povezanosti jezika i ponašanja se tu radi.

Druga stvar koja mi je zapala za oko jeste upotreba reči ''moram'' spram reči ''morao/la bih''. Na primer, ima li razlike u ''Morala bih da odem do banke'' i ''Moram da odem do banke''; ''Trebala bih da opeglam veš'', ''Trebam opeglati veš''.

Meni se čini da je razlika velika; ovo ''moram'' i ''trebam'' zvuči kao nešto što smo već prihvatili kao datost. Hteli ili ne, mi ćemo to uraditi. U ''morala bih'' i ''trebala bih'' konstrukciji kao da je ostavljen prostor da to možda nećemo uraditi. Dakle, ne doživljavamo to kao nešto što je baš pod ''moranje'', a opet smo svesni da je to nešto što bismo morali/trebali da uradimo.

Mislite o tome.

 ljudski mozak ne funkcionishe po verbalnom principu , nego po priincipu asocijacija . to otprilike ovako ide :

- javi se ideja o odlasku na posao ili shkolu

- za nju se vezu ideje o tome kako je to vrlo neprijatno i dosadno 

- onda se javljaju ideje o neprijatnim posledicama koje izbegavanje ove obaveze donosi

- tek onda se sklapa misao koja dovodi do rechenice tipa moram da .....


prema tome , autocenzurisanje same rechenice nece mnogo pomoci , chak moze i da dovede do pogorshanja problema jer onda dolazi do mehanizma potiskivanja : u glavi je slika necheg losheg , a mi pokushavamo da ga okrenemo da ispadne lepo 

 mnogo efikasnije je prodiranje u samu sushtinu problema , odnosno shvatanje zashto je neka stvar moram da i da li bash mora da bude moram da . mada su ucheni sagovornici o tome vec govorili ... 

kako god da sebi izgovorim neke recenice sa moram ili trebam ostavljam sebi mogucnost da to i ne uradim . opusteno.

Da, ali ovde se govori o tome da se desi da krenes u nazad sa ovim procesom: kazes moram za nesto sto nema taj niz neprijatnih asocijacija iza sebe, i one se stvore jer je tvoj mozak naucio da se moram koristi za nesto negativno.

тачно тако ... елем не видим разлику између човека који ће намрштеног чела туробно рећи ''ма пусти ме, устајем рано идем на посао'' и оног који ће исто то рећи убацујући ''морам'' ...

Нисам најсигурнији али чини ми се да је требати је ваљда безличан глагол тако да требам, требаш се не користе  

Da, koristi se u bezlicnom obliku ako je deo konstrukcije (sa nekim drugim glagolom) (Treba da kupim tu majicu), mozes da ga stavis u lice jedino ako stoji sam (Trebam tu majicu.)

Напиши најбољи састав код моје разредне из средње ал добијаш кечину ко врата због ове реченице

Треба ми та мајица.