aaa ovi iz blic stripa su prejaki... pogle Cvetkovića....

Цветковић му је посебно инспиративан ...  Мада ни остале не штеди 

Ja bi priupitala, ne prepoznajem gospodina sa sjedom bradom.
Baš je cool.
Uglavnom, ništa se značajno nije dogodilo, bumo videli...

хехехе ... не зна га ни пола Србије ... а премијер нам је ... 

Da ne bi bilo, nisam znala.
Ili nismo znali, idem upaliti vijesti, tko je pobjegao iz zemlje i čiji je tajni državljanin.
Uf.

al žeMsko im premijer... konačno da Cvetković bude muževniji od nekog svog kolege 

Ne dirajte Cvetkovića, čovek se nikada nije mešao u svoj posao.

U susedstvu počinje borba za glavnu figuru političke scene
Hrvatska ostala bez lidera posle odlaska Iva Sanadera
Autor: T. Trikić - N. Vlačo | Foto:FoNet | 03.07.2009. - 05:00


Dan posle ostavke Iva Sanadera, premijera Hrvatske, niko od političara i analitičara nije imao odgovor na pitanje šta je pravi razlog njegovog povlačenja. U javnosti kolaju razne verzije, od ostavke kao uvertire za predsedničke izbore, bega od problema izazvanih krizom i zastojem u pregovorima sa Evropskom unijom, do frakcijskih sukoba u HDZ i nemoći Sanadera da se obračuna s kriminalom i korupcijom u redovima svoje stranke. Juče je održana poslednja sednica vlade pod predsedavanjem Sanadera, na kojoj je on, podnoseći i službeno ostavku, potvrdio da je s predsednikom Stjepanom Mesićem obavio konsultacije kojima je prisustvovala i kandidat za novog premijera Jadranka Kosor. Sanader je naglasio da nema potrebe za prevremenim izborima „jer je postojeća parlamentarna većina osvojila poverenje građana“.

Opozicija na čelu sa Zoranom Milanovićem, šefom SDP, ne misli tako i traži raspisivanje novih izbora. Više hrvatskih analitičara smatra da će epilog Sanaderove ostavke biti vanredni parlamentarni izbori, koji bi se održali kad i predsednički, početkom iduće godine.
„Prevremenih izbora će verovatno biti, mogli da se poklope sa predsedničkim 2010“, kaže za naš list Vesna Pusić, predsednica Hrvatske narodne stranke koja smatra da je Sanaderova ostavka
rezultat sukoba u HDZ. „Oko stvarnog lidera HDZ će se tek voditi bitka. Na ostavku Sanadera je uticaja imao i pritisak oko napretka u procesu integracije u EU“, ističe ona.
Drago Hedl, novinar „Jutarnjeg lista“, navodi za „Blic“da je ostavka šokirala hrvatsku javnost i da je i sam Mesić za nju saznao sat i po pre objave.
„Šokantno je da Sanader u vreme ekonomske krize napušta brod koji tone, to mu zameraju svi. Stanje u vrhu HDZ je možda odlučujući faktor u Sanaderovoj odluci da se povuče, a u novom stranačkom vođstvu je ojačala radikalna struja s Andrijom Hebrangom, Božidarom Kalmetom i Ivanom Šukerom na čelu, koji su ranije bili uz Ivića Pašalića“, objašnjava Hedl.
Postavljanje Jadranke Kosor na čelo HDZ pokazuje da je postignut privremeni politički kompromis, pošto je ona bila bliska Sanaderova saradnica, a on je zauzvrat predložio Hebranga za predsednika Hrvatske, ukazuje hrvatski novinar.
Po njegovom mišljenju, ništa bolja situacija nije ni u opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji, gde ima nepomirljivih frakcija.
Denis Kuljiš, novinar „Globusa“, tvrdi da je Sanaderova ostavka rezultat unutarpartijskog puča:
„Veče pre ostavke Sanadera na sastanku vrha HDZ izbio je sukob Sanadera i njegovih doglavnika. Sanader je poražen u ovom desničarskom partijskom udaru, koji je osveta Branimira Glavaša“, navodi Kuljiš. On smatra da se nikome, pa ni opoziciji, ne ide na izbore pre predsedničkih 2010. godine.
Ljubo Jurčić, funkcioner SDP i profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu i jedan od kandidata SDP za predsedničke izbore, veruje da HDZ nema političku perspektivu i da će SDP pobediti na predsedničkim izborima.
„Za premijera bi mogao da bude izabran Milanović. Ova vlada će da vegetira do kraja godine ako nagoveste izbore, a bez toga joj verovatno sledi raspad na jesen“, smatra on.
U vanredne izbore veruje i Branko Mijić, kolumnista riječkog „Novog lista“.
„Način na koji je ostavka podneta, ishitreno, naprasno, bez pravog objašnjenja, pokazuje da je posredi beg ili ucena, unutarstranački desni puč. Sanader je ucenjen ili da nastavi putem evrointegracije ili da se povinuje mangupima u svojim redovima“, kaže novinar.

Latin: Sanader se možda vrati kao spasilac
Denis Latin, urednik popularne TV emisije „Latinica“, ne isključuje da će se oko Nove godine Sanader vratiti kao spasilac, kada se situacija radikalizuje, s obzirom na to da u Hrvatskoj postoji deficit harizmatičnih ličnosti. „HDZ nije u stanju da vodi zemlju. Ni levica nije iskristalisala nekog ubedljivog kandidata“, ističe Latin. Popularni novinar i sam razmišlja o predsedničkoj kandidaturi: „To je ideja koji je iznedrio ‘Fejsbuk’. Nije isključeno da se to desi“.


Intervju: Andrija Hebrang za „Blic“

Odlično se slažem sa Sanaderom


Andrija Hebrang Foto: 24sata.hr
Andrija Hebrang, član Predsedništva HDZ i najverovatniji kandidat te stranke na predsedničkim izborima u Hrvatskoj koji bi trebalo da budu održani početkom 2010, tvrdi u razgovoru za „Blic“ da neće biti vanrednih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj. Jedan od čelnih ljudi vladajuće stranke demantuje da su podele u partiji dovele do Sanaderovog odlaska.

„Neće biti novih izbora. Posao opozicije je, naravno, da ih traži, ali uveravam vas da imamo apsolutno jedinstvo i u stranci i u koaliciji i da ćemo za dva-tri dana imati novu vladu“, kaže Hebrang.

Kao jedan od razloga odlaska Sanadera spominje se unutarstranački rat, a vas navode kao predstavnika suprotstavljene desne struje. Ima li podela u HDZ?
- U HDZ nema nikakvih podela. Jadranki Kosor dajem punu podršku, verujem da će ona nastaviti putem Sanadera. Ono što pišu mediji o desnoj i umerenoj struji u HDZ su gluposti. Pa ja sam se zbog Sanadera vratio iz političke penzije, želeći da podržim njegovo nastojanje da modernizuje stranku. Među nama postoji apsolutna podudarnost u stavovima.

Koji je, po vama, pravi razlog ostavke Iva Sanadera?
- Znam koji su razlozi ostavke Sanadera, ali ne želim da govorim o njima kad on već nije hteo. Međutim, treba čitati između redova i tražiti odgovor na to pitanje u neadekvatnoj reakciji EU na desetogodišnji trud Hrvatske na putu evrointegracija. Deo članica EU to nije prepoznao.

Ako biste postali predsednik, kakvi bi bili odnosi sa Srbijom?
- Ako postanem predsednik, zalagaću se za unapređenje saradnje sa susedima, za što bolje odnose sa Srbijom jer poverenje i produbljivanje odnosa između Srbije i Hrvatske mora biti temelj odnosa u regionu. Među nama postoje određena otvorena pitanja poput pogleda na rat, granice na Dunavu, postoje rane u narodu koje moraju da zacele, ali posao je političara da ubrza zaceljivanje tih rana. Što se tiče povratka izbeglica, podržavam nastavak tog procesa. Kod povratka postoje dva osnovna uslova: da izbeglica želi da se vrati i da nije počinio nikakav ratni zločin.

Izvor: Blic

     

Portret: Ivo Sanader
Debitant
Autor: Vesna Mališić | Foto:Reuters | 04.07.2009. - 05:00


Kad je Ivo Sanader saopštio da se povlači iz politike, javnost Hrvatske, ali i bivše Jugo­slavije, bila je potpuno šokirana. Sanader je objasnio: „U životu postoje trenuci za nove početke. Ja sam osobno zaključio da je ovo takav trenutak. Svoje sam odradio, vrijeme je za druge da se pokažu. To je pravilo politike i pravilo života.” Čini se, ipak, da njegovom objašnjenju gotovo niko nije poverovao. I odmah se počelo spekulisati o mogućim tajnim razlozima i skrivenim motivima koji su prvog čoveka hrvatske vlade naterali na ovaj čin. Oni se kreću u velikom rasponu nagađanja, od bizarnih preko političko pragmatičnih do zdravstvenih.

U svakom slučaju, po načinu razumevanja Sanaderovog postupka narodi bivše zajedničke domovine podelili su uverenje o fatalnoj opsednutosti balkanskih političara vlašću i o tome da se ovde sa vlasti odlazi teškom mukom i samo ako baš mora. Postupak Ive Sanadera možda bi mogao postati dodatni sadržaj već osamostaljenog termina sanaderizacija, koji je od pre nekoliko godina u upotrebi. I znači sposobnost preobražaja partija konflikta i ratova u partije mira i saradnje.
Analitičari su ipak napravili prvu grubu anamnezu Sanaderove ostavke. Njoj je, kažu, kumovala sve dublja ekonomska kriza, ali i sve oštrije kritike hrvatske opozicije, sindikata i građanskih inicijativa zbog serije Sanaderovih neuspeha i afera, ali i porasta kriminala i korupcije u državi. Neuspelo rešenje graničnog spora sa Slovenijom, blokada pregovora s EU i kritike iz Haga zbog toga što Hrvatska nije predala „Topničke dnevnike”, kao i brojne afere, uticale su u poslednje vreme na pad njegove popularnosti. Najnovija je svakako ona u vezi s kupovinom blindiranog BMW-a vrednog 4,2 miliona kuna. Podsetili su i na veliko nezadovoljstvo koje je izazvala njegova preporuka da se štedi na poklonima u vreme Božića, umesto da Vlada donese mere koje će ublažiti propast hrvatske ekonomije. Ali i na njegovu kolekciju skupocenih satova vrednu 150.000 evra, o kojoj su mediji pisali pre dve godine. Nisu zaboravili da pomenu ni činjenicu da je tokom karijere menjao političke stavove. Pa je tako, na primer 2001. godine, na splitskoj rivi podržavao hrvatske generale, najavljivao proteste zbog Mirka Norca, da bi se vremenom sasvim udaljio od te politike. I jasno izrazio stav prema ustaštvu, ponavljajući da je antifašizam u temeljima hrvatske države.
Šta god se danas iz Sana­derove političke biografije bude izvlačilo, on će ostati izuzetna figura hrvatske novije istorije. Političar koji je stigao iz anonimnosti i napravio poteze posle kojih u Hrvatskoj, ali i okruženju, više ništa nije isto.
Ivo Sanader je rođen u Splitu, juna 1953. godine, kao četvrto dete u skromnoj, religioznoj radničkoj porodici. Pošto nije bilo novaca da se školuju sva deca, majka je zamolila rektora splitske Nadbiskupske klasične gimnazije da primi Ivu na školovanje. Stekao je, tako, temeljno obrazovanje i preporuku da u Rimu nastavi studije filozofije. Ali on se ubrzo vratio u Split, oženio suprugom Mirjanom i preselio u Inzbruk, gde je ona završila arheologiju, a on komparativnu književnost i romanistiku, na veliku radost svoje bake, sestre Ante Topića Mimare. Pred kraj osamdesetih godina u Austriji osniva ogranak HDZ i ostvaruje prve kontakte s Franjom Tuđmanom. Kad se vratio u Hrvatsku, uoči rata, zaposlio se kao intendant Hrvatskog narodnog kazališta. Izabran je za zastupnika u Zastu­pničkom domu Sabora i 1992. postao ministar nauke, tehnologije i informatike, mada se više zanimao za spoljnu politiku. Angažo­vao se oko pregovora sa međunarodnim mirovnim posredni­cima, što ga je, potom, preporučilo za mesto zamenika ministra spoljnih poslova i člana predsedništva HDZ.
Nakon Tuđmanove smrti, 2000. godine izabran je za predsednika stranke. Ključnu ulogu u tadašnjoj Sanaderovoj pobedi, govorilo se, imao je krug ljudi oko Branimira Glavaša. Pa, ipak, od dolaska na čelo partije Sanader je uporno radio na promeni kursa stranke, na njenom jačanju i modernizaciji. To ga je 2003. godine dovelo do velike pobede na izborima. HDZ je osvojio 43,4 odsto glasova, a Ivo Sanader je postao hrvatski premijer. Promenjeni imidž partije bio je uočljiv već u izbornoj kampanji.
Sanader se ubrzo sukobljava sa ekstremno desnim strujama u državi zbog postavljanja spomenika Milu Budaku. Tri meseca je trajala polemika u javnosti, koju je Sanader okončao odlukom da se spomenik ukloni. Bio je to prvi veliki otklon HDZ od nacionalizma i ratničke retorike. A kada je Sanader na pravoslavni Božić vernicima čestitao „Hristos se rodi”, bilo je jasno da HDZ više nije ono što je bila. Ovdašnja javnost zapamtila je njegove reči iz tog vremena da su njegovi prioriteti članstvo Hrvatske u EU i pomirenje sa Srbima.
Narednih godina Hrvat­sku su potresale brojne afere. A počelo je raskolom u stranci koju je, posle nesuglasica, napustio Branimir Glavaš. Onda je na Kanar­skim ostrvima uhapšen Ante Gotovina i deo hrvatske javnosti je optužio Sanadera za izdaju nacionalnih interesa. Pa je potom podignuta optužnica protiv Glavaša.
U međuvremenu, ređale su se i afere u vezi sa sumnjivim privatizacijama koje su se, takođe, dovodile u vezu sa premijerom, državu su potresla ubistva Ivane Hodak i Ive Pukanića, zbog kojih je Sanader smenio čelne ljude u policiji i pravosuđu, stalo se na putu za EU i pritisak svetske krize pogoršao je ekonomsku poziciju zemlje.
Na sve to Ivo Sanader odgovorio je povlačenjem iz politike. Posle dvadeset godina procenio je da je to taj trenutak. I pokazao da je ostavka kao lični čin moguća i na ovim prostorima. Možda to može biti dobra lekcija i za okruženje.



Izvor: Blic