Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 23. Nov 2024, 08:54:15
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Иван Мештровић  (Pročitano 1684 puta)
19. Mar 2006, 12:57:52
Prijatelj foruma
Jet set burekdzija


Blago kuci koju zaobidjem :D

Zodijak Taurus
Pol Muškarac
Poruke 5996
Zastava Tako blizu a tako daleko
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.7
mob
Nokia 6130
Иван Мештровић





рођен:    15. август, 1883.
Врпоље, Славонија, Аустро-Угарска
преминуo:    16. јануар, 1962.
Саут Бенд, САД

Иван Мештровић (Звук изговор) (15. август 1883 – 16. јануар 1962) је био хрватски и југословенски вајар и архитекта. Међу највећим вајарима религиозних мотива од ренесансе до данас.




Живот

Мештровић је рођен у малом граду Врпоље у Славонији, али је своје детињство провео у селу Отавице у Далмацији (оба места су у то време припадала Аустро-Угарској). Као дете, Мештровић је слушао епску поезију, народне песме и историјске баладе, док је чувао овце. Рођен је у сеоској католичкој породици, а његова религиозност обликовала се под утицајем пучке религиозности, Библије и касног Толстоја.

Са шеснаест година, Харолд Билинић, каменорезац из Сплита, препознао је његов таленат и узео га је за шегрта. Његов уметнички таленат развио се гледањем знаменитих грађевина Сплита, уз помоћ при школовању Билинићеве супруге, која је била професор у средњој школи. Ускоро, пронашли су једног бечког власника рудника, који је финансирао Иваново пресељење и школовање у Бечу. Морао је у накраћем року да научи да говори немачки и да се прилагоди новој средини, али је упрокос бројним проблемима завршио студије.

Своју прву изложбу приређује 1905. године у Бечу са групом Сецесија, уз приметан утицај стила Арт Нове. Његов рад је убрзо постао популаран и Мештровић почиње да зарађује довољно за учешће на интернационалним изложбама, на које је путовао са својом супругом Ружом Клајн.

Године 1908. сели се у Париз. Скулптуре направљене у том периоду, доносе му међународну репутацију. У Београд се сели 1911, а убрзо потом у Рим, где је примио награду за дело Српски павиљон на римској међународној изложби. У Риму је провео наредне четири године студирајући на скулптурама античке Грчке.

На почетку Првог светског рата, после атентата у Сарајеву, Мештровић је покушао да се врати у Сплит преко Венеције, али га је од тог пута одвратио његов опозициони став према аустро-угарским властима. Током рата путовао је да би учествовао на изложбама у Паризу, Кану, Лондону и Швајцарској. Био је члан Југословенског одбора.

После Првог светског рата вратио се кући, у новоосновану Краљевину Југославију и упознао другу љубав свог живота, Олгу Кестерчанек, са којом се оженио. Имали су 4 деце - Марту, која је рођена у Бечу и Твртка, Марију и Мату, који су рођени у Загребу, где су се преселили 1922. Касније би зимске месеце проводили у својој палати у Загребу, а летње у летњој кући направљеној ' 30. година у Сплиту. Постао је професор, а касније директор Културног института у Загребу. Наставио је са прављењем великог броја дела.

Путовањима по читавом свету су се наставила, излагао је своја дела: у Бруклинском музеју (1924), Чикагу (1925), као и у Египту и Палестини 1927. године.

Због његовог става према Италији, када је осудио италијански ирединтизам према Далмацији, и Немачкој, када је одбио Хитлеров позив да посети Берлин ' 30, усташе су га на кратко затвориле током Другог светског рата. Уз помоћ Ватикана, пребацио се у Венецију и Рим, доцније у Швајцарску. Цела његова породица није успела да се извуче пред налетима рата – његова прва жена Ружа Клајн умрла је 1942. заједно са својом јеврејском породицом у Холокаусту. Касније, брата Петара затвориле су комунистичке власти.

Титова Југославија је позвала Мештровића да се врати, али је он одбио да живи у комунистичкој земљи. Године 1946, Универзитет у Сиракузи понудио му је професорско место и он се преселио у Сједињене Државе. Још 1945. добио је америчко држављанство, а десет година касније постаје професор на Универзитету Нотр Дам.

Пре него што је умро, Мештровић се на кратко вратио у Југославију последњи пут да би посетио затвореног кардинала Алојзија Степинца и Јосипа Броза Тита.

На захтев југословенских културних посленика, послао је 59 статуа из Сједињених Држава у Југославију (укључујући и споменик Петра Петровића Његоша), а 1952. додатних 400 скулптура и различитих цртежа.

Смрт Мештровићеве деце као да је утицала и на његову. Његова кћерка Марта, која се је доселила у Канаду, умрла је у 24. години 1949; његов син Твртко, који је остао у Загребу, умро је 1961. године. Мештровић је направио четири глинене скулптуре, да би обележио смрт своје деце, Марте и Твртка. Неколико месеци доцније, Иван Мештровић је умро у својој 79. години живота у граду Саут Бенд, држава Индијана (САД). Према његовим последњим жељама, последњи остаци су му пребачени у Отавице, где су кремирани.
[уреди]

Рад

Иван Мештровић је извајао преко педесет споменика током свог двогодишњег боравка у Паризу (1908-1910). Тему боја на Косову нарочито је обележио споменик Косову у Паризу. Много његових раних дела носе пансловенску ноту са циљем да се сви јужни Словени уједине.

Са стварањем прве Југославије, његов рад се преоријентише на музиче инструменте и кепеле. Себе је пректично оријентисао на религиозне мотиве, прављене нарочито од дрвета, под утицајима византијске и готске архитектуре. Најпознатија дела из тог периода су Распеће и Madonna; касније је био више импресиониран Микеланђелом Буонаротијем, када је правио велики број камених рељефа и портрета.

У његова најпознатија дела се убрајају:

    * Гргур од Нина у Сплиту.
    * Јосип Јурај Штросмајер у Загребу
    * Захвалност Франсуској у Београду на Клемегдану
    * Незани јунак на Авали код Београда
    * Светозар Милетић у Новом Саду
    * Индијанац у Чикагу

Галерије са његовим делима:

    * Мештровићева галерија у Сплиту, отворена после његове донације 1950, која укључује 86 статуа, 17 цртежа и осам бронзаних статуа на отвореном, 28 рељефа у дрвету.

    * Меморијална галерија Иван Мештровић направљена 1973. Врпољу, његовом родном месту, са 35 радова у бронзи и камену.

    * Народни музеј у Београду, који поседује споменике као што су Милош Обилић, Косовка девојка, Краљевић Марко, Срђа Злопоглеђа, Удовица


Споменик Незнаном јунаку, Авала код Београда


Победник, Београд, Калемегдан


Споменик захвалности Француској, Београд, Калемегдан


Споменик Петру Петровићу Његошу на Ловћену


Косовским осветницима 1912-1913. (рељеф)


Индијанац, Чикаго


« Poslednja izmena: 19. Mar 2006, 13:01:59 od srdjank »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 23. Nov 2024, 08:54:15
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.067 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.