Oblachak hvala. Posle prve dve stranice mislio sam da na temi ima samo jedan recept, a da su ostalo komentari o italijanskoj kuhinji. Nadam se da cu ubrzo isprobati par jela [naravno pokupio sam recepte i iz ostalih kuhinja].

Nema na cemu 
Da nam se ne bi pogubili recepti u moru caskanja, otvorili smo temu Razgovarajte sa Burek kuvarima koja se nalazi u top temama.

Vec na prvi pogled, kad udjete u italijanski restoran, pizzeriju ili trattoriju, svojom toplinom,  sarenim stolnjacima,  zidovima ukrasenim slikama i nadasve gostoprimljivim i veselim konobarima, znacete da ste usli u pravi gastronomski hram iz kojega pouzdano necete izaci nezadovoljni. Jer, prvi utisak koji daje ukupni izgled ugostiteljskog objekta nastavlja se s izuzetnom ponudom ukusne hrane i cuvenih italijanskih vina. Mnogi ce        poznavaoci italijanske kulture i italijanskog duha reci da je tajna uspeha italijanskog turizma upravo u njihovom ugostiteljstvu. A zemlja Mikelandjela, Da Vincija, zemlja renesanse, opere i kancone, zemlja u kojoj na svakom koraku vlada umetnost ne moze bez dobre kuhinje. Umetnost ide uz dobru kuhinju, uz dobro vino, uz razdragano drustvo. Slava italijanske kuhinje pocinje na tradiciji koja vuce korene iz doba starih Rimljana koji su bili poznati po svojim cuvenim gozbama. Oduvek je Apeninsko poluostrvo posebnu paznju poklanjalo dobrom jelu i picu i u rimsko doba, i u doba renesanse, pa i danas kao jedna od najposecenijih turistickih zemalja. Danas se italijanska kuhinja deli na mnostvo regionalnih kuhinja Piemonte, Lombardia, Veneto, Liguria, Emilie i Romagna, Toscana, Sicilija i druge regije, svaka ima svoje "gastro-adute", svoja jela kojima ce dati prednost pred drugima. S druge strane, italijansku kuhinju mozemo podeliti na onu mediteranskog i onu kontinentalnog tipa. No, ipak im je nesto zajednicko: pre svega, jela su laka za varenje, ukusna, skladno zacinjena raznim zacinskim biljem, cesto se pripremaju na maslinovom ulju, a u poslednje vreme nadaleko poznata jela od testa sve vise zamenjuju jela od povrca. U ovom kratkom predgovoru treba reci koju rec i o redosledu pojedinih jela. Podjimo redom. Predjelima nasi susedi ne pridaju toliku paznju kao mi. Ono sto je kod nas predjelo, za Italijane je primo piato, prvo jelo. A primo piato ne moze biti bez paste, rizota ili minestre, lasagne, tortelini, ravioli, makaroni-pripremljeni i posluzeni s raznim salsama i umacima-nezaobilazno je jelo nasih suseda, nenadmasnih majstora. Prisetimo se i pizza koje se pripremaju na stotinu nacina. Svaka regija, svaki grad, svaki ugostitelj ima svoju "pizza originale". Pirinac u italijanskoj gastronomiji zauzima vazno mesto. Jos od 15. veka, kada je stigla iz Spanije, razvila se posebna kuhinja u kojoj je pirinac glavna namirnica. U primorskim mestima rizota se pripremaju s mekuscima, skoljkama i rakovima, dok u kontinentalnim krajevima s mesom, pecurkama i povrcem, naravno uvek uz strugani kackavalj. Pripremaju se od raznog povrca i zacinskog bilja, najvise s paradajzom, krompirom i prazilukom, prava su poslastica za ljubitelje toplih okrepljujucih jela. I minestre se, kao jela od testa i pirinca, posluzuju uz parmezan ili neki drugi tvrdi sir. Piato je naziv za drugo jelo, odnosno, glavno jelo. Uglavnom se sastoji od mesa ili riba uz priloge od raznog povrca. Ribe se, kao i u nasim primorskim krajevima, pripremaju s maslinovim uljem. Mesa se posluzuju uz umake, najvise uz one kojima je osnovni sastojak paradajz. Nasuprot starijim gastronomskim prirucnicima, gde je strogo bila odredjena vrsta mesa za pojedini recept, danas se mogu koristiti razne vrste mesa od peradi za isti recept s tim sto nije dopustena bilo kakva izmena u postupku, sastojcima i vremenskom trajanju kuvanja pojedinog jela. Mnoga glavna jela pripremaju s vinom kao glavnim zacinom koji daje poseban ukus jelu. Italija je zemlja vina, zemlja u kojoj je vino simbol tradicije, gostoprimstva i vedrog duha. Vino se dakle, koristi i u pripremi jela i kao nezaobilazni deo svakog jaceg rucka ili vecere. Medjutim, Italijani sve vise pridaju znacaju zdravoj, laganoj i vitaminima bogatim jelima od povrca, posebno sarene, mastovito sastavljene salate. Sto se poslastica tice italijanska kuhinja je nesto oskudnija od kuhinja od ostalih zemalja, ali ce se tipicni italijanski rucak pre zavrsiti raznolikim sirevima i vocem, ili vocnim salatama sa sladoledom prelivenim finim likerom, nego kolacima. 

Spageti na bolonjski nacin

400gr spageta
40o gr mlevenog juneceg mesa
2 bela luka
1 glavica luka
1 kasika naseckanog persuna
4 velika paradajza
2 kasike maslinovog ulja
100 gr pecuraka
5 gr rendanog parmezana
so, biber
 
Mleveno meso proprzite na maslinovom ulju. Dodajte naseckani crni, beli luk i persun, dodajte i iseckane pecurke na kolutove  i sve zajedno dinstajte 10 minuta uz stalno mesanje. Posolite i pobiberite. Smesi dodajte iseckani paradajz i dinstajte narednih 30 minuta. U medjuvremenu kuvajte spagete 15 do 20 minuta u slanoj vodi. Spagete zatim ocedite, isperite pod mlazom hladne vode i proprzite na zagrejanom maslacu.Gotove spagete prelijte umakom i pospite parmezanom.

Spageti sa puzevima

600 gr spageta
1 kg puzeva
6 kasika maslinovog ulja
2 cena belog luka
600 gr oljuscenog paradajza
1 kasika naseckanog persuna
so, biber

Puzeve dobro operite vise puta pod mlazom vode. U posudu ulijte kasiku ulja, stavite puzeve. Posudu stavite na zagejanu ringlu da se puzevi otvore. Umak koji je preostao procedite i sacuvajte. Na zagrejanom ulju proprzite beli luk. Izvadite ga kad pozuti. Na istom ulju dinstajte paradajz. Posolite i pobiberite. Kad se umak zgusne dodajte puzeve s procedjenim umakom. Prokuvajte na laganoj vatri. Pre nego sto posudu sklonite sa ringle dodajte naseckani persun, kasiku maslinovog ulja i biber. Prelijte preko skuvanih spageta.

List u belom vinu

6 komada ribe list
100 gr maslaca
1 dcl belog vina
2 kasike crnog vina
6 listova kadulje
1 kasika senfa
1 limun
3 kasike brasna
 
Listove ocistite i operite vodom i limunom. Obrisite ih i uvaljajte u brasno. Na maslacu
proprzite listove koje prethodno zacinite dodavajuci so, biber i listove kadulje. Kada su s jedne strane przeni, pazljivo ih okrenite i przite s druge strane, a potom prelite crnim viinom i limunovim sokom. U umak dodajte kasiku senfa. Dinstajte dok se umak ne zgusne. Pre nego sto posudu sklonite sa ringle po potrebi zacinite. Ukrasite listovima salate i crvenog radica, kao i kriskama limuna.

Rizoto sa zabama i rakovima

400 gr rakova
500 gr zabljih bataka
2 dcl.belog vina
2 komoraca
1 grancica celera
150 gr skute
70 gr hleba
2 dcl kisele pavlake
4 jaja
malo cimeta
1/2 glavice luka
50 gr maslaca
50 gr pirinca
1 kasika sirceta
2 kasike brasna
ulje za przenje
so.

Zablje batake i rakove ocistite i operite pod mlazom hladne vode. Kuvajte ih u vodi u koju ste dodali sirce, vino, so, komorac i celer. Vodu od kuvanja procedite i sacuvajte. Rakove i zablje batake ocistite, iseckajte i proprzite na malo maslaca. Skinite sa vatre ,izmesajte sa skutom, hlebom namocenom u pavlaku, kasikom parmezana, 1 jajetom i 2 zumanca. Dodajte malo cimeta i soli. Od smese oblikujte cufte, uvaljajte ih u u brasno i ulupano jaje, pa proprzite na ulju. Pirinac dinstajte na maslacu, dolivajuci vodu u kojoj su se kuvale zabe i rakovi.

Hobotnice sa belim lukom
 
1,5 kg. hobotnica
5 cena belog luka
1 lovorov list
1 grancica ruzmarina
1 kasika sitno seckanog persuna
1 slatka feferona
1 dcl maslinovog ulja
so

Hobotnice operite, morate... jeste fuj, ali izvadite im oci, usta i unutrasnji mehur s crnkastom tekucinom. Vrhom noza zarezite kozu da biste je lakse skinuli. Hobotnice snazno lupajte da meso omeksa. Dobro operite pod mlazom vode, a zatim polozite u zemljanu posudu. Prelite uljem, dodajte naseckani beli luk, lovor i kim. Zemljanu posudu dobro zatvorite i stavite na tihu vatru da kuva 1-2 sata, zavisno od velicine hobotnica. Kad su hobotnice mekane, izvadite ih i prelite smesom malinovog ulja, soli, sitno seckane papricice, persuna i listova ruzmarina.

ha ha ha ... Pa ajde otvori neku tratoriju ... izmaglico   :[119]:

Ces da vidis kada ti dodjemo sarma i ja u goste  ...

eh... nije iskljuceno da necu... pre par godina sam se "oprobala" od: idejnog resenja izgleda caffe pizzerije, tacnije rasporeda u samom prostoru, "zasukla sam rukave" i oko farbanja, krecenja... pa i do uvodjenja novina, odnosno licnih recepata koji jos uvek "traju" i imaju neku vrstu popularnosti medju klopadzijama  , ali se nisam ustrucavala ni da utrcim kod pizza majstora cisto da im budem od pomoci prilikom seckanja, rendanja, pa i pranja sudova. Tako da... "zanat sam ispekla" od pocetka do kraja, pa nista nije nemoguce, bar sto se mene tice

Jedino sta mi nedostaje to je inspiracija sa velikim razlogom/odgovorom na pitanje: Sta me navodi da prionem na taj poslic? ...