Sto ti sebi umes da udelis kompliment da to nije normalno 
Osma je Vizuelno-prostorna (slikar)

Ja prostor shvatam samo kad ga objektivno i izdaleka posmatram, kad sam ja u njemu pogubim se skroz i nikak ne mogu da se orijentisem...Npr. danas mi je trebalo 45 minuta da nadjem Krunsku iako sam tamo bila hiljadu puta, al eto, sad sam dolazila iz nekog novog pravca pa se zbunih...Promenis jedan uslov i eto ti kurshlusa 


Uvek ((:

Zato tebi pise "Not all those who wander are lost>" 

To je super, ti tebi deli negativne ja cu tebi pozitivne komplimente (negativan kompliment eto meni puce logicka) 

Tema 

Ali ako nista lenji i ako jeste ambiciozni ta inteligencija, razlika u par stupnjeva, bolja rasporedjenost po vrstama, moze da napravi onu malu razliku izmedju "pobede" i "poraza".
Mnogo je situacija gde je potrebna trenutna reakcija, od koje zavisi mnogo stvari... bas tad to mnogo znaci...

A, jel' neko moze da pogleda prvu stranu?

Možda sam i neupućen ali i dalje mislim da je to zanemarljivo.
Doduše, ne možemo ni svi da budemo pobednici. Ali možemo da budemo manji pobednici, ne gubitnici - manji pobednici!
Ako smo uporni.
Nije sve tako crno belo da se može reći "Pobednički je tim onaj koji prvi pobedi."
2. 3. 4. itd mesto nije tako loše, između crnog i belog postoji mnogo nijansi sive koja može zasmetati jedino egocentričnim megalomanskim manijacima. 
Elem.
Ako posmatramo kroz novac, trenutno uzimamo da se tako ogleda vrednost nečega.
Juče baš gledao Sicko od Majkl Mura.
S jedne strane imaš pojedine američke doktore maltene milijardere, koji su kompanijama za zdravstveno osiguranje uštedeli gomile gomile novca... po cenu smrti i nesreće hiljade ljudi jer su našli (i stvorili) način da im se ne isplate uplaćene pare. Imaju sistem da doktor koji sačuva više novca (ubije više ljudi) dobije bonus.
A s druge strane imaš doktora u Engleskoj koji je vladin radnik i radi u sistemu Univerzalno zdravstveno osiguranje... svima besplatno, svima dostupno. Doktor koji ubedi više pacijenata da npr. ostave pušenje dobija bonus. Objasnio je Majlku da živi u kući od pola miliona jevreja, vozi najnoviji Audi, ima lepu porodicu i obezbeđen život na duže vreme sa platom od 100.000 evra (+penziono) i da živi veoma veoma lep i kvalitetan život... i samo što nije rekao, vidi mu se na vrh jezika "koji će mi kurac 10 milijardi dolara, ne mogu živeti u 10 kuća... ne mogu večeras kad odem na spavanje da spavam u 100 kreveta" a po cenu smrti i sakaćenja hiljada miliona ljudi.

Razumeš.
Treba naći i imati neku granicu.
Ne moraš biti prvi po svaku cenu. (Posebno ako ta cena ima negativne posledice na nečiji život)
Nisu ostala mesta na rang listi tako loša... a i stalno se menjaju.


Navedi mi nekoliko njih.
Ne pada mi nijedna trenutno na pamet koja iziskuje delovanje u tako malom vremenskom roku... a da se to ne može popraviti iskustvom... odnosno znanjem koje stičemo tako što se izlažemo nekom fenomenu više puta...

Inače.
Ne mogu se setiti imena, čoveka koji se vodi kao jedan od najinteligentnijih ljudi u Srbiji, član Mense. Guglao sam ali ne vredi.
Posle celog intervjua, zadnje pitanje je bilo "Kakve prednosti imate s tom količinom inteligencije"
(parafraziram)
- Ne preterane, recimo kad se vraćam kući, pa pogledam dve ulice, vrlo brzo procenim gde je manja gužva i manje ljudi i samim tim brže mogu da prođem tuda. To je recimo neka prednost.

 
Big deal...
Upornost! 

Svaka situacija gde dobijes neko pitanje koje ne ocekujes i moras da improvizujes... i budes u tome dobar i ubedljiv... Poslovni sastanak, faks, bilo koja vazna situacija...
Nebiytan je konkretan primer... ali to sto neko na primer moze da zapamti 300 strana knjige za 5 minuta nece mu pomoci preterano ako je autista koji ne razume ni najednostavnije medjuljudske odnose...

Zar se to ne može steći iskustvom?
U stvari ja i ne znam kako drugačije...
I pomenutih 102IQ... 110IQ... 120IQ... niko se od njih nije naučen radio i svi moraju da vežbaju te međuljudske odnose... inteligencija i nije toliki faktor koliki je praksa posebno ako to radiš u okruženju koje nije homogeno po pitanju intelekta, odnosno svako od njih je različito inteligentan a s druge strane svako je sagrađen je od drugačijih vrlina, mana, navika, znanja... sve ono što će da promeni i zakomplikuje interakciju s drugim ljudima.

Aj ovako.
Nemam dokaze koji me potkrepljuju ali ubeđen sam da:
Osoba sa koeficijentom inteligencije 100IQ poena i koja ima iza sebe 10 poslovnih sastanaka, zasigurno će se bolje snaći ako se nađe na istom konkursu za posao sa osobom koja poseduje 120IQ poena a prošla je ukupno jedan poslovni sastanak.
Imaj na umu da se ne podrazumeva 100% uspešnosti.
Ako padneš, bože moj, važno je ustati... ima sledećih šansi.

Ne?

A to se isto moglo primetiti kod momaka koji su otvarali teme na ovom podforumu i kojima pored uspešnosti u nekim drugim segmentima njihovog života, kao što je recimo posao, škola... prosto su nespobosni da ostvare odnos sa devojkom. Jer nemaju dovoljno iskustva.
I to je ono što sam ih savetao da rade.
Kad se opeku 10 puta, 11 bi već trebalo da ukapiraju šta da dodaju ili izbace.
Ako ne, ide se dalje.


Ne moramo da dajemo konkretan primer, ali ne moramo da mešamo u to ni autizam koji je koliko ja znam... bolest. Biološki poremećaj mozga ili urođena devijacija.