Istraživanje: Ko i koliko čita u Srbiji :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Istraživanje: Ko i koliko čita u Srbiji
Dobro je, ali ne valja

U poslednjih godinu dana, 45 odsto ljudi je kupilo knjigu, a 57 odsto je pročitalo bar jednu, podaci su iz obimnog istraživanja tržišta knjiga u Srbiji koje je na zahtev Narodne biblioteke Srbije sproveo „MC Most“.

Reč je o kvantitativnom istraživanju (na stratifikovanom uzorku od 1000 ljudi) i kvalitativnom (rađenom metodom „fokus grupe“) na šest (po polu i godinama) selekcionisanih uzoraka; istraživanje je obuhvatilo i knjižare, javne biblioteke i izdavačke kuće. Cilj istraživanja je odgovor na pitanja: koliko se (ne)čita u Srbiji, da li je kiosk izdavaštvo uništava knjižare i izdavače, koji su i kakvi zahtevi kupaca knjiga.

Prema rezultatima istraživanja, od 57 odsto ispitanika koji čitaju - 62 odsto to čini uveče, a 21 odsto u toku popodneva.

Zanimljivo je da stavovima kritičara kao i natuknicama da je knjiga bestseler ili dobitnik neke nagrade većina učesnika ne veruje, ali bi svi hteli da budu bolje informisani o izdanjima. Većina ispitanih smatra da dobra reklama može da utiče na njih. Od onih koji kupuju knjige, 47 odsto čine to u knjižarama, dok ih je po 15 odsto okrenuto sajmovima i kioscima. Podaci su pokazali da su mlađi čitaoci okrenuti knjižarama, a stariji kioscima. Takođe, nijedan od učesnika nije među prva tri kriterijuma po kojima bira knjigu naveo da mu je cena važna ili bar nije presudna. Svi učesnici preferiraju tvrd povez, ali mnogima je (naročito ženama i mlađima) nebitno kako je knjiga opremljena (važno je samo da se ne raspada). Na direktno pitanje da li pri kupovini obraćaju pažnju na autora, izdavača ili ediciju, većina učesnika je odgovorila da im ništa od navedenog nije presudno, ukoliko im se knjiga dopadne po sadržaju ili ukoliko su dobili preporuku od pouzdane osobe, a pri kupovini nepunih 22 odsto obraća pažnju na izdavača. Za 41 odsto ispitanika koji su kupovali knjige u poslednjih godinu dana, glavni motiv je sadržaj, za 15 odsto posao, a 11 odsto kupuje knjigu kao poklon. Najveći procenat (41 odsto) kupuje beletristiku, a 24 odsto stručnu literaturu.

U odnosu na žanr, žene su naklonjenije beletristici, a muškarci stručnim knjigama i studijama, dok poeziju gotovo niko ne čita. Na pitanje šta nikad ne bi kupili, žene su navele knjige iz oblasti politike a muškarci ljubavne romane i horoskope. U okviru istraživanja koje se odnosilo na knjižare i biblioteke, na listi deset najprofesionalnijih izdavača našli su se „Laguna“, „Kreativni centar“, „Geopoetika“, „Narodna knjiga“, „Dereta“, „Cet“, „Evro“, „Clio“, „Mono&Manjana“ i „Plato“.

Kako u neformalnom komentarisanju rezultata kaže Aleksandar Drakulić, rukovodilac istraživanja, podaci, uz pomoć zakona statistike, ukazuju da u Srbiji pola miliona ljudi starijih od 14 godina nije pročitalo ni jednu knjigu. Drakulić još kaže da je „prijatno iznenađen“ podatkom da više od polovine Srba čita knjige. Ali, statistika, naravno, ponekad više skriva nego što otkriva. Na primer, može li se, suštinski, u čitaoce svrstati neko ko je pročitao jednu knjigu za godinu, premda takav, statistički uzev, spada u čitaoce?

(Svi rezultati istraživanja mogu se naći na sajtu Narodne biblioteke Srbije - www.nbs.bg.ac.yu)

T. Nježić

Izvor: Blic