X – Ksenofan i Pitagora

Ksenofan:

* živeo na Siciliji, u Sirakuzi. Bio je pesnik, lutalica
* napisao spis „O prirodi“
* poznat je po kritici antropomorfnog predstavljanja bogova.
* imao je svoju „prirodnu teologiju“:
„Jedan bog, najveći među bogovima i ljudima, smrtnicima nije nalik ni po obličju, ni po znanju. On vidi sve, sve promišlja, sve čuje. Bez muke gospodari svim bićima snagom uma“
* ova fisis nije shvaćena kao izvor svih smrtnih bića i nema moć transformisanja.
* kaže još: „Sva bića koja se rađaju i rastu sastoje se od zemlje i vode“

Pitagora:

* bio je veliki znalac i mudrac i još za života je stekao veliki broja učenika i poštovalaca.
* pitagorejski način života:

1.   da se ne ostavljaju tragovi tela u postelji
2.   da se ne jedu grašak i meso
3.   da se ne ostavljaju tragovi u vatri (pepeo)
4.   verovali su da se duša posle smrti seli u drugo telo tj. verovali su u besmrtnost
5.   da su svi ljudi deca
6.   međusobno su se pomagali i bili mišljenja da je među prijateljima sve zajedničko

* Pitagorejska teorija brojeva:

Pitagorejci su za fisis smatrali monadu (monadas – jedinica), nerazdvojnu, nenastalu i večnu.

* muzika: utvrdili su konsonantne i disonantne odnose među tonovima. Konsonanciju daju oktava, kvinta i kvarta dok su ostali intervali disonantni (neskladni). Prevedeno u brojeve:

oktava – 2:1, kvinta – 3:2, kvarta – 4:3

* 1, 2, 3, 4 – monada, dijada, trijada, tetrada:

monada – fisis
dijada – par suprotnosti
trijada – simbol iz prirode prvorođenog bića
tetrada – osnovne manifestacije materije (voda,vatra,vazduh,zemlja)



* Pitagorejci ne govore o jednoj fisis već o mnoštvu jedinica koje imaju sposobnost da rastu

* 1 + 2 + 3 + 4 = 10, 10 sferičnih tela:
zvezdano nebo, 5 planeta, Sunce i Mesec i Zemlja i Antizemlja.
* harmonija sfera nastaje kretanjem sfera od istoka ka zapadu. Prva i najudaljenija sfera su zvezde, druga je planeta, a treće je sunce.

XI – Parmenid i Zenon iz Eleje

* 2 predstavnika Elejske škole, Eleja, Italija.

* Parmenid:

* napisao delo „O prirodi“. III poema je sadržala 2 dela
I – „Put istine“ (sačuvan) – govori o dobrim istinama (3)
II – „Put mnjenja“ (manje sačuvan) – govori da je u svim bićima podjednako raspoređena svetlost (život) i tama (smrt). Jedan fragment kaže da potomstvo nastaje tako što se „semena ljubavi muškog i ženskog pomešaju“.

* Zenon:

* Parmenidov učenik i prijatelj
* sačinio je dokaze da pokaže ispravnost njegove teorije. Dokazao je kako nema mnoštva, nema kretanja i nema praznine. (Njega kasnije Aristotel, a potom i Hegel smatraju dijalektičarem).

* Zenonovi dokazi – apolije (apolia – poteškoća):

1.   dihotomija (deoba) – nema mnoštva
2.   strela – nema kretanja
3.   Ahil i kornjača – nema kretanja
4.   stadion – nema kretanja

XII – Empedokle i Anaksagora

* nisu predstavnici ni jedne škole, čine prelaz između elejaca i atomista

* Empedokle:

* poreklom iz Agrigenta na Siciliji
* ima 2 spisa:
„O prirodi“ – govori o smislu shvatanja filozofije
„Očišćenja“ – ovde se vide tragovi pitagorejskog učenja o seobi duša -
on u jednom obraćanju sugrađanima kaže:
„Došao sam k vama kao besmrtni bog, ne više kao smrtni čovek“

* Empedokle je osnivač veštine govorništva - retorike
* Empedokle je pokušao da nepravi sintezu prethodnih fisičara, a pogotovo Parmenida i Zenona, kao i Pitagorejaca.
* za Empedokla je bilo karakteristično da je koristio mit kao sredstvo za izražavanje racionalne misli
* za razliku od Pitagorejaca, Empedokle govori o mnoštvu priroda.

„Spoznaćeš lekove, odbranu protiv zla i starosti i od Hada ćeš otimati umrlog čoveka“ (Empedokle se obraća svom učeniku, Pausaniju i priča mu o medicinskoj veštini)

* takođe, svom učeniku govori:
„Poslušaj me dobro, veoma su ograničene ljudske moći i rasute na mnoge delove ljudskog tela. Ljudi poznaju slabu meru jednog života koji nije jedan život. Mnoga zla napadaju ljude i zamaraju im misli. Ljudi su upućeni u ono što slučajno sretnu i prepušteni lutanjima. Teško je da stvari budu viđene očima, čute ušima i shvaćene umom, a svako se hvali da sve zna“

„Nijedno od svih smrtnih bića nema prirodu ni skončanja u pogubnoj smrti, nego jedino postoji mešavina i rastavljanje  onoga što je bilo pomešano. Tome su ljudi dali ime priroda.“

* 4 ključna pojma: jedno i mnoštvo, ljubav i mržnja.

* Anaksagora:

* poreklom iz Klazomene
* Empedoklov savremenik, stariji po godinama, mlađi po delima. Napisao spis „O prirodi“ (kao što vidite, većina filozofa je imala spis pod ovim imenom tj "de physis" gde upravo pokušavaju da odgonetnu fisis. prim aut.)
* sa njim je prvi put javlja filozofija u Atini.
* iz Atine je pobegao jer je bio optužen za bezbožništvo (konstatovao je da je sunce samo jedna usijana ploča, a ne božanstvo)
* odlazi u Lamsaku, osnovao svoju školu, tu je i umro.

* jedan fragment iz spisa:
„Najpre su stvari bile zajedno (ne kaže koje stvari), beskonačne po veličini – beskonačno male i beskonačno velike, a tu mešavinu je obavijao aer (vazduh)“

* Semena – granice deoba

* govori da Grci nisu pravilno imenovali nastajanje i nestajanje. Kaže da treba govoriti o spajanju, mešanju i sastavljanju tih korpuskula.

* da bi objasnio pojam „rasti“ trebala mu je predpostavka da je „u svemu deo svega“. To znači da se u svemu nalaze sva semena. Da nije tako kako bi onda objasnili kako kosa raste iz nečega što nije kosa...
* semena imaju sva kvalitativna svojstva onoga čija su semena

* Nus – najfinije i najčistije od svih semena, ne stupa u mešavine. Kaže se da se nalazi u nekim mešavinama, ali se ne kaže gde. Autokrat je, sam vlada. Nus je božanstvo.

* sa Empedoklom i Anaksagorom se završava presokratska filozofija

* pominju se zajedno jer se o Leukipu malo zna
* 2 Leukipova spisa:
„O velikom svetskom poretku“
„O umu“

* fragment:
„Sve se događa po nekoj nuždi“

* o Demokritu se zna više. Imao je 52 spisa koja su čuvana u Aleksandrijskoj biblioteci. Sačuvano je oko 300 fragmenata.

* Leukip govori o postojanju praznine i neke kompaktnosti. Tu kompaktnost predstavljaju atomi kojih ima beskonačno mnogo.
* Demokrit je umesto „atom“ češće upotrebljavao reč to pleres, a nasuprot toga on razlikuje u-den (ne-stvar) – ništa. To „ništa“ ovde predstavlja nešto.
* atome karakteriše ono što i monade–nedeljivost, nenastalost, večnost
* atomi su fisis
* atomi nemaju kvalitativna svojstva, ali se razlikuju po veličini, obliku i položaju.
* atomi mogu da se kreću sami od sebe

* postoje 2 vrste saznanja:

1.   pravo saznanje – do koga dolazimo putem zaključivanja i promišljanja
2.   čulno saznanje – do koga dolazimo putem čula (nepouzdano je)

ovo će potvrditi još jedan fragment:

„Po mnjenju, ustrojstvu, mišljenju smrtnika nešto je boja, nešto je slatko, nešto je gorko, a u stvari sve je to samo prazan prostor i atomi.“

XIV – Antropoloski period – Gorgija i Protagora

* 5. v. p.n.e. ( i traje stotinak godina)
* filozofi sada postavljaju pitanja vezana direktno za čoveka (njegova znanja vrednosti...)
* 2 najpoznatija filozofa (sofista – sophia – mudrost):

Gorgija iz Leontine
Protagora iz Abdere

* sofista – stručnjak za mudrost
* mnogi mladi su želeli da postanu kao sofisti pa su im zato sofisti naplaćivali pruženo znanje:

„Oni prodaju hranu za dušu“ - Sokrat

* Gorgija – osnivač retorike

* Gorgija opravdava Helenu i navofi razloge da ona nije kriva za izbijanje Trojanskog rata:
1.   to se desilo po nekoj nuždi (volji bogova)
2.   na silu je odvedena
3.   bila je omamljena lepim govorom („govor je veliki vlastodržac“) – upravo ovo se odnosi na retoriku

* Gorgija tvrdi da nema fisisa. Ako bi postojao, mi ga ne bi mogli saznati jer je naše znanje u stvari misao. A ako bi znali šta je fisis, mi to ne bi mogli nikom da kažemo jer govor nije isto što i sama stvar.

* Platonov spis „Protagora“ sadrži Protagorin razgovor sa Sokratom (o lekaru i sofisti)

XV – Sokrat

* poreklom iz Atine, 5. v. p.n.e. savremenik sofista
* nema spisa
* interesantna ličnost (piće, stajanje u mestu...)
* Sokrat u filozofiju uvodi neke nove pojmove i pita se o njima: lepo, dobro, pravično, vrlina.
* Optužen je zbog neprihvatanja zvaničnih bogova i zbog kvarenja omladine

* praktikuje posebnu metodu vođenja razgovora:

1.   ironija
2.   majeutika

  Aristotel ironiju označava kao „induktivne argumente“, a majeutiku kao „definiciju opšteg“.

* priča o Pitijinom proročanstvu  „Znam da ništa ne znam“

* „Vrlina je znanje“  4 osnovne vrline:

1.   umerenost
2.   pravičnost
3.   razboritost
4.   hrabrost

   Sokrat hrabrost razlikuje od smelosti. Neznalice su smele, ne hrabre.

* smrtna kazna

* Platonova „Apolija“ govori o tome kako se Sokrat branio i dokazivao da su krivi oni koji su ga optužili.

* poreklom iz Atine, rodio se 428. g. p.n.e. (kada je Sokrat imao oko 40 g.), bio je iz plemićke porodice.
* sa 20 godina počinje da se bavi filozofijom
* 36 spisa: 35 dijaloga i 1 spis sastavljen od 13 pisama koje Trasil razvrstava u 9 tetralogija (za „Epinonime se smatra da ih je napisao neko od sledbenika, a ne Platon):

* spisi:

•   prema ličnosti – „Gorgija“, „Protagora“...
•   prema predmetu – „ Država“, „Apolija“, „Zakoni“...
•   prema događaju – „Gozba“

    Bitniji su „Država“ i „Zakoni“, a najvažniji je „Država“, podnaslov „O pravičnosti“.

* svaka strana spisa je podeljena na 5 približno jednakih delova (a, b, c, d, e) što potiče iz 1573. i prvog izdanja sabranih Platonovih dela.

* Platon prvi osniva filozofsku školu – „Akademija“

* Platon u filozofiju uvodi pojam dijalektika – dialego – razgovor

* kao metod filozofskog istraživanja, dijalektika je kod Platona data na 2 načina:

1.   vezuje se za ljubav („Gozba“, podnaslov „O ljubavi“)
2.   predstavlja tehnički hladan proces uzdizanja ljudske duše (za primer uzima Parmenida i „Stranca iz Eleje“):
                                   1) hipoteza – polazni pojam
                                   2) dijareza – deoba
* Teorija ideje:

* centralna i najvažnije problematika Platonove filozofije
* teorija (posmatranje, gledanje), ideja (idea, eidos – lik, oblik)  posmatranje oblika, likova.
* čula su isključena i mogu da služe samo kao polazna tačka ili pomoćno sredstvo.
* radi se o dijalektičkom progresu u smuslu uzdizanja do najviših saznanja
* Platon je predstavnik idealizma. Njegov idealizam je objektivni idealizam jer ideje postoje objektivno, nezavisno od sakidašnjeg sveta
* ova teorija ni u jednom spisu nije eksplicitno iskazana već se pominje u nekoliko spisa, a ti dijalozi du udešeni tako da je to već odavno poznato ili Sokratova ideja.

* Aristotel u metafizici kaže da je Platon tvorac teorije ideja, a ne Sokrat i tu se navodi nekoliko izvora:

I izvor: Heraklitova filozofija – Panta rei – kako je moguća nauka i znanje ako se sve menja, mora da postoji neka priroda koja određuje tok tih promena, a ona sama nije promenjiva.

II izvor: Sokrat i njegovi dijalozi

III izvor: Pitagorejska teorija brojeva. U spisu „Parmenid“ Platon kaže:
„Dobro po sebi, lepo po sebi, pravično po sebi i sve drugo što je takvo zaslužuje da nosi naziv ideja“.

* svet ideja je idealan, večan, nepropadljiv za razliku od čulnog sveta koji je prolazan i koji je kopija, senka ili odraz sveta ideja.

* odnos između čulnog sveta i sveta ideja: primer o pećini

* Teorija države:

* misli se na umni uvid u to kako bi trebala da izgleda jedna država uopšte
* čovek je jedino živo biće koje može da stvori državu.
* država treba da se stvori radi opšte dobrobiti i interesa. Treba uskladiti opšti i individualni interes.
* dijalog Sokrata i trgovca Kalija

* svaka država treba da ima 3 sloja ljudi:
1.   hranioci
2.   branioci
3.   vladaoci

* postoje 2 načina za dolaženje do takve strukture:

1) obratiti pažnju na mlade i njihovo školovanje
2) kroz uređenje same države

„Dok u dvorovima filozofi ne postanu vladari, ili dok sadašnji vlastodršci ne postanu pravi i dobri ljubitelji mudrosti, i dok politika, moć i ljubav prema mudrosti ne postanu jedno, neće prestati nesreće ne samo za države nego ni za ljudski rod“

* Platon je smatrao da vlast kvari ljudi.

*Matematička kosmologija:

* Platon je stvorio filozofiju matematike – spis „Timaj“
* Platon je smatrao ja matematičko biće (brojevi, geometrijske figure) i matematičke relacije (jednakost, sličnost, proporcionalnost) posreduju između čulnog sveta i sveta ideja – ne možemo ih opaziti, ali ih možemo razumeti.

* Platon pravi razliku između razuma i uma.
Razum – matematička bića
Um – svet ideja

* U „Timaju“ Platon pominje demiurgosa – stvaraoca

* 5 Platonovih tela: tetraedar (vatra), oktoedar (vazduh), ikosaedar (voda), heksaedar (zemlja) i dodekaedar.

* poreklom iz Stagire, rodio se 384. g.
* sa 17 godina je doputovao u Atinu i učio u Isokratovoj školi retorike
* nakon toga je prešao u Platonovu „Akademiju“ gde je ostao 20 godina
* posle Platonove smrti odlazi na dvor Filipa II Makedonskog i tamo uči Aleksandra Makedonskog.

* vraća se u Atinu i osniva sopstvenu školu – „Likej“:
peripatetička škola – peripetio – kretati se u krug.

Predavanja: prepodne – teža, posle podne – lakša

* spisi: „Metafizika“, „Politika“, „Nikomahova etika“, „Fizika“,  „Retorika“, „Poetika“...

1831-1870 – berlinska akademija nauka je priredila izdanje svih Aristotelovih spisa: 5 tomova, svaka str. je podeljena je na 2 dela (a i b), svaki red obeležen brojem.

* Podela nauka:

* Aristotel je znanja podelio na:
1.   teorijska – oplemenjuju dušu, nisu korisna u praksi
2.   praktična – umenje da se nešto učini
3.   poetička

„najveća moguća sreća je zadovoljstvo samim sobom“

- Teorijske nauke: theologika, fizika, metematika – principi se nalaze u samom predmetu
- Praktične nauke: politika, etika, ekonomija – principi se nalaze u delom u predmetu, delom u subjektu
- Poetičke nauke: retorika, dijalektika, poetika – principi se nalaze u samom subjektu

* Teorija uzroka:

* odnosi se na shvatanje sveta kao celine

* treba poznavati 4 uzroka (aitia – krivac):

1.   ideja ili forma – po čemu je nešto što jeste to što jeste (npr. čovek jer ima ljudsko obličje)
2.   materija – od čega? Od takve i takve materije
3.   počelo kretanja – odakle? Od koga potiče nastanak i uopšte „kretanje“? Od pokretača... (a taj pokretač je sâm nepokretan)
4.   svršetak ili cilj kretanja – čemu? Zašto mora biti rađanje ako je umiranje neizbežno? Zbog nekog dobra

boze,cini mi se da je filozofiranje apsolutno gubljenje vremena.kao da je sve prevazidjeno i opovrgnuto najnovijim naucnim dostignucima jedino aksioloska pitanja ostaju otvorena a i teleoloska. kakav paradoks, i dok je kritikujem i obezvredjujem filozofiranje kao takvo ja ipak filozofiram.prosto je divna ta filozofija

Hvala ti što si ovo postavio ! Puno si mi pomgao polaganje Filozofije, dobio sam 7 !!!!