Udale ste se, dobile decu, razvele se - za divno čudo, na civilizovan način, bivši muž i vi ste u prijateljskim odnosima, i deca imaju i mamu i tatu s kojima redovno provode vreme. A onda ste upoznale novog muškarca, počele da izlazite s njim, i tu već počinje žongliranje.

Nije ni da vam je život i pre toga bio uvek lak i jednostavan; uz posao, kuću i decu dan začas prođe, ne znate kad ćete pre sve obaveze da pozavršavate. Ipak, stekle ste kakvu-takvu rutinu. Onda je u vaš život ušao novi muškarac, što je super i srećne ste zbog toga, samo što dolazi i do pomalo nezgodnih situacija.

Recimo, ako ste se već zbližile s novim partnerom, možda čak i živite zajedno, neminovno će dolaziti do situacija da se na istom prostoru zateknete vi, vaš bivši i vaš sadašnji. Kako se tu poneti? Vaš partner neće uživati ako vi i vaš bivši pred njim evocirate zajedničke uspomene, bilo da se to dešava slučajno i spontano, bilo da vi time pokušavate da umirite bivšeg u prisustvu sadašnjeg, bilo da vaš bivši tako pokušava da vas "prisvoji" (sasvim sigurno mu neće biti svejedno što vas vidi s drugim muškarcem). Najbolje je da nikakvog evociranja zajedničkih uspomena ne bude dok je vaš partner prisutan - to sačuvajte za trenutke kada se ovim ili onim povodom vidite s bivšim mužem.

Ako izbegnete tu zamku, može se desiti da upadnete u drugu: da pokazujete pred bivšim koliko vam je lepo sa sadašnjim (umiljavate se oko sadašnjeg partnera, pričate šta sve radite zajedno, povremeno se zaljubljeno zagledate u njega...). Bez obzira na to da li to radite da biste nešto pokazale bivšem, ili da bi se vaš sadašnji osetio sigurnije (jer ga prisustvo čoveka s kojim imate ne baš kratku zajedničku prošlost i decu sasvim sigurno čini bar malo nesigurnim), nemojte! To će uznemiriti vašeg bivšeg u ionako delikatnoj situaciji. Kad su i vaš bivši i vaš sadašnji prisutni, najpametnije je da budete fine prema obojici, ali da nijednom ne pokazujete veću naklonost (znamo, veću naklonost pokazujete već time što ste sa sadašnjim, a ne s bivšim, samo je u ovoj delikatnoj situaciji bolje da to ne ispoljavate previše).

Pisali smo o žongliranju između bivšeg muža, s kojim ste ostale u prijateljskim odnosima (velikim delom i zbog dobrobiti dece), i novog partnera. Ostaje da se kaže ponešto i o tome gde su tu deca, ta mala bića koja su se ni kriva ni dužna našla u zbrci koju su napravili odrasli.

Dobro je novom partneru staviti do znanja da nećete ugroziti prijateljski odnos koji imate s bivšim, jer je tako najbolje za decu - a deca su vam na prvom mestu. Deci će se dopasti ako se na nekom porodičnom događanju ponekad pojavite s njihovim tatom, i trebalo bi im ugoditi, a vaš novi partner bi trebalo da prihvati da će se takve stvari povremeno dešavati.

Deca: kao što smo rekli, trebalo bi da budu na prvom mestu. Ima žena koje će, da bi zadržale naklonost novog partnera (po principu da je dobro što je uopšte hoće iako ima decu iz prethodnog braka), da žrtvuju dobrobit dece, tako što će tolerisati to što se novi partner loše ponaša prema njihovoj deci, ili tako što će žrtvovati želje dece da bi udovoljila željama novog partnera. To bi trebalo izbegavati koliko god je moguće.

Svakako da nećete popuštati svakom dečjem hiru i da ćete tražiti sreću s novim partnerom - to što ste razvedene i imate decu ne znači da ćete ostatak života provesti bez muškaraca, "žrtvujući se za decu" - ali treba obratiti što je moguće više pažnje na dečje želje (i vaš partner bi morao da ima razumevanja za to). Recimo, ako on insistira da se nađete s njim jer je uhvatio trenutak slobodnog vremena, a vi ste obećale ćerkici da ćete doći da je slušate kako svira klavir na godišnjem ispitu u muzičkoj školi, dete bi trebalo da ima prednost - pitajte svog dragog da li stvarno želi da bude odgovoran za to što će mala devojčica, već jako povređena time što mama i tata više nisu zajedno, da bude nesrećna jer je mama neće čuti kako svira na ispitu za koji se jako dugo (po dečjim merilima) pripremala?

Ukoliko su svi u ovoj priči u stanju da se ponašaju zrelo, odgovorno i razumno (govorimo sada o odraslima), s međusobnim poštovanjem i uvažavanjem potreba svih uključenih, uz nešto žongliranja i obazrivosti moguće je postići zdrave i lepe odnose. Međutim, ako je neko u toj priči nezreo i/ili sebičan, to onda postaje "snalazi se kako god znaš i umeš" situacija, najverovatnije uz, ako to neće povrediti dete, izbacivanje nezrele osobe iz cele stvari, jer ovo jednostavno nisu situacije u kojima se nezrelost može tolerisati.


Izvor: Krstarica

Nije problem postici sve i ugoditi i deci i novom partneru,problem je kad novi partner izbegava bilo kakav kontakt sa vasom decom.Mislim da posle razvoda treba biti izuzetno oprezan pri izbru novog partnera.Prvo to svakako mora biti izuzetno zrela i stabilna osoba koja vam nece zivot zagorcati jos vise i slomiti vasu vec povredjenu dusu.

ako smo vec civilizovani posle razvoda, dogovorili se oko dece i svega, ne vidim tu vise nikakav problem..ako novi partner shvata da imam decu iz prethodnog braka, da ta eca imaju i oca sa kojim ce se povremeno vidjati, oca sa kojim ce njihova majka komunicirati onda tu opet ne vidim problem...a ako to ne shvata ipak bi mi u svemu tome bila najvaznija deca i niko vise...

uh...ovde sam imala srece.definitvno.samo cu to da kazem da me ne cuje zlo...pu pu pu 

ja nisam imala srece,novi partner nije imao ni malo razumevanja i sve to mu je predstavljalo problem.