Istina je Bog ili je Bog istina :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Od istog autora.

Hrišćanska pravednost

Ako je Mojsije zaveštao »Oko za oko, zub za zub«, ukravši tu zapovest od mnogoboštva, onda će svaki normalni zdrav čovek shvatiti taj princip kao istinsku pravednost. Hristos odbacuje taj mnogobožački princip i propoveda suprotno: »A ja vam kažem: ne protivi se zlu. Ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi, i ko hoće da ti uzme košulju, daj mu i gornju odeću« (J.po Mateju 5:38-40). Čuli ste šta je rečeno: ljubi bližnjeg svog i mrzi nepriojatelja svog. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje vaše, blagosiljajte one koji vas proklinju, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i proganjaju« (po Mateju 5:43-44).
   I kako Vam se sviđa »borac protiv zla i nepravednosti« Isus Hristos? Koji poziva na odustajanje od protivljenja zlu? Da li »božiji sinčić« uči dobrom ili lošem? Reći ćete, Hristos je paranoik? Hristos je strašniji od bilo kog paranoika. Nekome je ta paranoja veoma pogodna. Kome? Lopovima i banditima, i nekakvim silama, koje teže ka gušenju i porobljavanju naroda. Hristos je – njihov čovek, koji moralno razlaže narod i nastoji da liši narod volje za otporom. Nikakva gomila bandita ne bi mogla da smisli boljeg propagandistu za olakšanje svoje delatnosti. Hristos nije jednostavno paranoik. To je najopasniji tip. Nisu ga tek tako Jevreji kod sebe raspeli, a posle toga podmeću njegovu religiju drugim narodima za duhovno razlaganje i kasnije porobljavanje. Da se budući robovi ne bi ne samo protivili nasilju i iživljavanju nad sobom, već i da blagosiljaju i obožavaju one, koji se nad njima iživljavaju.
   Hristos demonstrira još jedan tipično židovski metod pravednosti. Kada je Hristos ogladneo i došao do smokvinog drveta, nastojeći da se zasiti njegovim plodovima, onda: »…došavši do nje ništa nije našao, osim lišća, jer još nije bilo vreme sakupljanja smokava. I reče Isus drvetu: od sada pa do veka neka niko ne okuša tvoj plod!… i smokva se osušila do korena« (po Marku 11:13-14 i 20). To jest zbog toga što Hristos iz svoje gluposti ne zna, kada na drvetu sazrevaju plodovi, kažnjava ne sebe samog, već drvo. Drvo ispada krivo i treba da odgovara za Hristovu tupost. To je veoma karakteristično za jevrejsku pravednost.
   Glavni princip Hristove pravednosti – to je brkanje odgovornosti. A cilj toga brkanja je – stvoriti u glavama ljudi moralni haos, nejasnoću ko i za šta treba da odgovara. Za Hristovu glupost treba da odgovara ne on sam, već drvo. Za ljudske grehove treba da odgovaraju ne oni sami, već Hristos, koji na sebe preuzima te grehove, za zločine zločinaca treba da odgovaraju ne sami zločinci, već društvo, koje ih je, navodno, tako vaspitalo. Stalno jedna ista satanska igra »suprotnog«.
   Ipak hrišćanski metod »borbe« sa zlom ima široku masu pristalica od Lava Tolstoja do većine savremenih takozvanih humanista.
   Danas u svojstvu vuka u ovčijoj koži istupa takozvani humanizam. Današnjim »humanistima« su puna usta pene od propagande ukidanja smrtne kazne. Ipak njihov humanizam je nekako strogo jednostran. Oni se nežno brinu za zločince, ali do žrtava nekako njihov humanizam ne dolazi. Zašto bandit i izrod ima pravo da ubija dobronamernog čoveka, a on se ne sme streljati? Kakvo pravo na život ima manijak i izrod, koji je silovao i ubio dete? O kakvoj se doživotnoj robiji može govoriti u takvim slučajevima? Gde je tu pravednost?
   Kome ide na ruku ovakav truli humanizam? Jasno kome – mafiji, koja može da ubija koga hoće, a njeni predstavnici se ne smeju streljati – humanizam, razumeš. Gnusnu i lažnu propagandnu kampanje za propagiranje ukudanja smrtne kazne započela je mafija u sredstvima masovne informacije. I dokazuje se da je crno – belo, a belo – crno. Dokazuje se da, što manje okorelih zločinaca bude streljano, time će manje biti zločina, iako je svakome detetu jasno da, što manje bandita bude streljano, time se više i drskije vrši streljanje dobronamernih građana. Krv dobronamernih građana je na rukama tih »humanista« (satanista). Ona im je potrebna.
   Pogledajte današnje zakonodavstvo u hrišćanskim zemljama. Kome ono ide na ruku? Čije interese ono štiti: zločinaca ili dobronamernih građana? Za vreme mnogoboštva svaki građanin je imao pravo da nosi oružje i da štiti samog sebe, svoju porodicu, svoje bliske. Ako je on ubijao bandita, smatrao se za heroja. Da li danas dobronamerni građanin može da ubije bandita u samoodbrani i da ne bude kažnjen prema tim »humanim« zakonima? Ne. A banditi mogu da ubijaju koga hoće bez obzira na sve zakone, pa i ako budu uhvaćeni, onda će masa prodatih advokata naći mnoštvo rupa u tom humanom zakonodavstvu, samo da banditi ne budu zasluženo kažnjeni.
   Hiljadu puta je u pravu mnogobožačka zapovest »Oko za oko! Zub za zub!«. Samo tako i nikako više. Inače to nije pravednost, već truljenje i razvratnost društva, popustljivot i širenje zločina. A da bi se realizovala zapovest, dobro treba da bude jako i primenjuje svoju snagu. Lavu Tolstoju se na njegovu trulu hrišćansku ideju neprotivljenja zlu nasiljem može odgovoriti samo jedno: dobro mora da bude sa pesnicama, inače ono nije dobro. Pravednost bez sile je smešna. Samo glupan može da ide protiv čopora gladnih hijena (ili protiv Jevreja) sa transparentom »Svetu – mir«.
   Ipak čitava stvar nije u pravednosti ili nepravednosti tog »humanizma« (sledećeg vuka u ovčijoj« koži). On je pogodan nekakvim uticajnim silama. Takvu silu predstavljaju mafija i masonstvo. Masonstvo je čak i u sasvim nevinom izgledu kriminalna organizacija. Masoni mrze bilo kakve represivne kazne i čine sve što je moguće da ukinu smrtnu kaznu čak i za najzverskije ubistvo. Za vreme revolucija obična praksa masona je – da otvaraju vrata zatvora da bi pustili zločince na glave dobronamernih građana. Prvo što je uradio mason Kerenski posle februarske revolucije, - pustio je iz zatvora sve zločince, istovremeno likvidiravši carsku policiju, stvorivši u Rusiji potpuni haos. Mason Jeljcin i njegova banda sada čine to isto.

Hristos je – đavo, koji traži od žrtava njihove duše

   »Tada Isus reče učenicima Svojim: ako neko hoće da ide za Mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj krst, i ide za mnom, jer ko hoće dušu svoju da sačuva, taj će je izgubiti, a ko izgubi svoju dušu radi Mene, taj će je naći« (po Mateju 16:24-25). Tako bog ne može da govori. Bogu nisu potrebne duše ljudi koji su još živi. On sam daje ljudima duše za ovaj život. A posle smrti duše same odleću sa zemlje i odlaze kod Boga. Ko to može tako da istupa? Jedini kome su potrebne duše živih ljudi jeste – đavo. I eto, sad je jasno ko je to Isus koga zovu Hristos. Isus Hristos – to je samo jedno od imena đavola.
   Satanista Hristos, kao uvek, nešto lažno obećavajući u budućnosti, nastoji da u svojim propovedima izazove kod ljudi mržnju prema svojoj sopstvenoj duši: »Onaj ko voli svoju dušu – izgubiće je; a onaj ko mrzi svoju dušu na ovom svetu – sačuvaće je u večnom životu« (po Jovanu 12:25).

*************************************************************************************************************************

IDEJA HRIŠĆANSKOG RAJA I PAKLA

   Prema hrišćanstvu čovek živi na zemlji svega jedanput i posle zemaljske smrti dospeva u večiti raj ili pakao. Ideja dolaska rano ili kasnije u nekakva vremenski beskonačna stacionarna stanja (raj, pakao) jednaka je ideji potpune smrti. Jer šta je to život? To je stalna smena stanja, to je nešto što ima početak i kraj. Čime se čovek bavi u raju? Dobija zadovoljstvo od nečeg, recimo, od blizine Boga ili od Božije ljubavi. Ali to se ne odvija jedan dan, jednu godinu, jedan milenijum, već večito. Beskonačno jedno isto – dobijaš zadovoljstvo od nečega. Nikakvih patnji, preživljavanja, strahova, borbe, prelaska u druge svetove, ništa. Jedno isto, večito. Nema smene stanja, nema smrti u tom svetu, nema nikakve principijelne dinamike. Večito mrtvilo. To nije život čoveka, to je močvara. Kakav je cilj i smisao života u raju? Život u raju je besciljni i besmislen.
   U paklu je isto tako. Vremenski beskonačna mučenja. Koji je smisao u njima? Zašto su hrišćanskom Bogu potrebni večiti pakao i večita mučenja? U tome nema smisla.
   Ideja hrišćanskog pakla zapanjuje svojom glupošću. Sa jedne strane, hrišćani jasno razdvajaju telo čoveka i njegovu dušu. I tvrde da je duša čoveka, za razliku od tela, nematerijalna. I tu pričaju basne o tome da u paklu grešnike đavoli peku na tiganju, kuvaju u kipućem kotlu, u plamenu vatre i t.d. Glupo do nepristojnosti. Jer umirući čovek se rastaje od fizičkog tela, ostaje samo duša, a ako ona nije materijalna, onda ona ne može da oseća patnje od nekakvih fizičkih procesa tipa pečenja na tiganju.
   Očigledno je da su svi nepristojni opisi života u hrišćanskom paklu sračunati za ljude sa primitivnom maštom i iamju jedan jedini cilj – da uplaše čoveka koji živi na zemlji.
   A i zašto bi čovek težio ka hrišćanskom raju? Pa čovek je jednom već bio u tom raju, i jevrejski bog ga je otud isterao, isterao nepravedno i nemilosrdno. Znači, može opet da ga istera ni za šta. Ako pojedeš neku pogrešnu jabuku kod njega – »dobri« bog te uhvati za šiju i izbaci.
   Kad bi raj i pakao bili privremena pristaništa čoveka, onda bi u tome mogao biti neki smisao. U slučaju vremenske beskonačnosti pakla i raja gubi se smisao.
   Mnogobožačka ideja višekratnog života, pretvaranja (reinkarnacije) i prelaza iz jednog sveta u drugi ne samo da je pametnija već je i interesantnija od hrišćanskog beskonačnog raja i pakla. Onaj ko se ozbiljno bavi jogom, može se uveriti u istinost te ideje na sopstvenom iskustvu.
   Kao zaključak, podsetimo iz prethodne glave, da su u hrišćanskom raju normalni muškarci svi bez očiju, bez ruku i bez nogu, a sa očima, rukama i nogama samo su impotenti, pederi i uškopljenici.
   Dragi hrišćani! Prijatan Vam odmor u Vašem hrišćanskom raju!

*************************************************************************************************************************
O obrezivanju.

Šta je to obrezivanje? Zašto Jevrejima vrše obrezivanje osmog dana posle rođenja? Zašto baš osmog, a ne petog, ne stotog, ne hiljaditog? Na istoku neki narodi vrše obrezivanje dečacima u 12 – 14 godini, kada se mladić potpuno formirao i stupa u period polnog života. U tom obredu se može videti medicinski razlog. Zašto Jevrejima vrše obrezivanje tako rano, osmog dana posle rođenja? Dete se tek rodilo, tek se uklapa u svet oko sebe, trudi se da se u njemu adaptira i prilagodi. I odjednom u tom odgovornom periodu sa njim vrše nekakve krvave i bolne manipulacije, remeteći prirodni tok razvoja deteta, rušeći ono što su priroda i Bogovi dali detetu. Čak mačići posle rođenja odmah ne umeju da vide i počinju da vide tek kroz 10 – 14 dana. U čemu je stvar?
Stvar je u okultnim znanjima, kojima vladaju leviti i njihovi gospodari, koji sami sebi ne vrše obrezivanja. Stvar je u tome što se u tom periodu, tokom prvih 14 dana, otvaraju čakre čoveka, spremišta ljudske duše, to jest čovek se formira kao biće slično bogu i uspostavlja se veza čoveka sa kosmosom, odakle on može dalje da crpe nova znanja o dobru i zlu i dopunske snage.
   Tokom prvih osam dana kod čoveka uspevaju da se otvora samo tri donje čakre: Muladhara, Svadhistana, Manipura. Sve gornje čakre, počev od srčane, ostaju kod obrezanog Jevreja nerazvijene. To jest, obrezani Jevrej – to je polučovek, čovek sa urezanom dušom i sa oštećenim radom mozga. Eto šta rade leviti – sluge satane. Upravo time, pod rukovodstvom Mojsija i okultista, oni su se bavili u Sinajskoj pustinji.
   Uz pomoć obrezivanja leviti prave od Jevreja konačne biorobote, koji dalje ne podležu reprogramiranju. Biorobote, koji dalje nisu sposobni da shvate, šta je dobro, a šta zlo. Leviti prekidaju mogućnost veze Jevreja sa višim kosmičkim silama (Bogovima), uzemljuju ih i prave od njih poslušno oruđe svoje volje. Obrezivanje kod smene pokolenja vodi ka genetskim promenama.
   Pogledajte vernog Judeja. Šta označava crna kapica na temenu, koju on stalno nosi? Kakav je to simbol? Simbol veoma jak. Stvar je u tome, što je za vezu sa kosmičkim silama odgovorna najviša sedma čakra čoveka – Sahasrara. Ona se nalazi upravo na temenu. I ona je kod obrezanog Judeja zatvorena. On je odsečen od kosmosa. Primetimo, uzgred, da je kod katoličkog pape kapica bela. On sebi ne vrši obrezivanje, kao i leviti – najviša kasta koja upravlja Jevrejima.
   Do čega dovodi nerazvijenost gornjih čakri? Nerazvijenost Sahasrare dovodi ne samo do odsecanja od kosmosa. Ona remeti normalan rad mozga. Pravi od čoveka fanatika i dogmatika. Ako pokušate da porazgovarate sa obrezanim Judejem o opštefilozofskim temama, sudarićete se sa takvim fanatizmom, da ćete videti da se pred vama čak ne nalazi biorobot, već čisti zombi.
   Čakra trećeg oka kod savremenih evropljana uopšte nije razvijena, zato njena nerazvijenost ništa ne menja. Atlanti su pomoću nje mogli da vide čak kroz zidove. Sada je to dato samo izabranima.
   Jedna od glavnih čakri čoveka je – srčana čakra (Anahata). Nju osećaju praktično svi normalni ljudi. Mnoge i veoma važne stvari čovek oseća srčanom čakrom, ili, kako se obično kaže, srcem. Ne ušima i očima, već srcem. Ono može da oseća nesreću, da preživljava, pati, oseća grižu savesti, da se stidi, boji, voli, mrzi, saoseća, žali, ono oseća dobro i zlo. I svoju dušu normalni ljudi realno osećaju (a ne veruju u nju) makar kroz tu čakru. Bez razvijenosti srčane čakre čovek nije punovredan, već je tvrd i bez srca. Obrezani Jevreji su svi takvi. I ako obrezanome pričate o osećanjima toga tipa, on Vas neće razumeti. I smatraće Vas ludakom i licemerom. Isto kao da pričate daltonisti o zelenoj, crvenoj i žutoj boji. On Vas jednostavno ne razume. On nema te raznobojne osećaje.
   Ako je za normalnog čoveka laž neprijatna sama po sebi, kod obrezanog Jevrejina laž ne izaziva nikakve emocije, to je jednostavno sredstvo koje daje ili ne daje efekat u konkretnoj situaciji. I ništa više od toga. Obrezanom Jevrejinu Vi ne možete objasniti da svi algoritmi jevrejskog ponašanja, počev od Talmuda, Biblije, Cionističkih protokola i Katehizisa u SSSR, - to su satanistički algoritmi, algoritmi zla i nepravednosti. Obrezani su van opštih poimanja dobra i zla. Za njih je jedinstveni kriterijum dobra i zla – lična prektična korist. Sve što im je lično korisno – to je dobro, što im je štetno – to je zlo. I ništa drugo za njih ne postoji. Takve su ih napravili još u Sinajskoj pustinji pre mnogo hiljada godina. Njihov gospod (satana) u toj pustinji je nedvosmisleno izjavio: »Samo deci Jevreja, koja su ovde sa mnom, koja ne znaju šta je dobro, šta zlo, svima maloletnima, koji ništa ne mogu da smisle, daću novu zemlju« (Brojevi 14:23). »A ostali će lutati u pustinji 40 godina, dok njihova tela ne istrunu u pustinji« (Brojevi 14:32-33).
   Primetimo da je Isus Nazarećanin, koji je sebe nazivao Hristom, takođe bio Jevrej, obrezan osmog dana (po Luki 2:21).

*************************************************************************************************************************

Napominjem. Razlog postavljanja teksta nije raspirivanje mrznje, omalovazavanje .... zato Vas molim da se suzdrzite od takvih komentara.

Cilj je samo vidjenje drugacijeg stava, koji ce mozda dati nov podstrek u razmisljanju, donosenju suda, i iznalazenja sto blizeg i tacnijeg odgovora u okviru teme.