Ističe rok za prijavljivanje imovine nacionalizovane u vreme komunizma
Nemci traže da im se vrati oduzeto
Već se stvaraju gužve u prostorijama Istorijskog arhiva u Zrenjaninu, koji je nadležan za ceo srednji Banat. Oduzeta imovina može se prijaviti do 30. juna

ZRENJANIN - Produžetka zakonskog roka za prijavljivanje i evidentiranje imovine oduzete za vreme vladavine komunista u našoj zemlji, po svemu sudeći, neće biti, što znači da zainteresovani sa područja srednjeg Banata svoje slučajeve mogu prijaviti zrenjaninskom Istorijskom arhivu do 30. juna. Baš zbog toga u poslednje vreme u prostorijama ovdašnjeg Istorijskog arhiva primetne su znatne gužve, pošto je, po starom običaju, većina građana čekala poslednji trenutak da bi načinila prvi korak u ostvarivanju prava na povraćaj imetka nacionalizovanog u "vunenim vremenima".

NAJVIŠE SE TRAŽI ZEMLJA

Direktor zrenjaninskog Istorijskog arhiva kaže da je posle sagledavanja dosadašnjih zahteva za evidentiranje oduzete imovine, vidljivo da se najčešće traži povraćaj zemlje, oduzete posle 1946. godine, zatim stanova koji su oduzimani kao višak stambenog prostora, a u mnogo manjoj meri preduzeća.
Što se zahteva Nemaca tiče, ona je ponovila da smatra da se imovina traži prvenstveno iz pijeteta prema precima koji su živeli u našoj zemlji. Takvo tumačenje moglo se čuti i na jednoj tribini posvećenoj stradanju nemačkog stanovništva posle Drugog svetskog rata, kada je obrazloženo da oni ne traže da im se vrate kuće da bi došli da žive u njima, nego zarad zadovoljenja pravde.

Prema našim saznanjima, ima i Nemaca čiji su preci pre Drugog svetskog rata živeli na ovim prostorima, koji traže da se njihovim porodicama vrati imovina. U arhivskim fondovima, naime, nalaze se i spisi o imovini oduzetoj Nemcima, nekadašnjim stanovnicima zrenjaninske i susednih opština. Direktor Istorijskog arhiva u Zrenjaninu Nada Boroš kaže da, po njenom ličnom utisku, tim Nemcima nije na prvom mestu materijalni interes, već to čine iz pijeteta prema svojim precima.

Boroševa napominje da je Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine stupio na snagu još juna prošle godine, ali da se u poslednje vreme ustanovi na čijem je čelu, a koja poseduje arhivske dokumente koji se odnose na oduzetu imovinu iz vremena od 1945. pa nadalje, javlja sve više zainteresovanih. Zato su u Istorijskom arhivu, da bi udovoljili svima, povećali broj radnika angažovanih na pronalaženju dokumenata, pa su čak i stručne poslove podredili ovim aktivnostima.

- Pronalaženje podataka o oduzetoj imovini prva je stepenica u ovom postupku koji zahteva i određeno vreme. To građani moraju imati u vidu, kao i činjenicu da će se razmatrati zahtevi za povraćaj samo one imovine koja bude evidentirana - upozorava Boroševa.
Istorijski arhiv u Zrenjaninu nadležan je za ceo srednji Banat, ali pošto je od 1945. godine u tadašnjem Petrovgradu bio Okružni i Sreski Narodnooslobodilački odbor, koji je pokrivao i teritoriju severnog Banata, on raspolaže i podacima o oduzetoj imovini na tom području.

- Svima koji nam se obrate pismenim putem, na propisanim obrascima, izdajemo overenu fotokopiju dokumenata i ukazujemo na druge neophodne akte. Uglavnom je potrebno podneti i izvode iz matične knjige rođenih, kako bi se mogao pratiti i utvrditi nasledni red, i sve se to šalje Republičkoj direkciji za imovinu - objašnjava Boroševa i napominje da ako u Istorijskom arhivu nema podataka o oduzetoj imovini koja je predmet interesovanja stranke, u ovoj ustanovi podnosioca zahteva upućuju na neku drugu adresu.

Izvor: Glas Javnosti

Ogroman broj naslednika i starih vlasnika mora do 30. juna da dostavi podatke
Amerikanci dolaze u Srbiju po dedovinu
Miloš Stakić, naslednik prve robne kuće u Zemunu, traži vraćanje konfiskovane imovine koja je oduzeta njegovom ocu Đorđu 1948. godine, poznatom trgovcu i arhitekti koji je posle Drugog svetskog rata bio u zatvoru

BEOGRAD - Srbiju će ovog proleća sigurno posetiti ogroman broj naslednika i starih vlasnika imovine koju su komunisti opljačkali posle 1945. godine oteravši stotine hiljada građana put SAD i drugih zemalja. Ali, ovi ljudi će, kao što su njihovi preci odlazili od nevolje, isto tako jer ih je nevolja naterala, pohrliti posle pola veka u otadžbinu, kako bi zbog ucene nove "demokratske" vlasti i roka za prijavu oduzete imovine koji ističe 30. juna 2006. dostavili podatke, tapije, presude i druge dokaze da su to oni, da su živi, i da su ovde imali kuće, placeve, hotele, stanove, zgrade i hiljade hektara zemlje.

Miloš Stakić, dvojni državljanin SCG i SAD, stari Zemunac, inženjer i naslednik oca Đorđa Stakića, vlasnika prve robne kuće u Zemunu došao je u Beograd upravo da bi prijavio imovinu. Nada se da će zakonom o rehabilitaciji barem donekle biti ispravljena nepravda koja je počinjena njegovom ocu Đorđu koji je 1948. godine proglašen za špekulanta, osuđen na prinudni rad i konfiskaciju pokretne i nepokretne imovine.

PREVIŠE LAGANE METLE

- Posebno je apsurdno što je u presudi kojom je osuđen zbog krivičnog dela nedozvoljene trgovine navedeno da metle koje je prodavao nisu bile izrađene po standardima i da su bile previše lagane. Konfiskovani su robna kuća u prizemlju, površine 430 kvadratnih metara i magacinski prostor i plac u Tvorničkoj ulici broj 38 sa svim inventarom. Oduzeta je sva roba, manji kamion, automobil kojim se prevozila roba i sredstva na računu u Narodnoj banci. Dakle i pokretna i nepokretna imovina-rekao je Miloš Stakić.

- Još nema prave volje da se donese zakon o vraćanju oduzete imovine iako su ga sve zemlje u okruženju usvojile. Otac je prvo osuđen na četiri godine zatvora, a onda, posle žalbe, na godinu i dva meseca prinudnog rada, konfiskovana mu je imovina, izrečena trajna zabrana delatnosti, što znači da se do kraja života nije mogao baviti trgovinom. Pet godina posle izdržane kazne niko nije hteo da ga primi na posao upravo zbog toga što je bio osuđivan. Da apsurd bude veći, policija ga je privodila zbog besposličenja, iako nije imao nikakvih šansi da dobije posao. To je bilo maltretiranje i ja se i danas sećam i opterećen sam time šta sam kao dete preživeo - seća se Miloš Stakić.

Đorđe je kasnije došao do skromnog zaposlenja, kao referent u magacinu, gde je radio do penzije. U predratnom Zemunu Đorđe Stakić je bio isto što i Vlada Mitić, takođe vlasnik robne kuće u tadašnjem Beogradu.

Porodica Stakić se krajem veka iz Novog Sada doselila u Zemun gde su podigli prizemnu kuću, a onda već 1925. u prizemlju je otvorena trgovina Stakić. Stara kuća je porušena i 1929. na je istom mestu sazidana nova zgrada na sprat. Rođak koji je bio u Americi video je novi način trgovanja i pričao o tome Đorđu koji je odlučio da otvori robnu kuću Braća Stakić.

Na istom mestu se po prvi put mogla naći tekstilna roba, nameštaj, lusteri, najširi asortiman proizvoda, pa i gvozdena galanterija jer je porodica počela posao otvorivši u staroj kući gvožđaru. Zgrada na sprat je i danas ista i nalazi se u Bežanijskoj ulici broj 44 , a deo za stanovanje na spratu izuzet je nekim čudom od nacionalizacije, pa je Miloš tu odrastao sa bratom Dušanom.

Miloš Stakić napominje da njegov otac niti bilo ko u porodici nije radio protiv svog naroda, a postoji i pisani zapis o predlogu da se Đorđe pošalje u zloglasni logor Nezavisne države Hrvatske, Jasenovac. Za vreme Drugog svetskog rata Zemun je bio deo NDH i ustaše su dolazile u radnju u tadašnjoj Ulici Ante Pavelića i oduzimale robu, što je Đorđe uredno zapisivao.

Izvor: Glas Javnosti