Domaćinstva u vodećim svetskim regionima - SAD, zapadnoj Evropi i Japanu - imala su u svom posedu prošle godine pokretne i nepokretne imovine, novac u gotovini i hartijama od vrednosti, u ukupnom iznosu od 128 biliona evra, navodi se u "Izveštaju o imovini 2007" nemačke osiguravajuće grupacije "Alijanc" (Allianz Gruppe).

To je preko pet puta više nego što je godišnja vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) tih zemalja, objavio je nemački dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" (Financial Timese Deutschland), navodeći da se pod pokretnom imovinom podrazumeva nakit, drago kamenje, zlato i umetničke slike.

Od 1991. do 2006. godine poraslo je ukupno bogatstvo stanovnika navedenih regiona čak za 73 procenta. Te 1991. godine je 56 odsto od ukupne imovine domaćinstava predstavljala pokretna i nepokretna imovina, dok su gradjani 34 odsto svog bogatstva posedovali u novčanom vidu.

U posmatranom periodu je brže rasla imovina izražena u novčanim formama, od rasta pokretne i nepokretne imovine, s tim da na rast bogatstva ima uticaj i poskupljenje materijalnih dobara, kao i rast vrednosti valuta u kojima se evidentira.

Kada je reč o odnosu finansijske štednje i vrednosti BDP-a, najbolja je situacija u Švajcarskoj, čiji stanovnici poseduju takvu vrednost imovine koja je za 371 odsto veća nego švajcarski BDP. U SAD je taj pokazatelj 318 procenata, a u Evropi 219 odsto.

Nemačka je, takodje, zemlja štediša, pošto na štednim knjižicama gradjana te zemlje "leži" oko 580 milijardi evra, navodi se u izveštaju "Alijanca".

Svako američko domaćinstvo, u proseku, poseduje imovinu u vrednosti od 174.700 evra, što je 15 odsto više nego suma koju imaju evropska domaćinstva.

Rast uštedjevina domaćinstava u SAD, navodi se u izveštaju, direktno zavisi od kamatnih prinosa, što je lane doprinelo porastu gotovine kod Amerikanaca za 43 odsto, a u Nemačkoj samo 24,5 procenata.

U SAD su malim investitorima, u periodu od 1991. do 2006. godine, realni prinosi od kapitalnih investicija godišnje rasli 3,6 procenata, a u Nemačkoj, recimo, 2,3 odsto.

Povećanje udela akcija u uštedjevinama Nemaca iznosilo je deset procenata, što im je godišnje donosilo 18 milijardi evra.

Iznos od 27 milijardi evra bi dobili u slučaju da dostignu isti takav čisti prinos od investiranog kapitala kakav je, na primer, u SAD, objavio je nemački list.

Tanjug