Odbio sam Đinđićevu ponudu da budem potpredsednik DS-a, jer je moja tadašnja partija bila mnogo brojnija od njegove. Nemam problem sa idejom LDP-a, već sa Čedom Jovanovićem. Pitao sam ga od čega živi i nisam dobio jasan odgovor. Legiju sam video samo jednom u kopnenoj zoni bezbednosti, bio je šarmantan i nasmejan. Arkana sam upoznao u poslastičarnici i bio je to jedan veoma muški razgovor. Zvao me je da glumim njega na filmu

Poznati srpski glumac i ministar kulture u Đinđićevoj vladi Branislav Lečić otkrio je u ekskluzivnom intervjuu za magazin „Fejm" šta ga je „uvuklo" u sa Zoranom Đinđićem i zašto je odbio da se 1997. učlani u DS. Lečić priča i o tome gde je i kako upoznao Arkana i Legiju, kao i šta ga je privuklo Čedomiru Jovanoviću, ali i zašto se razišao sa liderom LDP-a, ne verujući u njegove komunističke principe da cilj opravdava sredstva, da je „zarad svetle budućnosti dozvoljeno ubiti, puštati tenkove na ulice, raditi sve i svašta"...

Intervju prenosimo u skraćenom obliku i sa minimalnom redakcijskom obradom.

O politici...

- Dve stvari su me uvukle u politiku. Prva je to što se zbilo na Terazijskoj česmi! Bio sam naježen, buntovan i isprovociran tim gotovo filmskim kadrom, kad sam video sve te ljude na ulici. To je meni bila pesnica u glavu. Odreagovao sam tako što sam izašao i počeo da učestvujem u buntu, da u mikrofon saopštavam to nezadovoljstvo. Bilo je i muški, i časno, i ljudski, i filozofski, kako god hoćeš!

... Za vreme protesta 1997. Zoran Đinđić me je zvao da budem njegov najbliži saradnik, jedan od potpredsednika DS-a. Odbio sam šaljivo i duhovito, rekavši mu: zašto bih menjao partiju od stotine hiljada članova koju čini moja publika za njegovu, daleko malobrojniju.

O Đinđiću...

- Zoran i ja smo se znali dugo i uvek smo pričali na vrlo pragmatičan način. Zaista smo se poštovali i bili bliski. Siguran sam da ono što je govorio meni ne bi baš svakom rekao. Što se tiče likova koji su mu došli glave, Legiju sam upoznao sasvim slučajno, ne znajući ko je. Đinđić, ja i još nekoliko ljudi krenuli smo prema tampon zoni u Bujanovcu i Preševu. Sećam se da je Zoran nekome rekao preko telefona da ne želi tamo da se sretne ni sa Pavkovićem, ni sa Radetom Markovićem. Ali, obojica su se nacrtali. Plus se pojavio taj mladi čovek Legija. Iznenadio me: šarmantan, nasmejan tip! Tek posle sam čuo ko je i kakav je. Više ga nikada nisam video, sve do suđenja.

O Šilerovoj...

- Ja u Šilerovoj? Nikad u životu tamo nisam bio! Prvi put sam u vreme „Sablje" na televiziji gledao kako se ruši nekakva kuća koja je tamo izgrađena. Pojma nisam imao ko su ti ljudi. Da sam bio u kontaktu s takvim likovima, rekao bih to javno. I to do džigerice: gde smo bili i o čemu smo razgovarali.

O Arkanu...

- Mene takve njuške nikad nisu fascinirale. Poznavao sam Šucu, tako se zvao Arkanov pukovnik koji je posle ubijen. Taj Šuca me je posle jedne utakmice Čukaričkog sačekao i rekao da Arkan hoće da se upozna sa mnom. Bukvalno me je strpao u auto i odvezao u Arkanovu poslastičarnicu. Arkan je bio vrlo ljubazan i blagonaklon, osećalo se čak jedno određeno divljenje prema meni kao glumcu...

Arkan je hteo da snima film o sebi, pa da ga ja igram. Rekao sam mu da je toliko autentičan da bi vrlo teško neko drugi mogao da ga odglumi. Na kraju sam mu predložio da mi se javi kad bude imao scenario. Bio je to jedan vrlo muški razgovor...

Kad se sada setim susreta s Arkanom, mislim da se on pržio na stolici, a trebalo je da izigrava autoritet za svoju okolinu. S druge strane, intuitivno je osećao da to kod mene ne prolazi i da ne može da me fascinira time, pa je to ispao vrlo ukusan susret. Nijedan od nas dvojice nije dokazivao da je veći nego što jeste.

O Čedi Jovanoviću...

- Čedu sam doživljavao kao mlađeg brata, možda zato što je i Zoran tako nekako gledao na njega. Kada je izbačen iz DS-a, pomislio sam: ovog momka šikaniraju, targetiraju, hoće da pucaju na njega. DS mi je u tom trenutku ličio na brod koji je uplovio u luku, bacio oba konopca, kao da će ostati usidren zauvek. Pošto sam naježen tip, verovao sam da Srbiji treba promena, a ne spavanje... Shvatio sam da je Čeda jedini koji ima motiv da stvara političku alternativu u Srbiji.

... Pitao sam Čedu Jovanovića od čega živi. Ali, moram da priznam, nisam dobijao jasne odgovore. Pošto sam po prirodi pristojan, na tome se završilo. Iskustvo je učinilo da mi neke stvari vrlo brzo postanu jasne. Još dok su se događale. I dalje nemam problem sa idejom LDP-a, već s njim. Ta ideja je neophodna ovoj zemlji. Ali, imao sam problem s Čedinim konceptom i shvatanjem morala, prijateljstva, političkog angažmana i demokratije. Ne podnosim taj u suštini komunistički postulat da cilj opravdava sredstva: zarad svetle budućnosti je dozvoljeno ubiti, puštati tenkove na ulice, raditi sve i svašta. Ja u to ne verujem.

Da sam gej, svi bi znali!

- Mnogi moji prijatelji su veoma kreativni homići. Nikakav problem nemam s njima. Zato što oni prepoznaju koliki sam ženskaroš! Samo me žene uzbuđuju.

... Ali da ti kažem nešto: mene treba razumeti. Kada bih bio gej, to sigurno ne bih krio. Majke mi ti kažem, ja bih bio otvoren homić, da to jesam. Od toga bih napravio paradu svog imidža. Ali, šta ću kad volim žene...

Nažalost, dva puta u životu sam udario ženu. Prvi put u pubertetu, jer me je devojka slagala, a to organski ne podnosim. Ponovilo se i pre izvesnog vremena, ali to je stvarno bivša priča koju sebi više nikad ne bih dozvolio.

Đevrek i jogurt

- Dok sam bio ministar, onako skockan i u odelu, da ne bih ceo dan trpeo glad, obavezno bih od vozača tražio da se parkira u Požeškoj, da bih pretrčao do pekare, da uzmem đevrek i jogurt, i s tom plastičnom kesom sednem u službeni „mercedes". Dok smo jednom tako čekali na semaforu, ljudi su se čudili: „Jebeš zemlju u kojoj ministar nosi kiflu i jogurt." Srbi to ne vole. Oni se pale na hajdučiju, spahiluk i moć.

Izvor: Press

evo mozete procitati i borovicevu istinu................

......................Čeda hapsio po Spasojevićevom nalogu
To je bilo vreme kada je Jovanović praktično u nekim prilikama u potpunosti zamenjivao premijera i zloupotrebljavao poverenje


LJudi koji su pripadali političkom i policijskom vrhu u periodu 2000-2004. godina pokušali su u određenom trenutku da vode razne istražne postupke, koji su najviše odgovarali izvesnim kriminalnim krugovima, rekao je za Glas advokat Borivoje Borović, reagujući na optužbe koje se stavljaju na teret predsedniku LDP Čedomiru Jovanoviću.

Borović kao najbolji primer političkih zloupotreba iz perioda 2000-2003. godina, kada je Jovanović bio na vlasti, navodi predmet vezan za rešavanje ubistva policijskog generala Boška Buhe, 2002. godine.

- Mnogi političari su se tada mešali u istragu iz samo njima poznatih razloga, koje će, nadam se, Tužilaštvo otkriti, i ispitati učešće u istragama tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS-a, a kasnije i potpredsednika vlade Čedomira Jovanovića i zamenika ministra policije Nenada Milića. Oni su odlazili u Institut bezbednosti zajedno sa ljudima koji nisu pripadali policiji i pravili scenario kako da uhapse one za koje su bili ubeđeni da ih treba uhapsiti. Upute ko je trebalo da bude predmet policijske istrage praktično su dobili od zemunskog klana i njihovog vođe Dušana Spasojevića. On je osmislio scenario da se krivica za ubistvo Buhe svali na tzv. Makinu grupu, koja i ne postoji. Na osnovu izokrenutih snimljenih telefonskih razgovora od strane zemunskog klana, policija je sprovela akciju na taj način što je tadašnji načelnik gradskog SUP-a Milan Obradović angažovao određenu grupu od tri inspektora koji su trebali da sprovedu akciju hapšenja tzv. Makine grupe na osnovu informacija koje su im dali zemunci. Frapantno je da je Jovanović učestvovao u celoj toj akciji - rekao je Borović, dodajući da su inspektori odlazili u Šilerovu ulicu i tamo preuzimali svedoka - saradnika Slobodana Resimića, koga su „zemunci“ vodili u beogradsku policiju gde je brifingovan da da lažnu izjavu protiv njegovog klijenta Nikole Maljkovića da je on navodno izvršio atentat na Buhu.

IMAGINARNA I STVARNA GRUPA

Borović je podsetio da predmet „tortura nad članovima tzv. Makine grupe“, koji je odavno završen, punu godinu luta od Prvog opštinskog tužilaštva, do Okružnog tužilaštva. Sada je taj predmet kod republičkog tužioca koji treba da odredi ko je nadležan.
- Da istraga nije pogrešno usmerena ka imaginarnoj tzv. Makinoj grupi, kojoj je stavljeno na teret da priprema terorističke napade i ubistvo Đinđića, Labusa, Jovanovića i Bebu Popovića, onda se po tome ne bi ni desio atentat na premijera. Zašto se onda nakon ubistva premijera nije pojavilo u predmetima da je tzv. Makina grupa učestvovala u bilo kakvom pokušaju atentata, već se za sve to okrivio zemunski klan. Za razliku od njih, ova stvarna grupa, zemunski klan već se nalazi pred sudom i stavlja im se na teret ogroman broj krivičnih dela i ubistvo premijera.

POTREBNO NEZAVISNO SUDSTVO I TUŽILAŠTVO

- O svim optužbama na relaciji Jovanović - Mišković ne treba prvo da se raspravlja na Anketnom odboru, već da nadležne institucije sve optužbe ispitaju. DOS je od 2000. godine sebi dao za pravo da bira sve zamenike tužilaca u Srbiji, a to je značilo kontrolu svih ljudi koji mogu krivično da gone bilo kog političara ili kriminalca. Kada bi neki političar bio osumnjičen za neko krivično delo, siguran sam da bi on bio obavešten o tome i tako nastaje zatvoreni krug. Moramo da imamo nezavisno sudstvo i tužilaštvo. Kada sam bio predsednik Odbora za pravosuđe 1993. i 1994. godine, iako je SPS imao većinu u Odboru podržali su sve predloge koje je stručna javnost dobro ocenila. Tada je bio bolji kriterijum za izbor sudija nego sada - podsetio je Borović.

Borović je istakao da u tom slučaju policija nije postupala u skladu sa zakonom i da su Maljković i Dragan Ilić Limar prvo bili kidnapovani, a potom prebijeni i mučeni.

- Postoje izjave pred Specijalnim sudom koje govore da su ti ljudi mučeni, zakopavani u zemlju, da im je pucano pored glave, a Maljkoviću su slomili obe ruke, lopaticu i davili su ga kesom. Prema mojim slobodnim pretpostavkama, mislim da je tada policija u dogovoru sa nekim ljudima iz podzemlja ugušila kesom Dragana Maleševića Tapija, dok su ga ispitivali. Nedopustivo je da neko ko nema nikakve veze sa policijom s jedne strane koristi ljude iz podzemlja, a s druge strane da koristi neke prislušne centre koji nisu pripadali MUP-u ili BIA i da se ti montirani transkripti telefonskih razgovora kasnije pojavljuju u Tužilaštvu kao nešto što treba da bude dokaz u tom krivičnom postupku. Sud nije dozvolio da se kao svedoci saslušaju Dušan Mihajlović, Nenad Milić i Čedomir Jovanović. To je bilo neko vreme kada je Jovanović praktično u nekim prilikama u potpunosti zamenjivao premijera i zloupotrebljavao poverenje koje je imao. Nakon toga je počeo da vitla po Srbiji i to ne samo sa telohraniteljima, već i sa ljudima koje je mislio da kontroliše iz sveta kriminala, ali su, u stvari, oni kontrolisali njega. Zahvaljući kontroli nad Čedom, lako su ušli u sistem obezbeđenja premijera Đinđića i veoma su se lako i ko zna na koji način pripremali za atentat. I, ukoliko je tačno ono što kaže prvostepena presuda, onda su ti ljudi izvršili ubistvo premijera. Veoma je ozbiljno kada neko ko nije kompetentan meša Vladu Srbije u rad policije, kao što je Jovanović radio, i da usmerava istragu u određenim pravcima. Možda je on to radio nesvesno i neću da kažem da je on sa njima planirao atentate, ali neko ko je zloupotrebljen od strane kriminalnih krugova, mora da bude svestan da može da proizvede štetu po policijsku istragu, sudske presude i po život i zdravlje ljudi koji su tada očigledno bili nevino optuženi. To je dovoljno da tužilaštvo pokrene ozbiljnu istragu i da se niko ne sakriva iza bilo kakvog poslaničkog imuniteta - pojasnio je naš sagovornik.

Jovanović je, prema rečima Borovića, obavezan da objasni svako svoje ponašanje, počev od odlazaka u CZ kod „zemunaca“, navodnom učešću u torturama i istragama, otmice Miškovića, zašto je srušena Šilerova i po kojem je osnovu omogućio da se bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević prebaci u CZ i po kojem osnovu su iz zemlje izašli Mira Marković i Marko Milošević, a posle toga da se raspisuju poternice.

Aham... sad mi je jasnije zasto je gospodin mladji zastavnik iz Zemuna postavio ovu sliku :

http://forum.burek.com/index.php/topic,285489.msg4447258.html#msg4447258

i zasto je postavljena ova tema:

http://forum.burek.com/index.php/topic,289696.0.html

tja... a kazu da su zene histericne i panicari...

(hoce li me zbog ove izjave prijaviti odboru za rodnu ravnopravnost ili i ja kao Petar Lukovic imam imunitet  )

već sam negde rekao. naravno da on nema problem sa idejom LDP, jer on nema političku ideju.


čovek koji ovo izjavi je prilično niskog morala.

Ih majku mu a ja mislio da je kao nekadasnji potpredsednik LDP, on visokomoralna licnost 

Pa loše si mislio, jer on nikada nije bio podpredsednik LDP.

Али је био перјаница ЛДП. Како то да је сад одједном ружан, гадан и зао у вашим очима?! 

Slično se sličnom raduje.

Ja se stvarno izvinjavam jos nisam naucio partijsku nomenklaturu LDP napamet.
A stvarno od cega zivi Ceda???Odnosno ispravka, od cega je ziveo dok nije postao poslanik