Islandski pisac Sjon, autor knjige "Ptičje mleko", najezgotičniji gost proteklog Sajma knjiga
Panker odrastao na narodnim pričama

Moj umetnički početak je u panku i novom talasu osamdesetih, a islandski pank je tražio odgovore u prethrišćanskim mitovima. Tada je na površinu i izašlo da postoji veza između narodnih priča i panka. I jedni i drugi su pozivali na pobunu

Na Beogradski sajam knjiga izdavačka kuća "Geopoetika" i "Balkankult" doveli su islandskog pisca Sjona. Iz zemlje koja je na tri sata leta avionom od Stokholma (?!?), stigao nam je bivši panker, tekstopisac Bjork, jedan od vodećih "novotalasnih" umetnika i pisaca te male i bogate zemlje. Nije puno vremena trebalo da shvatimo da nevidljive paralele umrežuju svet, da razlike u geografiji, jeziku, klimi nisu presudne. Knjiga "Ptičje mleko", kojom nam je Sjon (Sigurjon B. Sigurdson) predstavljen na srpskom jeziku, njegov je literarni salto ka islandskom narodnom predanju (podnaslov romana je "narodna priča"), u čemu bivši panker ne vidi mnogo razloga za čuđenje. Narodna književnost jeste prvi veliki zadatak čitaoca na Islandu.

- Znao sam da ću se jednog dana vratiti narodnoj priči. Moj umetnički početak je u panku i novom talasu osamdesetih, a mi smo tražili odgovore u prethrišćanskim mitovima. Tada je na površinu i izašlo da postoji veza između narodnih priča i panka. I jedni i drugi su pozivali na pobunu. Morao sam, izgleda, da prođem ceo nadrealizam da bih se vratio u tradiciju - kaže Sjon u razgovoru za Glas. I dodaje da se panker u njemu javlja u poslednjoj rečenici romana "Ptičje mleko" (U kojoj đavo tura u gu.. cu jednog visokoštovanog političara.)

Protiv čega se to pobunila vaša generacija pisaca?
- U svom nadrelizmu i kombinaciji svih umetnosti ošamarili smo tada vladajući socrealizam i opšte mišljenje da se sve može objasniti razumom. Mi smo govorili da se čovek sastoji od mozga, srca i polnih organa, i da su sve tri funkcije jednako važne. I hteli smo da pokažemo šta se desi kada se sve te tri funkcije kombinuju - kaže Sjon i dodaje da je njegova generacija pisaca išla nekonvencionalnim putem, s obzirom na starije pisce koji pišu bestseler literature. Ali, nagrada Nordijskog saveta za književnost, koju je Sjon nedavno dobio, skrenula je pažnju na njegovu generaciju.

Na pitanje koje teme zanimaju savremene islandske pisce, Sjon odgovara da je sada najpopularniji islandski pesnik Steinar Bragi, čije su pesme grube, ponekad pornografske, ali i poetične, promenio način na koji se piše islandska poezija.
- Drugi značajan pisac je Tordis Bjornsdotir, čije kanibalističke ljubavne pesme jesu odgovor na grubost Bragija - kaže Sjon i dodaje da oni možda ne prodaju mnogo knjiga (tiraži su 250-300 knjiga) ali ljudi koji prate književnost znaju da je u umetnost stigla nova generacija.

Koje su vam prve asocijacije na reč Srbija?
- Rat i Kusturica. Mišljenje ljudi na Islandu poslednjih 15 godina jako je obojio rat. Kada sam čuo da treba da putujem u Srbiju, shvatio sam da ništa o vama ne znam. Bilo me je sramota. Velika je uloga i Emira Kusturice, jer je on neverovatno popularan na Islandu i ljudi obožavaju te njegove Slovene koji se tuku i sviraju odličnu muziku.

Da li se, s obzirom na geografski položaj, Islanđani osećaju kao stanovnici predgrađa sveta?
- A, ne, Islanđani misle da su centar sveta, ali se kroz tu megalomaniju ispoljava inferiornost. Postoji tamo kod nas i izreka "da svi pričaju islandski kada umru", a pre nekoliko godina imali smo teoriju da je Keopsova piramida izgrađena tako da upravlja pravu liniju prema Islandu, jer je "na Islandu sloboda i budućnost sveta! ".
Tatjana Čanak

Izvor: Glas Javnosti