Zovi sad druga iz vojke nek ti posalje.Gde ti je sad dobar drugar iz Pazara? Kad su manjina oni su sa svima dobri a kad su u mnozini i ne fermaju te pa noz u leda toliko o dobroti muslimanskoj

Не у војци је био у већињи.А ја сам из Београда ја сам заборави њега а не он мене.

~Motiv, opsta kultura. Zasto se konstantno provlaci, taj neki osecaj ugrozenosti?

Zar se moze necija vera ugroziti citanjem? 

Joco, dobar tekst!   

Dach-Shultz sumLJa u Jocin motiv.

Bolje ubacite neki teks o Islamu nego sto prazne price vodimo

OBREZUJU ŽENE
Vehabije u Sandžaku svojim ženama odstranjuju klitoris da ne bi imale seksualni osećaj i da ne bi bile atraktivne drugim muškarcima

Jednoj Novopazarki je suprug, koji je vehabija, pokušao sam da ukloni klitoris i izazvao joj obilno krvarenje. Ženu su jedva spasli beogradski lekari

Vehabije u Sandžaku traže da njihove žene porađaju samo žene lekari, što nije praksa ni u islamskim zemljama

PRIBOJ - Vehabije u Sandžaku i severnoj Crnoj Gori toliko su se osilile da rade užasne stvari. Oni svoje žene obrezuju! Tretiraju ih kao savremeno roblje i vode na odrezivanje klitorisa "da ne bi imale seksualni osećaj" i da "ne bi bile atraktivne drugim muškarcima".
To su u izjavama za Fonet potvrdile i dve žene koje su, naravno uz strogu anonimnost, opisale pakao kroz koji su prošle.
Dvadesetpetogodišnja žena iz Rožaja ispričala je da ona više nikada ne može da bude s muškarcem jer joj je sada već bivši muž uklonio klitoris. Kada se u inostranstvu udala za njega, nije znala da joj muž pripada vehabijama.
- Nisam htela da poštujem njegovu želju da se pokrijem i stavim maramu na glavu. Nisam znala da su to "blage" stvari u odnosu na ono šta me čeka. Zahtevao je od mene da mi odstrani klitoris. To je više njegov hir nego obaveza žene vehabije - kaže ona, tvrdeći da je njen život već sada uništen.
Ovih dana u Novom Pazaru desila se još jedna takva intervencija, koja nesrećnu ženu umalo nije koštala života. Toj Novopazarki je suprug, koji je vehabija, pokušao sam da ukloni klitoris, što je izazvalo obilno krvarenje, pa su pomoć zatražili od lokalnog lekara. Nesrećnoj ženi život su spasli lekari na jednoj privatnoj klinici u Beogradu, u koju je hitno prebačena.
Ginekolog iz Novog Pazara, koji je zamolio za anonimnost, smatra da je to sakaćenje i zločin jer je klitoris organ koji je veoma važan za svaku ženu i njegovo otklanjanje može poremetiti i druge organe.
Vehabije iz Novog Pazara, kako se saznaje, često traže poseban tretman prilikom porođaja njihovih žena. Oni zahtevaju da porođaj obave isključivo lekari žene. U novopazarskom porodilištu kažu da im izlaze u susret kad god je to moguće. Interesantno je da ovdašnji ginekolozi koji su bili na stručnoj praksi u islamskim zemljama u kojima takođe ima vehabija kažu da tamo nisu nailazili na takve zahteve.
U Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Rožaju i drugim mestima u ovom kraju vehabije svoje supruge tretiraju kao savremeno roblje. Oni ne dozvoljavaju da ijedan muškarac, osim oca, rođenog brata i supruga, vidi lice vehabijine žene. Ženi nije dozvoljeno čak ni da donosi posluženje gostima.
- Nikad se ne zna kada između muškarca i žene može da se rodi želja, niti šta tu strast može da probudi, ženino lice, oči, kosa ili bilo koji drugi deo tela. Ona treba da se čuva i da svoju lepotu otkriva samo za svog supruga. Iz tog i drugih razloga, žena i muškarac koji joj nije rođeni brat, otac ili suprug ne mogu da borave u istoj prostoriji - kaže jedan novopazarski vehabija.
Međunarodna krizna grupa za sprečavanje konflikata u svetu konstatovala je da su vehabizam i vehabije u Sandžaku ekstremni islamski pokret koji se sve više širi.
"Vehabije u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i drugim sandžačkim gradovima danas kontrolišu mnoge džamije, što deluje uznemirujuće i ima naznake ekstremističkog delovanja", stoji između ostalog u redovnom izveštaju Krizne grupe.

Rasteruju zaljubljene

Grupa novopazarskih vehabija je, kao "javnu tajnu", ispričala da u ovom gradu postoje patrole vehabija koje rasteruju zaljubljene mlade parove koji svoju ljubav iskazuju na javnim mestima držeći se za ruke, idući zagrljeni i ljubeći se. Nedavno je na jednom novopazarskom parkingu grupa vehabija izašla iz jednog kombija i uz povike "Alahu ekber, kjafiri" (Bezbožnici, Alah je najveći) rasterala zaljubljene parove iz nekoliko automobila.

Pretukli imame

Vehabije sve češće napadaju i verske službenike i vernike u Sandžaku. Ovih dana vehabije su izazvale incident u Novom Pazaru jer su nasrnule na hodžu u jednoj džamiji. Oni su "zauzeli" i jednu džamiju u Novom Pazaru u kojoj vernicima nameću klanjanje na njihov način.
U Bijelom Polju, pak, nedavno su zabeležena dva slučaja napada vehabija na mesne imame. Tako su u Lozni nadomak Bijelog Polja imama napali u džamiji tokom verskog obreda. Imam je pretučen i završio je u bjelopoljskoj bolnici. Policija je identifikovala počinioce, ali oni još nisu kažnjeni.
Isti slučaj dogodio se nedavno i u bjelopoljskom gradskom naselju Rasovo, kada je u mesnoj džamiji jedan vehabija, zbog upozorenja da ne remeti verski obred, posle toga ispred džamije istukao imama.

Svaki terorista je vehabija

Jasmin Merdan, sarajevski hafiz i profesor arapskog jezika i književnosti, koji je ovih dana zajedno sa Adnanom Mešanovićem objavio knjigu "Vehabizam - Selefizam, ideološka pozadina i istorijski koreni", rekao je za Fonet da "govoriti o vehabizmu, znači govoriti o sekti".
"Njihov ekstremizam negira njihovu umerenost, njihova nepodnošljivost spram drugih, naročito spram muslimana koji drugačije misle, negira njihovu toleranciju. Dovoljan je samo primer šta rade vehabije ovih dana u Iraku, gde podmeću eksploziv u džamije i oko drugih objekata njihove braće u islamu. Nije svaki vehabija terorista, ali je zato svaki terorista vehabija", piše u ovoj knjizi.

Pa ubacite

Boziji poslanici
Adem - Adam po Bibliji

Prvi od Boga - ALLAHA , dzele sanuhu, ( ovo se skraćeno pise dz.s., a znači neka je on uzvisen) stvoreni čovek i prvi verovesnik koji je primio prvu Objavu ili Suhufe bio je Adem, alejhi selam, ( ovo se skraćeno pise a.s., a znači neka je Bozji mir i blagoslov na njega). On je kao i njegova zena Hava, ( po bibliji Eva ), stvoren od iste supstance. Od Adema, a.s., kao prvog čoveka, prvog verovesnika, prvog primaoca Suhufa i prvog primenitelja Serijata - Verozakona i njegove zene Have, razvio se kasnije celi ljudski rod:

" O ljudi, bojte se Gospodara svoga, koji vas od jednog čoveka stvara, a od njega je i drugu njegovu stvorio, i od njih dvoje mnoge muskarce i zene rasejao. " ( sura En - Nisa, ajet 1 )

Bog, dz.s., je prvog čoveka stvorio od gline, blata, prasine, dakle od zemlje. Prvi čovek nema ni oca ni majku, dakle roditelje, niti se razvija iz majmunske vrste kako tvrdi Darvinova teorija evolucije, već ga direktno Bog,dz.s., stvara po principu budi - i on biva:

" To je Bog, koji sve savrseno stvara, koji je prvog čoveka stvorio od ilovače - a potomstvo njegovo stvara od kapi hude tekućine, zatim mu savrseno udove uobliči i zivot mu udahne, i On vam sluh i vid i pameti daje, a kako vi malo zahvaljujete. " ( sura As - Sadzda, ajet 7 - 9 )

Primedba.Takođe postoji tumačenje da su glina, blato, zemlja, ilovača samo meafora na sastojke (biti) zemlje (voda, gvozđe, magnezijum, itd). Naime u ajetu Al-Mu'minun Bog dz.s. kaze:
12. Mi smo, zaista, čovjeka od biti zemlje stvorili,
13. zatim ga kao kap sjemena na sigurno mjesto stavili,
Da li je u pitanju bukvalno tumačenje, ili prenosno, Bog najbolje zna.

Čovekove pojave na zemlji nema bez direktne Bozje intervencije kao Stvoritelja. Kasnije , nakon prvog bračnog para Adema, a.s., i Have, od njih se razvija čovečanstvo, jer su ljudi i zene bića iste vrste, stvoreni u parovima musko - zensko, pa se oplođavaju, rađaju i umnozavaju. Da je Adem,a.s., prvi stvoreni čovek svedoči sledeći ajet:

"" Mi smo Adema stvorili i onda mu oblik dali, a posle melekima rekli: " Poklonite mu se! " i oni su se poklonili, a Iblis nije, on nije hteo sedzdu učiniti. " " ( sura Al - A'raf, ajet 1 )

Kada je Bog,dz.s., stvorio Adema, a.s., dao mu je najlepsi oblik i udahnuo u njega dusu, tada je anđelima naredio da mu učine sedzdu. Kada je zapravo Bog,dz.s., stvorio svet, zivot, univerzum, nebesa, zemlju, biljke, zivotinje i čoveka, to jos niko nije ustanovio. Kur ' an, muslimane uči ko je sve stvorio i zasto je sve stvorio, a ne kada je i kako je to stvorio jer to se tiče isključivo Stvoritelja. Stvoritelj svega je Bog, dz.s., i nista nije stvorio radi igre i zabave, nego sa ciljem i svrhom da Ga se veliča, slavi i potvđuje. Kada je Bog, dz.s., stvorio čoveka, on ga izabrao i odredio za namesnika na zemlji nad drugim bićima podučivsi ga imenima i pojmovima svih stvari, te naredivsi anđelima da mu sedzdu učine:

" I pouči On Adema nazivima svih stvari,a onda ih predoči anđelima i reče: " Kazite Mi nazive njihove ako istinu govorite! " " Hvaljen neka si! ", reko se oni, "mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio, Ti si Sveznajući i Mudri. " " O Ademe ", reče On, " kazi im ti nazive njihove. " I kad im on reče nazive njihove, Bog reče: " Zar vam nisam rekao da samo Ja znam tajne nebesa i zemlje i da samo Ja znam ono sto javno činite i ono sto krijete! " A kad rekosmo anđelima: " Poklonite se Ademu! ", oni se poklonise, ali Iblis nije hteo, on se uzoholi i postade nevernik. " ( sura Al - Baqara, ajet 31 - 34 )

Iblis kao sejtan - sotona, uzoholio se i odbio izvrsiti Bozju odredbu činjenja sedzde Ademu, a.s., jer je on stvoren od ilovače a sejtan od vatre.Na osnovu toga, on smatra sebe visim od čoveka : "Zasto se nisi poklonio kad sam ti naredio?"- upita On. " Ja sam bolji od čoveka "- reče Iblis Stvoritelju. Mene si od vatre stvorio a čoveka od ilovače (VII/12).

Oholog Sejtana, ponizenog i pokuđenog, Bog, dz.s., proklinje i progoni iz Raja zbog neposlusnosti a on se kune Bogu da će napadati ljude spreda i straga, zdesna i sleva i tako ih odvraćati od Bozjeg puta(VII/17).

Sejtan ljude zavodi i u zabludu odvodi svojim glasom, udruzivanjem u imetke i u decu njihovu, te usmerava na njih svoju konjicu i pesadiju.(XVII/61-65) Za Iblisa se u Kur'anu kaze da je Dzin koji se ogresio o svoga Stvoritelja (XVIII/50). Bog, dz.s., upozorava čoveka da je Iblis neprijatelj njemu i njegovoj zenu (XX/117).

Prvo boraviste Adema, a.s., i Have, po Kur'anu, bio je Dzennet.U Dzennetu su imali sve jesti i piti, a zabranjeno im je bilo samo priblizavanje jednom stablu da ne bi bili gresnici i od Sejtana odvedeni u zabludu (II/35 i VII/19). U Dzennetu nisu ni u čemu oskudevali: nisu osećali ni glad ni zeđ, ni vrelinu ni hladnoću, niti su znali za golotinju (XX/118-119). Sejtan ih ne ostavlja na miru i zeli da se oni na bilo koji način priblize, od Boga, dz.s., zabranjenom drvetu.

On im prikriva sva dzennetska dobra i blagodati, ali ih stalno navraća i u svest im unosi zabranjeno drvo. Tvrdi im da im je drvo zabranjeno samo zato da ne bi postali anđeli, besmrtni i vezni i zadobili vlast koja nikada neče propasti. Ako se priblize zabranjenom drvetu, Sejtan im obećava besmrtnost, postajanje Anđelima i vlast takvu kakava nikada neće propasti. Aduti prevare kod Sejtana, za Adema, a.s., i Havu, jesu promena vrste, nuđenje večnosti i neprolazne vlasti (VII/20-24, XX/123).

Kada su se priblizili zabrnjenom drvetu, Adem, a.s., i Hava, nisu postali ni Anđeli ni besmrtni, niti su zadobili neprolaznu vlast, nego su pogresili i najedanput ostali goli, jer su prekrsili Bozju odredbu i prekoračili dopustene granica. Po Kur'anu Sejtan ih je oboje zaveo i na greh naveo, a po Bibliji Eva je navela Adema, a.s., na zabranjeno drvo (VII/22). Ovo je nepravda i sovinizam Biblije prema zeni u odnosu na muskarca i njihov ravnopravan tretman u Kur'anu. Kada su se priblizili zabranjenom drvetu, oni su po hrisćanskom učenju počinili tzv. istočni greh, koji prelazi na sve ljude do rođenja Isusa, koji po hrisćanstvu prekida istočni greh i postaje iskupitelj i spasitelj ljudskog roda. Po Islamu, gresi čoveka na čoveka i s generacije na generaciju se ne prenosi. Posle počinjenog greha zavedeni Adem, a.s., i Hava proterani su iz Dzenneta na Zemlju (II/36), ali su se odmah pokajali Bogu,dz.s., (II/37). Od kada i gde Adem, a.s., sa zenom, a kasnije i sa potomcima zivi, na Zemlji, ljudima nije poznato i oni o tome samo nagađaju. Međutim, Kroz slučaj Ademovog i Havinog sejtanskog zavođenja, Bog, dz.s., u Kur'anu upućuje sve generacije ljudskog roda i upozorava na to kako da ih Sejtan nikako i nikada ne zavede (VII/27). Muslimani pored čvrste vere u Boga, dz.s., dobrih dela, zivljenja u okviru verozakona- SERIJATA , i moralno - etičkog ponasanja, da bi bili sačuvani i spaseni od prokletog Sejtana, trebaju stalno traziti utočiste kod Boga, dz.s.,. U nekim delima pise da je Adem, a.s., po izgonu iz Dzenneta prvo vreme boravio u Indiji, a Hava u Dzidi. Ademu, a.s., je bilo tesko bez Have i Bog, dz.s., mu primi molitvu, sastavi ih i oprosti im (II/37). Za razliku od Adema, a.s., i Have, Sejtan kada gresi nikada se Bogu ne kaje, nego trazi od Boga, dz.s., rok u gresenju do dana prozivljenja (VII/14).

materijal iz knjige "Povijest Islama" od Mustafe Spahića

Nuh - Noje po Bibliji

Nuh,a.s., spada u jednog od sest Ulu - l - azm Poslanika Odluke (tj. Adem, Nuh, Ibrahim, Musa, Isa i Muhamed). A i mnogi ajeti govore o Nuhu. Postoji čak i posebna sura (poglavlje Kur'ana) 71. sa imenom Nuh. Na vise mesta se u Kur'anu tvrdi da je Bog poslao Nuha njegovom narodu (VII/59, XI/25,XXIII/23,LVII/26 i LXXI/1). Objavljena mu je objava u vidu suhufa kao i mnogim drugim Poslanicima. Uz Adema i Isaa Bog ga je odlikovao (III/33) i od njega kao i od drugih Poslanika uzeo obavezu-testament ili misak (XXXIII/7). On je bio zahvalan Bozji rob (XVII/33) i spadao je u pravoverne robove (XXXVII/81), pa ga je Bog spasio sa porodicom vernika (XXI/76 i XXXVII/76).

Selam mir i spomen Nuhu u svim svetovima (XXXVII/78-79).

NUHOVA,A.S., VERA

Njegova vera je ista i po istoj Objavi kao i drugih poslanika i verovesnika. On govori i prenosi svome narodu jedinstvena očitovanja koja su prenosili i drugi verovesnici:

Mi smo poslali Nuha narodu njegovom. "O, narode moj!"- govorio je on - "Bogu se klanjajte, vi drugog Boga osim Njega nemate! Ja se doista plasim za vas patnje na Velikom Danu (VII/59). "

On je poslat da javno opominje, poziva i nista silom ne nameće. Pita se ko će mi kod Boga pomoći ako odbacim vernike. Ne govori ljudima da je melek. Upozorava svoj narod na Bozju kaznu i povratak Njemu(XI/25 - 26 i XXVIII/31 - 34). Ne trazi za svoju misiju nagradu a poziva svoj narod da se boji Boga, ne raspituje se za dela svojih sledbenika.

Račun će polagati pred Bogom. On otvoreno i jasno opominje. Govori o tome kako posle određenog provedenog zivota na zemlji dolazi određeni čas koji se ne moze odgoditi i upozorava sta Bog dariva svojim robovima: kisu, imetkte, stvara sedam nebesa, mesec, sunce. Bogu se sve vraća pa ih čak posle smrti On prozivljuje.

NUHOV NAROD

Njih je Nuh,a.s., danonoćno pozivao na Bozji put ali oni su i dalje bili nasilni i veoma izopačeni. Prste su u usi stavljali a haljinama oči prekrivali da ne bi Nuha gledali.

U laz su ga kao i ostale Poslanike uterivali i govorili da je samo čovek a ne Resul (Poslanik).Prete mu kamenovanjem ako ne prekine javnu misiju pozivanja i opominjanja (XXVI/116).Tvrdili su da je u zabludi (LXX/60). Oholi bogatasi sire spletke o Nuhu i narod savetuju da ne ostavlja kipove: vedaa, jegusa, jeuka, suvaa i nesra (LXXI/23).

NUHOVE, A.S., DOVE

Iz Nuhovih dova se vidi koliko je taj poslanik bio zlostavljan, proganjan i mučen. On moli Allaha da mu pritekne u pomoć protiv njihovih potvora (krivokletstvo). Obraća se Allahu da presudi između njega i naroda koji ga u laz uteruje (LIV/9). Čini Allahu dovu da nasilnicima i nevernicima uveća samo zabludu i propast (LXXI/24).

On čini Allahu dovu da na zemlji unisti sve nevernike i nasilnike, pa čak i njihove potomke zato sto će ljude u zabludu odvoditi i nasilje činiti. On takođe moli Allaha da oprosti njemu, roditeljima, i onima koji uđu u kuću pravovernih, i svim vernicima i vernicama (LXXI/26 - 28). Meleuni, glavesine iz njegovog naroda, nisu mogli shvatiti, pogotovo prihvatiti, da Nuhkao čovek moze biti poslanik, pa su govorili:"Da je Allah hteo koga poslati poslao bi anđela." Oni su Nuha potvarali da je opsednut dzinima. Čak ni njegova zena i jedan sin nisu verovali u njegovu verovesničku misiju.

NUHOVA,A.S., LAĐA

Za vreme Nuha,a.s., događa se jedan sveopsti potop - Et-Tufan, kao kazna njegovom narodu, u kojem, niko osim male skupine ljudi koja se spasila na lađi, nije hteo verovati. Sura Hud (XI/123) opsirno govori o sveopstem potopu (Et-Tufan). Nuhu se po objavi naređuje da gradi lađu na kopnu, a narod mu se izrugivao. On svom narodu uzvraća rečima: "Kao sto se vi nama izrugujete, izrugivaćemo se i mi vama." Kada je voda dosla, Nuhu je naređeno da se ukrca u lađu i uzme od svih bića po jedan par - musko i zensko, svoju porodicu i sve vernike. Nuh je pozvao: "Ukrcajte se u lađu u ime Allaha. On je goni izaustavlja." Nuh je pozvao i svog sina da ne bude nevernik i unisten a on odgovara: "Ja ću se skloniti na brdo koje će me zastiti od vode (nevernici se uzdaju isključivo u sebe bez oslonca na Allaha i njegovu pomoć). " Lađa je plovila između valova visokih kao brda. Kasnije je od Allaha naređeno: "Zemljo, popij vodu svoju; nebo, zaustavi kisu; voda se povuče, odredba se izvrsi, lađa se zaustavi na brdu Dzudijj. "

U vezi sa sinom Nuhu se odgovara: "O Nuhu, on nije čeljade tvoje", rekao je On. "Jer radi onon sto ne valja, zato me ne moli za ono sto ne znas! Savetujem ti da neznalica ne budes (XI/36-48). "

Nuhu je kasnije naređeno da se on, njegova porodica, vernici i vernice sa selamom i bereketom iskrcaju sa lađe. Njegov oholi odvratni i nevernički narod koji se nije sklonio u lađu kao i jedan njegov sinbili su potopljeni (VII/64). Takav je kraj svima onima kojima opomene ne koriste (X/73). Lađa je bila spas, Allahovo znamenje i mu'dziza za Nuha i vernike.

VODA IZ NEBESA I IZ ZEMLJE

Potop je po Allahovoj odredbi nastupio tako sto su se otvorila nebeska vrata vodi koja je pljustala na zemlju. Provrela su vrela i iz zemlje, pa se voda sjedinila radi nastupa događaja (Et-Tufana) koji je bio određen (LIV/ 11-12). Pljustalo je i iz neba i iz zemlje. Tako su potopljeni svi nevernici (XXXVII/82). Kasniji poslanici Suajb i Musa, a.s., upozoravali su svoje narode na sudbinu Nuhova naroda: Bojim se dana naroda Nuhova (XI/89 i XL/31).

KOLIKO JE GODINA NUH,A.S., ZIVEO?

Nuh (a.s.,) jedini je čovek o čijim godinama se govori u Kur'anu.

Mi smo Nuha njegovom narodu poslali i on je među njima ostao 1000, manje 50 godina, pa ih je potom zadesio potop, zato sto su Allahu druge ravnim smatrali (XXIX/14).

KAKO SU VESTI O NUHU,A.S., DOPRLE DO MUHAMEDA,A.S.?

Muhamed, a.s., i Arapi o potopu Nuhovog naroda jedino su preko Objave mogli nesto saznati.

To su vesti Gajba - nepoznate koje ti, Muhamede, objavljujemo, ni ti ni tvoj narod pre ovoga niste znali nista o tome. Zato budi strpljiv, ishod će, zaista, u korist čestitih biti (XI/49).

Dakle, Muhamed,a.s., i njegov narod ni preko istorije ni preko arheologije niti bilo koje naučne discipline nista nisu mogli znati, osim po Objavi, o potopu Nuhovog naroda. Sto se tiče Nuha,a.s., kao jednog od sest velikih Bozjih poslanika on je imao isti Serijat - verozakon kao Muhamed,a.s., i nazivao je Selam. Dosao je ljudima sa univerzalnom Allahovom porukom i proglasom da nema drugog Boga osim jedinog Allaha,dz.s., i da se Njega treba bojati i pokoran mu biti. Njega je njegov narod kao i sve druge poslanike u laz ugonio, potvarao za magiju, i smatrao ludim. I Nuhov narod smatrao je laznim poslanike. Kad im njihov brat Nuh reče:Kako to da se Allaha ne bojite? Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani, zato se bojte Allaha i moj put sledite. Za ovo ne trazim nikakve nagrade, mene će Gospodar svetova nagraditi.Zato se bojte Allaha i sledite moj put (XXVI/105-110).

Od ljudi kao i nijedan drugi verovesnik i poslanik nije trazio za svoju misiju nagradu već će ga za to nagraditi Gospodar svetova. Objavljivana mu je ista objava kao i Ibrahimu, Ismailu, Ishaku, Muhamedu,a.s., i svim drugim Bozjim poslanicima. Nazivao je selam i pozdravljen je selamom od svih svetova.

ARHEOLOZI I DRUGI ISTRAZIVAČI O NUHOVOM, A.S., POTOPU

Čarls Lajonard Vuli, otkrivač Ura, Babilonskog grada, glavnog grada Sumeraca, naroda koji je 5000 godina pre Isaa, a.s., (Isusa) naseljavao Mesopotamiju, na dubini od 14 metara pronasao je grobnice Sumerskih careva. Otkopavajući dublje doslo se do sloja mulja debelog tri metra. Tako je poplava ogromnih razmera unistila naseobinu nepoznate starosti. Za tri metra mulja bila je potrebna voda visine 8 metara. Vrseni su pokusaji pronalaska Nuhove lađe na araratu. Prvi takav pokusaj bio le 1829., a godine 1955. Francuz Fernand Navara na visini od 4.250 metara naisao je na drvenu masu od koje na jednu pravilnu a drugu savijenu dasku. To je glečer gde nema drveća ni naselja. Analize su pokazale da je to drvo staro oko 5000. godina. Za Nuha koji je upućen narodu nekazanog imena kaze se da je drugi otac čovečanstva (Ebu - l - beser es-sani) koje potiče od njegovih sinova: od Sama - Semiti (Arapi, Etiopljani, Asirci, Babilonci, Feničani, Zidovi, Moabljani, Amoničani, Aramejci), a od Hama - Hamiti-zatim narodi u Severnoj i Istočnoj Africi - Berberi, Tuarezi, te od Jaffeta ostali narodi.

materijal iz knjige "Povijest Islama" od Mustafe Spahića

Ibrahim, A.S.


Ibrahim - Abraham ili Avrampo Bibliji

Uz Adema i Nuha, a.s., Ibraham je treći od sest Ulu-l-azm, velikih ili poslanika Odluke. To je poslanik kojeg je allah u Kur'anu nazvao Halilullah - Allahov prijatelj - a Ibrahima je Allah uzeo za prijatelja (IX/125).

•  On je prvi istorijski poslanikjer o Ademu, Idrisu, Nuhu, Hudu i Salihu nema nikakvih pouzdanih istorijskih podataka i o njima se govori isključivo u bibliji i Kur'anu.

•  On je prvi poslanik koji se javno i sistematski borio i ratovao protiv idola i kumira ruseći ih i unistavajući ih.

•  On je sa svojim sinom Ismailom, po Allahovoj odredbi, graditelj Ka'be ili Bejtullaha - I dok su Ibrahim i Ismail temelje hrama (Ka'be) podizali, oni su molili: Gospodaru nas, primi od nas, jer ti uistinu sve čujes i sve znas! (II/127).

•  Kako je prvi graditelj Ka'be - kuće tevhida (monoteizma), Ibrahim je i prvi javni rusitelj taguta - idola - a on (Ibrahim) se idolima njihovim prikrade pa reče: "Zasto ne jedete? Sta vam je te ne govorite?" I krisom im priđe desnom rukom ih udarajući, pa mu narod trkom dođe. "Kako mozete da se klanjate onima koji same klesete?" - upita ih - kad Allah stvara vas i ono sto napravite? " "Pripremite za njega lomaču "- povikase pa ga u vatru bacite i htedose da ga na muke stave, ali mi njih učinismo ponizenim (XXXII/91 - 98). Tako je Ibrahim najznačajniji graditelj (Ka'be) i rusitelj (taguta).

•  Po Allahovom određenju on je izvestitelj ljudskom rodu o obavljanju Hadzdza (Hodočasća), prvi izvrsitelj obrednih radnji hadzdza, tavafa, saja na Saffi i Mervi, remja na Mini i boravka na Arefatu i Muzdelifi.

" I oglasi ljudima Hadz! - Dolaziće ti peske i na kamilama iznureni, dolaziće iz mesta dalekih (XXII/27).

6. Pored toga, on je prvi poslanik za koga se u Kur'anu vezu obredi namaza, zekata i etika ili činjenje dobrih dela.

I učinismo ih (Ibrahima, Ishaka i Jakuba) verovesnicima da upućuju prema zapovedi nasoj, i objavismo im da čine dobra dela, i da salat (molitva,arap.) obavljaju, i da zekat udeljuju a samo su se Nama klanjali (XXI/73).

Zbog rusenja taguta Ibrahim je od sunarodnika pagana bacan u vatru, ali nije izgoreo.

"Tako mi Allaha, ja ću, čim se udaljite, vase kumire udesiti!" - i porazbija ih on u komade, osim onog najvećeg, da bi se njemu obratili.

" Ko uradi ovo sa Bogovima nasim?" - povikase oni - "zaista je nasilnik. Čuli smo jednog momka kako ih huli, - rekose ime mu je Ibrahim." " Tesko vama i onima kojima se, umesto Allahu klanjate! Zasto se ne opametite?" "Spalite ga i bogove vase osvetite ako hoćete ista da učinite" - povikase. O vatro, rekosmo mi, postani hladna i spas Ibrahimu (XXI/57, 58, 59, 60, 68 i 69)!

•  Zbog toga sto je izdrzao sva iskusenja i polozio sve ispite na koje ga je Allah stavljao, Ibrahima je Allah darovao sa dva sina poslanika, Ismailom i Ishakom , unukom poslanikom Jakubom i praunukom poslanikom Jusufom. Njega priznaju i jevreji i hrisćani i muslimani. Dobivaoci knjige - kitabije, nazivaju ga ocem vere.

•  On je i utemeljitelj ustanove klanja kurbana i prvi poslanik i čovek koji je prekinuo pagansku tradiciju klanja najstarijeg sina u ime laznih bozanstava i uveo ustanovu klanja kurbana zivotinje, u ime Jedinog i Istinitog Allaha. Pre toga, Allah ga je iskusavao sa sinom za kurbana.

•  Ibrahim je prvi verovesnik kojeg Allah, na njegovo trazenje, upućuje kako se prozivljuju mrtvi. A kada Ibrahim reče: "Gospodaru moj, pokazi mi kako ozivljujes mrtve?" On reče:"Zar ne verujes" - "Verujem" - odgovori On - "ali bih da mi se srce smiri." "Uzmi četiri ptice" - reče On - "i iseci ih, pa pojedine komade njihove stavi na razne brezuljke, zatim ih pozovi, brzo će ti doći. Znaj da je Allah silan i mudar (II/260)! "

•  Ibrahim,a.s., prvi je poslanik koji raspravlja sa silnim vladarom o tome ko je Bog. Na tvrdnju njegovog vladara da On dariva zivot i smrt, Ibrahim,a.s., odgovara mu: Zar nisi čuo za onoga koji se s Ibrahimom o njegovom Gospodaru raspravljao, onda kada mu je Allah carstvo dao. Kad Ibrahim reče: "Gospodar moj je onaj koji zivot i smrt daje", on odgovori: "Ja dajem zivot i smrt! - Allah čini da sunce izlazi sa istoka, reče Ibrahim, pa učini ti da grane sa zapada! I nevernik vladar se zbuni. A Allah silnicima neće ukazati na pravi put (II/258). Taj vladar je umislio kako moze ubijati ljude da im moze i zivot darovati.

•  Ibrahim,a.s., prvi je Bozji poslanik za koga Kur'an svedoči da koristi razum i čula u posmatranju zvezda, Meseca i Sunca kako bi dosao do spoznaje Stvoritelja. Posto i zvezde i Sunce i Mesec zalaze i nestalni su, on na kraju zaključuje: Ne volim one koji zalaze i ja verujem i okrećem lice svoje kao pravi vernik, prema Onome koji je nebesa i Zemlju stvorio, ja nisam od onih koji Njemu druge ravnim smatraju (VI/75-79).

•  Ibrahim,a.s., je bio takav i toliki vernik da njega kao pojedinca Kur'an naziva ummetom ili zajednicom muslimana. Zaista je Ibrahim bio ummet, primer čestitosti, pokoran Allahu, pravi vernik, nije druge smatrao Allahu ravnim (XVI/120).

Kao takvom, Allah je Ibrahimu i njegovom potomstvu sačuvao lep spomen na ovom svetu a i na budućem (XXXVII/108).

Ibrahim,a.s., potiče iz Babilona, grada na donjem delu Eufrata, juzno od Bagdada. Babilon, hebrejski Babel - Bozija vrata, nekadasnja je prestonica Babilonije. Osnivaju ga Sumerani u IV. Milenijumu pre Isaa,a.s. Najveći uspon Babilona je za vreme Hamurabija od 1729. do 1686. pre Isaa, a.s.

Babilon je bila robovlasnička drzava. Njegovi najstariji stanovnici su bili Sumerani. Babilonija se nalazila u sredini starog istoka gde su se sastajali putevi koji su vodili iz Egipta, Sirije, Male Azije, ermenije, Perzije i Indije. Bila je to veoma bogata zemlja sa razvijenim navodnavanjem. Babilon je bio najveći grad. Stariji od njega bili su Ur, sumerska prestonica, Eridu i Nipur. Nekadasnji musrici pagani na Istoku, su smatrali da svaki grad ima svoje bozanstvo zastitnika. Bozanstvo Babilona nazivali su marduk - prolećno sunce. Obozavali su i zvezde. Posebno sedam planeta u koje su ubrojili Sunce i Mesec. Broj sedam, stari narodi smatrali su svetim brojem. Tako su se razvili astrologija, horoskop i proročanstvo. Iz astrologije se kasnije razvila astronomija.

IBRAHIMOVO,A.S., POSLANSTVO

O Ibrahimu,a.s. i njegovom poslanstvu Kur'an puno i često govori.

Četrnaesta Kur'anska sura nazvana je po njegovom imenu Ibrahim.

Nakon iskusenja kroz koja ga je Allah iskusao i proverio, On mu je obećao da će ga učiniti imamom ljudima, kao i njegove potomke, osim gresnika, nasilnika i nevaljalaca (II/124). Tako je Allah učinio Ibrahima, a.s., imamom - vođom ljudima u veri i etici i odabrao ga je Sebi za prijatelja - Halilullaha. Ibrahima, a.s., i neke njegove potomke Allah je odabrao i na dunjaluku i na ahiretu (XVI/122). Ibrahimovu veru nisu prihvatili, ne prihvataju i nikada neće slediti ljudi koji ne drze do sebe (II/130). Kada je Allah Ibrahima, a.s., i neke njegove potomke odabrao i odlikovao na oba sveta, Ibrahim im savetuje da umru samo kao muslimani (II/132). Ibrahimu je slata objava kao i mnogim drugim poslanicima:

Mi objavljujemo tebi, Muhamede, kao sto smo objavljivali Nuhu i verovesnicima posle njega, a objavljivali smo i Ibrahimu, i Ismailu i Ishaku i Jakubu i unucima i Isau i Ejjubu i Junusu i Harunu i Sulejmanu, a Davudu smo dali Zebur - i poslanicima o kojima smo ti pre kazivali i poslanicima o kojima ti nismo kazivali, a Allah je sigurno s Musaom razgovarao (IV/163 - 164).

  Allah je upotpunio blagodati prema Ibrahimu i sinu mu Ishaku (II/6).

Ibrahim je bio siddiku-n-nebijjun - iskren čovek i iskren verovesnik (XIX/41).

Allah mu je dao uputu jer ga je dobro poznavao (XXI/51).

Ibrahima narod u laz uteruje. On je kao i Nuh i Musa, i Isa, i Muhamed, a.s., od Allaha misak ili obavezu uzeo (XXXIII/7). On pripada Nuhovom pravcu- min siatihi (XXXVII/83).

Dosao je Stvoritelju čista srca. Ibrahim, Ishak i Jakub bili su dalekovidi ljudi tako sto su se sećali zivota u večnosti. Oni su kod Allaha najodabraniji i najbolji ljudi (XXXVIII/45-47).

IBRAHIMOVA, A.S., VERA

Kur'an na vise mesta govori o Ibrahimovoj veri: Oni kitabije - jevreji i hrisćani-govore: "Budite Jevreji ili Hrisćani, pa ćete biti na pravom putu."

Reci. "Ne mi smo vero ispovesti Ibrahimove, koji je ispravno verovao.

On nije nikoga Allahu ravnim smatrao" (II/135). Reci: "Allah govori istinu! Zato sledite veru Ibrahimovu, pravog vernika koji nije bio od onih koji Allahu druge smatraju ravnim" (III/95). Ko je bolje vere od onoga koji se iskreno preda Allahu, čineći jos i dobra dela i koji sledi veru Ibrahimovu, veru pravu? - a Ibrahima je Allah uzeo za prijatelja (IV/125).

Reci: "Mene je Gospodar moj na pravi put uputio, u pravu veru, veru Ibrahima pravovernika, a on nije bio idolopoklonik." Reci: "Klanjanje moje, i obredi moji, i zivot moj i smrt moja doista su posvećeni Allahu, Gospodaru svetova koji nema saučesnika, to mi je naređeno i ja sam prvi musliman (VI/161-163)."

U biti, islam je vera koja je objavljena ne samo Muhamedu, a.s., nego i Nuhu, a.s., i Ibrahimu, a.s., i Musau, a.s., i Isau, a.s., (XLII/13).

Svom ocu i narodu Ibrahim, a.s., direktno je i jasno rekao: Ne prihvatam ono sto vi obozavate umesto Onoga koji me je stvorio. Zaista, On će me uputiti na pravi put. I učinio je Ibrahim tu reč trajnom među svojim potomstvom, da bi se istini vratili (XLIII/26-28).

U Musaovim i Ibrahimovim suhufima pisalo je da ničija gresna dusa neće nositi tuđe grehe i da čoveku pripada samo ono sto je zasluzio (LIII/6-39). Ibrahim je kao i Muhamed, a.s., poimenični uzor usvetun hasenetun, u stvarima vere i etike (LX/4 i 6).

Kur'an spominje Ibrahimove i Musaove Suhufe (LXXXVII/14-19).

Zaista Ibrahim je bio pravi i istinski musliman (odan Bogu).

IBRAHIMOVA, A.S., OBJAVA

Ibrahim (a.s.) prima jednu te istu Allahovu objavu sa istog izvora koju su primali svi verovesnici i poslanici: Mi objavljujemo Tebi Muhamede isto ono sto smo objavljivali Nuhu i verovesnicima posle njega, a objavljivali smo i Ibrahimu, i Ismailu, i Ishaku, i Jakubu, i unucima, i Isau i Ejjubu, i Junusu i Harunu,i Sulajmanu a Davudu smo dali Zebur (IV/163-164).

Recite: "Mi verujemo u Allaha, i u ono sto se objavljuje nama, i u ono sto je objavljeno Ibrahimu, i Ismailu, i Ishaku, i Jakubu, i unucima, i u ono sto je dato Musau i Isau, i u ono sto je dato verovesnicima od Gospodara njihova. Mi ne pravimo nikakve razlike među njima i mi se samo Njemu pokoravamo (II/136)."

KADA JE ZIVEO IBRAHIM, A.S.?

U Palestinu ili Kanan, Ibrahim dolazi 1850. godine pre Isaa i tada mu je bilo 75 godina. Ibrahim je ziveo oko 1925. pa do otprilike 1750. pre Isaa, a.s., tj. oko 175 godina.

materijal iz knjige "Povijest Islama" od Mustafe Spahića


   Musa, A.S.


Musa - Mojsije po Bibliji
Posle Adema, Nuha, Ibrahima, Musaa, a.s., četvrti je, od sest, velikih ulu-l-azmu - ili poslanika Odluke.
On je prvi Bozji poslanik koji je primio prvu veliku Objavu - knjigu Tevrat.
Posle Jusufa njega Allah određuje za poslanika, izbavitelja Izraelićana iz visegodisnjeg faraonskog ropstva i onoga koji će faraona kao najvećeg silnika, diktatora, despota i nasilnika (tagaa), koji je sebe nametnuo i podmetnuo narodu za Boga, pozvati u veru Allahovu.
Musaa, a.s. u Allahovu veru trebao je pozvati i faraonove sahirune - čarobnjake koji su narod hiljadama godina drzali u sihru, pričinu, opseni, varci i lazi.
U islam je trebao pozvati i faraonove meleune - glavesine, stratege, savetnike i svitu koji su pravili strategiju faraonovih zločina i nagovarali ga protiv Musaa, muslimana, islama, pravde i istine. U islam je trebao pozvati i faraonovu vojsku koja je mučila, tlačila i ubijala, kako egipatski tako i sve zarobljene narode.
Konačno, u islam su Musa i Harun trebali pozvati i svoj narod, Izraelićane.
O faraonovim zlodelima, silnistvu, nasilju i oholosti govore mnoga dela, pa i desetina Kur'ana.
Za faraona je bitno istaći da on za sebe tvrdi da je Bog i da zato sto se smatra Bogom naređuje da mu se prave piramide kako bi on kroz tu gradnju dokazao da je Musaov Bog lazan, a on Faraon kao Bog da je istinit. On je narod zaveo i naveo na zabludu i narod je njegove zablude i nesuvislosti sledio. Kur'an za faraona kaze da je on taga - despot.

Glagol taga , u odnosu na Boga, znači "ne verovati" i "pobuniti se protiv Boga". U odnosu na ljude znači vladati despotski, samovoljom i nasiljem, a u prirodi znači "provaliti se (nebo)" i "podivljati (reka)" kad se izlije iz svog korita.

Faraon svakom, ko u njega ne veruje, preti zatvorom i smrću pa čak i Musau, a.s. On tvrdi narodu da oni nemaju drugog boga osim njega i da je on najveći i jedini Bog ( Ene rabbukumu-l-ea'la ) i predstavlja mu se kao gospodar carstva Misira i rukavca rijeke Nila. Tvrdi da je bolji od "bednika" Musaa koji jedva govori - faraon je sebi narod potpuno upokorio pa su ga slusali. Bio je to narod gresnika- fasika, narod nadmenih ljudi - alin, narod oholih ljudi - mustekbirin, narod nasilnika - zalimin i narod najgorih nevaljalaca - mudzrimin. Taj narod je isključivo zaljubljen u sebe, ogrezao u sve poroke i sirk i sledi isključivo svoje običaje i način zivota. Nad Izraelićanima faraon provodi genocid tako sto im ubija musku a zlostavlja zensku decu. On celi narod pomoću vojske i policije prisiljava da gradi piramide i da njega slavi kao boga. Takvom faraonu i narodu Allah salje Musaa i Haruna kao poslanike. Način Musaovog opstanka poslie rođenja i zivot, jer mu je bila namenjena smrt, jest mu'dziza i Allahovo nadahnuće njegovoj majci. On koji će prvi na svetu ustati protiv faraonove vlasti i srusiti je, odrasta na faraonovom dvoru zahvaljujući Allahovoj odredbi i faraonovoj zeni koja je bila muslimanka. Musa a.s. zet je Sua'jba, a.s., a brat Haruna, a.s., koji zajedno s njim odlazi faraonu. Oko 600 ajeta ili skoro desetina Kur'ana govori o Musau, faraonu, Egipćanima i Izrailićanima. Musau u misiji, na njegovu dovu, Allah daje pomoć, u bratu Harunu. Faraonov narod bio je ogrezao u mitologiju i sirk vise nego i jedan drugi narod na svetu pre njega (razna bozanstva: Amon, Ra, Oziris, Izida i svete zivotinje).

Stari Egipćani imena meseci u kalendaru daju po imenima bogova. Taj narod ogrezao je u razne opačine i poroke. Takvom narodu ide Musa, a.s., da ga pozove na pravi put. Allah daruje Musaa mu'dzizama i jasnim dokazima.

1. Najveće Musaove mu'dzize i najjasniji dokazi i znamenja su Tevrat, kao prva velika Objava i knjiga;

2. stap koji se po Allahovoj odredbi pretvara u ogromnu zmiju;

3. svietla Musaova ruka;

4. direktno je razgovarao sa Allahom;

I on baci stap svoj - kad on prava zmijurina i izvadi ruku svoju - ona za prisutne postade biela- (VII/107 i 108). I kada smo Musau Knjigu koja rastavlja istinu od neistine dali da biste pravim putem isli... (II/53).

A Allah je sigurno s Musaom razgovarao (IV/164).

Na sva ova Allahova znamenja dokaze i mu'dzize faraonov narod, umesto da poveruje, reagije ovako: "Kakav god nam dokaz doneses da nas njime opčaras, mi ti nećemo verovati (VII/132)."

Na ovakvo uporno neverovanje i odbijanje svih Allahovih znamenja slede Allahove kazne i upozorenja: Zato smo mi na njih slali i poplave i skakavce i krpelje i zabe i krv - sve jasna znamenja, ali su se oni oholili, narod su zlikovački bili (VII/133).

Po verozakonu u Tevratu kojeg je primio Musa, a.s., bile su potpuno recipročno propisane kazne: glava za glavu, oko za oko, nos za nos, uho za uho i zub za zub.

Kur'an dopusta da se izvrsi poravnanje recipročnom kaznom nad krivcem, ali onom, ko u ime Allaha oprosti, to će mu biti iskupljenje od greha. U Tevratu je, takođe, propisano da, ko svesno i namerno ubije nevinu, ni krivu ni duznu osobu, koja nije nikakav nered na zemlji činila, kao da je poubijao sve ljude, a ko spasi zivot jedne osobe kao da je spasio sve ljude (V/32).

Glavni sadrzaj Tevrata su deset Bozjih zapovesti. Tih deset zapovesti u bibliji sačuvane su ovako: 1. Nemoj imati drugih bogova uza Me; 2. Ne kuni se lazno; 3. Sećaj se dana odmora da ga svetkujes; 4.Postuj oca svojega i mater svoju; 5. Ne ubij, 6. Ne čini preljube; 7. Ne kradi; 8. Ne svedoči lazno na bliznjega svoga; 9. Ne pozeli zene bliznjega svoga, 10. Ne pozeli imetka bliznjega svoga.

MUSA, A.S., IZRAELIĆANI I EGIPĆANI   

Izraelćani, potomci Israilovi (Jakubovi) proboravili su u Egiptu, po Bibliji, 430 godina u ropstvu. Iz Egipta i faraonskog ropstva spasava ih, po Allahovoj odredbi i milosti, Musa, a.s.

ROĐENJE MUSAOVO, A.S.

Nakon rođenja, posto je faraon naredio da se sva muska deca izraelćana poubijaju, Musaa je majka na tabutu bacila u Nil. Uzela ga je faraonova zena i rekla: "Neka ovo dete, faraone, bude radost i moja i tvoja. Nemoj ga ubijati. Mozda će nam valjati, ili da ga posinimo."

Kada je majka rodila Musaa, ona ga je po Bozijoj uputi stavila na tabut i spustila niz Nil, a poslala je svoju ćerku da to prati. Kasnije je sestra nasla bratu majku da ga doji jer dete nije htelo dojiti ni jednu drugu zenu osim vlastitu majku. Njegova se majka umalo nije otkrila kao majka. Musaovoj majci Allah naređuje da baci dete u reku i da ne strahuje i ne tuguje jer ćr Musa ostati ziv i biti mine - l - murselin , jedan od poslanika. Musaa su u reci pronasli faraonovi ljudi da im postane jad i dusmanin (XXVIII/7-13 i XX/37-40).

 

MUSA, A.S., NEHOTICE I NESVESNO UBIJA EGIPĆANINA-PRVI POSLANIK KOJI UBIJA ČOVEKA

Kada je odrastao, Musa u jednoj tuči između jednog Egipćanina i Izraelca pristize u pomoć Izraelcu i sakom udara Egipćanina od čega on umire.

Musa to odmah shvati sejtanskim delom i učini pokajanje (tevbu) i dovu Allahu pa mu Allah oprosti. Sutradan ga isti Izraelac pozva ponovo u pomoć u tuči, ali ga Musa, odbi nazvavsi ga otvorenim svadljivcem i smutljivcem. Tada Izraelac prigovori Musau za jučerasnje ubistvo i optuzi ga da je siledzija a ne izmiritelj. Posle toga, jedan čovek sa periferije grada, obavesti Musaa da gradski prvaci planiraju da ga ubiju i savetuje ga da napusti grad, sto on u strahu od osvete i učini (XXVIII/15-21).

 

MUSA, A.S., U MEDZENU - MEDJENU

  Nakon sto je napustio Egipat, Musa je dosao u Medjen. Kod nekog pojilista zatekao je dve devojke koje od muskaraca nisu mogle napojiti svoju stoku. Musa to učini umesto njih. Posle toga otac salje jednu kćerku, posto su ga o svemu izvestile, po Musaa. Dosavsi Sua'jbu, Musa mu ispriča događaj iz Egipta. Sua'jb mu potvrdi da je dobro sto je napustio Egipat. Na molbu jedne od kćeri, Sua'jb prima Musaa na sluzbu osam godina, ali ako ostane 10, onda visak od dve godine je dobročinstvo sa njegove strane. Sua'jb ponudi kćerku za zenu Musau sto on i prihvati (XXVIII/22-28). Musaa je Allah iskusavao sa raznim iskusenjima pa i odlaskom iz Egipta (XX/40).

 

MUSA, A.S., PO DRUGI PUT U EGIPTU

Preko 200 ajeta govori o drugom boravku Musaovom među Egipćanima i o njegovim kontaktima s faraonom "Musa, idi faraonu. On se uistinu osilio. Idite ti i Harun faraonu. On se doista osilio." Pre odlaska faraonu Musa čini dovu Allahu, dz.s., da mu učini prsa sirokim i prostranim, da mu olaksa njegovu misiju, da mu razveze jezik da mu govor učini jasnim i razgovetnim. On faraonu dolazi sa legitimacijom. "Zaista ja sam poslanik Gospodara svetova." Čim se pojavio pred faraonom, on mu prigovara za ubistvo Egipćanina a Musa mu odgovara da je to učinio nehotice dok nije bio poslanik, a iz Egipta je pobegao iz straha. Faraon prigovara za jedno nehotično ubistvo Musau, a on, faraon, svaki je dan svesno i namerno ubijao na stotine i hiljade ljudi. Iza toga faraon pita Musaa i Haruna: "Ko je vas stvoritelj?" Oni mu odgovaraju da je to Stvoritelj nebesa i Zemlje, Istoka i Zapada, Stvoritelj sadasnjih i proslih naroda. Faraon na ove argumente odgovara pretnjom - zatvorom, a kasnije i ubistvom ako u njega ne budu verovali.

 

MUSAOVE, A.S., MU'DZIZE

  Musa nudi i pokazuje faraonu svoje mu'dzize, koje on dopusta, da se pokazu.Musa tada pokazuje svoju ruku koja je pred gledaocima postala potpuno svetla. Faraon se savetuje sa meleunima-uglednicima; glavarima, sta da radi. Odluka je da se saberu svi sahiruni - čarobnjaci i da pobede Musaa. Kada su se svi skupili, prvo sto traze od faraona je nagrada ako pobede. Faraon im obećava nagradu i čast svoje blizine. Kada su se svi čarobnjaci sahiri, faraon, meleuni, svita i narod skupili, počinje dvoboj. Na predlog Musaa, prvo sahiruni, bacaju svoje konopce i stapove. Iza njih Musa baci svoj stap koji se pretvori u ogromnu zmijurinu koja proguta sve sto su oni pričinili. Kada su se u to sahiruni uverili, kao stručnjaci sihra, oni reaguju: "Mi verujemo u Stvoritelja svetova, Stvoritelja Musaa i Haruna (26/46-47)."

Faraon preti sahirunima vesanjem i odsecanjem ruku i nogu unakrst zato sto su poverovali Musau bez njegovog dopustenja a oni odgovaraju:"Nista strasno - mi ćemo se Gospodaru vratiti (XXVI/10-52)."

Faraon ih optuzuje za sihr sto je njegova, uz nasilje osnovna poluga vlasti (VII/103-126; X/75-82, 83-95; XI/96-98; XXIII/45-49). Koliko je faraon kao taga, leal i mustekbir postao silnik, odmetnik i nevernik, najbolji je dokaz sto on naređuje gradnju piramida, pomoću kojih zeli negirati Musaova, a potvrditi sebe kao Boga (XXVIII/3-6, XXXII/42, XL/36 i 37). Musa je predstavljao prepreku faraonovim nastojanjima da sebe prikaze kao Boga, te je faraon zato zeleo ubiti Musaa (XL/21-45, XLIV/17-31). Pored svega toga Musa je poslan faraonu (LI/38 i 39). Allah u dolini Tuva naređuje Musau da ide faraonu koji za sebe tvrdi da je najuzviseniji Bog (LXXIX/15-26).

 

MUSAOVO, A.S., PUTOVANJE U MEDZMEU-L-BAHREJN

Dok je boravio u Egiptu, musa, a.s., je putovao do mesta gde se dve vode sastaju, do Medzmeu-l-bahrejna, gde se susreće sa Hidrom, kojeg je Allah obdario velikim znanjem. Musa s njim putuje da nesto nauči. Međutim, Hidr sumnja da će Musa biti strpljiv. Hidr reče Musau da ga nista na putovanju ne pita. U toku putovanja Hidr probusi lađu, od koje su siromasni lađari hleb zarađivali, zatim ubija jednog dečaka i najzad popravlja jedan polusruseni zid. Musa se stalno pita za razloge postupaka, na sto ga je Hidr opominjao na prethodna obećanja. Na kraju mu objasnjavada je lađu ostetio kako je takvu ostećenu vladarevi ljudi ne bi zaplenili, a siromasni korisnici će je moći popraviti. Ubijeni dečak bio je zao i nenaklonjen roditeljima. Hidr ga je kao takvog ubio u nadi da će im Allah podariti bolje dete. Ti roditelji su bili pravi vernici. Zid je popravljen dvojici siromasnih mladića - siročadi, čiji je otac bio dobar čovek. Neko drugi mogao je otkopati taj zid i ispod njega uzeti blago koje je otac zakopao za sinove (XVIII/60-82). Ovaj slučaj pokazuje koliko su ljudske procene i znanje, pogotovo o budučnosti, relativne i varljive.

 

IZLAZAK IZ EGIPTA

  Musa je istovremeno kao poslanik poslan faraonu, Egipćanima, Izraelićanima i njihovom izbavljenju iz Egipta u obećanu zemlju, Al-Ardu-l-mukaddese. Musau se naređuje da putuje i izvede narod noću. Objavljeno mu je i to da će ih faraon sa vojskom slediti. Faraon je poslao glasonose po svim gradovima Egipta. Izraelci su bila mala zajednica u Egiptu. Allahova je volja bila da Egipćani, u poteri za Izraelcima, napuste svoje vinograde, izvore, i riznice. Kada je izgledalo da će faraon s vojskom dostići Musaa, Izraelci su zavapili: "Sigurno će nas dostići." Musa reče: Ne nikako! Doista je uza me moj Stvoritelj. On će me uputiti (26/61-62).

U tom momentu Allah objavljuje Musau da stapom udari po moru i more se rascepi na dve strane i svaki je deo izgledao kao veliko brdo. Musa i njegov narod spaseni su a svi njihovi progonitelji i potera sa faraonom su potopljeni. Tom prilikom je faraonovo telo spaseno (XXVI/53-63). Kada se faraon sa vojskom nasao u moru, a ore se nakon Musaovog prelaska sklopilo, faraon je u bezizlazu vode do usta zavapio: Verujem da nema drugog Boga osim onoga u koji veruju sinovi Izrailovi. Ja sam musliman, ja sam musliman.-Zar sada! A pre si nevernik bio. Danas ćemo izbaviti samo telo tvoje da bi bio poučan primer onima posle tebe - ali mnogi su ljudi ravnodusni prema nasim poukama (X/90-92).

Biblija i nauka su hiljadama godina tvrdile da je telo Musaovog faraona potopljeno i da nije spaseno. Kur'an tvrdi suprotno, da je telo upravo tog faraona kao znamenje i dokaz ljudima sačuvano. Danas je to nauka potvrdila i telo Menefte sa puno peska u glavi nalazi se u Egipatskom nacionalnom muzeju u Kairu.

SVETA (AL-ARDU-L-MUKADDESE) ILI OBEĆANA ZEMLJA

 

Sveta, ili Izraelićanima obećana zemlja je Ken'an, Kanaan ili Hanan:

O, narode moj, uđite u svetu obećanu zemlju koju vam je Allah dodelio, i ne uzmičite nazad pa da se vratite izgubljeni (V/21).

Kada se nisu hteli boriti da bi usli u obećanu zemlju, Izraelci su od Boga kaznjeni da 40 godina lutaju pustinjom i zabranom ulaska u obećanu zemlju (V/21-25 i XVII/104).

Ovaj slučaj pokazuje koliko su Izraelci bili neposlusni, kukavice i neborbeni. Nakon 40 godina snaznija i borbenija generacija usla je u obećanu zemlju.

 

MUSAOVO, A.S., POSLANSTVO

Allah se obraća Musau na brdu Turi Sinaju u 30 noći koje Allah dopunjuje sa jos 10 noći i tako se ispunilo 40 noći (II/51 i VII/142-144 i IV/153). U odsustvu iz naroda, dok je primao Objavu, Musa ostavi brata Haruna da ga zastupa u narodu i da odrzava red. Musa trazi od Allaha da ga izravno vidi.

 

Allah mu odgovara: "Ne mozes me videti nikako već pogledaj brdo pa ako ostane nepomično videćes Me."Kad se Gospodar ovom brdu otkri, On ga sa zemljom sravni a Musa se onesvesćen strovali. Čim je dosao k sebi, uzviknuo je: "Slavljen si Boze, kajem Ti se i ja sam prvi vernik (VII/143-144)."

Allah je Musau podario 9 sjajnih i otvorenih znamenja i dokaza kao i Tevrat i govor sa Allahom. Kao poslanik upućen je rđavom i obesnom narodu. Bio je odabranik - muhlesun i resulu-n-nebijjun (XXVII/12).

 

PRVA VELIKA OBJAVA TEVRAT-MUSAU I HARUNU

  U Musaovim i Ibrahimovim suhufima pisalo je da ni jedna gresna dusa neće nositi teret tuđih greha i čoveku pripada ono sto svojim trudom stekne (LIII/36-39). Znatan broj ajeta govori o Tevratu, Bozjoj objavi kao Kitabu i Furkanu da bi Izraelce uputio na pravi put (II/53,87, XXIII/49 i XXV/35). Tevrat i Indzil poslani su pre kao upute ljudima pa je posle poslan Kur'an. Izraelci su zaboravili deo Objave (V/13) i sami su sebi zabranjivali neka jela pre nego sto im je Tevrat bio dostavljen (III/93). I pored Tevrata Izraelci su trazili da im sudi Muhamed, s.a.v.s., a Tevrat je uputa i svetlo. Po tevratu su sudili svi muslimani i poslanici, Allahu predani, do objave Kur'ana. Isa, a.s., je u potpunosti potvrdio tevrat kao sto ga potvrđuje i Kur'an (V/46 i LXI/6).

Jevreji koji tvrde da Allah nije nista objavio Muhamedu, ne poznaju Allaha. Oni su mnoge knjige i propise skrivali, menjali, dodavali i oduzimali (VI/91). Knjiga objavljena Musau (Tevrat) je vođa - imam, milost - rahmet, i huden - uputa Izraelcima (XI/17,XLVI/12,XVII/2 i XXXII/23). Kao knjiga Tevrat je i sredstvo obuke ljudima, darovan Musau i Harunu (XXVIII/43 i XXXVII/117). Kur'an potvrđuje Tevrat (XXVIII/12). One kojima je dat Tevrat, a ne postupaju po njemu, Kur'an upoređuje sa magarcem koji nosi knjige (LXII/5). Muhamed, s.a.v.s., spomenut je i nagovesten i u Tevratu i u Indzilu (VII/157, XI/17, XLVI/10). O tome govori Stari zavet i sva četiri jevanđelja. Ovo samo potvrđuje povezanost Objava.

 

Blagodati prema Izraelcima

  Veliki broj ajeta govori o Izraelićanima. Ni svi Izraelci nisu jednaki. Neki će pozivati na pravi put i pravedno suditi (VII/157). Njih je Allah podelio u dvanaest plemena (VII/160) i odredio im 12 poglavica (V/12).

1. Pored izbavljenja iz faraonovog ropstva Allah je Izraelce darovao i mnogim drugim lepim blagodatima.

2. Iz nesvesnog i polumrtvog stanja Allah ih je oziveo da bi Mu bili zahvalni i da nije bilo Allahove milosti prema njima, bili bi potpuno izgubljeni (II/56 i 64).

3. Allah ih poziva da se sete njegove blagodati kako ih je odlikovao i uzdigao iznad ostalih naroda (II/40,47,57 i 44,32, XLV/16)

4. Allah im je iznad njih napravio hlad od oblaka (II/57 i VII/160).

5. Salje im manu, prepelice, lepe stvari i darove (XX/80, VII/160 i II/60). Izraelci nisu bili svim tim zadovoljni i traze: grasak, krastavice, leću, crni i beli luk (II/61).

6. Iznad njih je podigao Tur kao hladnjak (II/63 i VII/71).

7. Allah ih je učinio vladarima i dao im je sto nikome među svetovima nije dao (V/20). Rečeno im je: ,,Nastanite se u ovom gradu. Jedite sta hoćete i trazite oprost (VII/162, XIV/16 i XLIV/30 i 31). ''

8. Allah je smestio sinove Izraelove na lepo mesto i opskrbio ih lepim stvarima. Ipak, među njima dolazi do razmimoilazenja (X/93).

9. Sinovima Izraelovima Allah je dao Knjigu, mudrost i poslanstvo, čiste i lepe stvari (XLV/16). Izraelcima je Allah poslao mnogo lepih i jasnih dokaza. Onom ko zameni Allahovu blagodat nakon sto je stigla, kazna će visoka biti (II/211 i XLV/16).

 

Gresi Izraelaca

Da, navodno, verovali u Allah, Izraelci su trazili da ga vide. Na takvo trazenje munje su ih spaljivale i unistavale (II/55 i IV/153). Tako nisu Allahu nego sebi nasilje činili (II/57). Rečeno im je da uđu u grad, a oni nisu hteli, i tako čine sledeći greh. Izraelci su negirali Allahove dokaze, ubijali verovesnike, bili su nepokorni i prekoračili su granice dopustenog II/61 i IV/155).

Kur`an ističe da su Izraelci ubili jednog čoveka pa su se oko toga prepirali i svađali. Allah ih upućuje da ubijenog udare jednim delom zaklane krave (II/72 i 73). Kasnije su se srca Izraelaca skamenila kao stena pa su čak i tvrda postala. Neki od njih su slusali Allahov govor pa su ga svesno izvrnuli. Kad sretnu vernike, govore - ,, Verujemo '', kad se osame jedni druge zbog toga kore. Svoje znanje temelje samo na pretpostavkama zannu i emanijje. Tesko onima koji svojim rukama pisu knjigu pa kazu: ,, Ovo je od Allaha za neznatnu korist (II/74 - 81). '' Izraelci su se između sebe ubijali, progone ljude sa rodne grude, uzimaju im otkupninu pri povratku iz prognanstva i negiraju deo knjige (II/84 i 85). Srca su im bila zastrta, govorili su, a Allah ih je prekorio zbog njihovog neverovanja. Poricali su Kur`an i iz zavisti nisu verovali u Muhammedovu, a.s., poruku. Kad im se kaze da veuju, oni kazu: ,, Verujemo u ono sto je pre objavljeno. '' Kur`an ih pita - zasto ste ubijali ranije verovesnike kad ste verovali. Tvrde da je samo njima Dzennet namenjen, i da su Bozja deca i prijatelji. Pohlepniji su za dunjalukom od musrika. Zeleli bi ziveti hiljadu godina. Dzibrila potvataju da im je neprijatelj. Većina ih ne veruje i krsi obaveze. Deo njih odbacuje Kur`an, iako ga Tevrat najavljuje (II/88 - 101). Mnoge ljude s pravog puta odvraćaju, uzimaju kamatu i ljudske imetke nepravedno, na haram način jedu (IV/161). Osluskuju lazi i menjaju pojedine reči u Tevtratu (V/42). Kad su presli more i nasli narod koji se klanja kipovima, trazili su da se i njima napravi kip - bog (VII/138). Menjaju Bozju reč i rade drugačije nego sto im je naređeno (VII/162). Kad bi im bilo koji poslanik objavio nesto sto im se ne sviđa, jedni su ih u laz uterivali, a jedni ih ubijali. Neki bi se pokajali, a većina njih bi gluvi i slepi ostali (V/7 - 71). Bili su nezahvalni Allahu (XIV/8). Ne veruju u prozivljenje (XLIV/8). Kad im je doslo pravo znanje, iz međusobne zavisti među njima dolazi do mrznje i prepirki (XLV/17). U odsutnosti Musaovoj, klanjaju se zlatnom teletu. Po povratku Musa im kazuje da su se ogresili i nad sobom nasilje počinili - pa se trebaju obratiti svome Stvoritelju da im ugusi srasti i oprosti (II/51 - 54). U odsutnosti Musaovoj je sa Izraelcima bio Harun. Po povratku, Musa se naljuti na Haruna i Harun reče: ,, O sine moje majke,, Narod me je smatrao slabim, nije me slusao, a zamalo me nisu i ubili. Nemoj me ovako pred neprijateljima koriti i nemoj me smatrati gresnikom . '' Zatim se Musa moli Allahu da oprosti njemu i bratu (VII/149 i 150). U stvari, Samirija je napravio zlatno tele (XX/85 - 98). Nekoliko ajeta govori kako su Izraelci jedva zaklali kravu kada im je naređeno i na svaki način su izvrdavali da to urade. Da bi krava izgubila bozanski karakter, Allah zidovima naređuje da je zakolju (II/67 - 71). Zidovi su govorili: ,, Allah je siromah a mi smo bogati. '', i mnoge poslanike sa Bozjim dokazima su ubijali (III/181 - 184).

Jedna od posebnih blagodati Izraelcima u pustinji jeste podarena voda nakon trećeg Musaovog udaranja stapom po steni.

I mi smo ih na dvanaest rodova podelili i Musau smo objavili kada mu je narod njegov vode zatrazio: ,, Udaru stapom svojim po steni. '', i iz nje je dvanaest vrela provrelo. Svaki rod znao je vrelo iz kog će piti. I mi smo im od oblaka hlad pravili i manu i prepelice im davali: ,, Jedite lepe stvari kojima vas opskrbljujemo !'' Oni nisu nama nepravdu učinili, sami su prema sebi nepravedni bili (VII/160). Ipak, svojih kamenih srca Izraelćani su ostali nezahvalni Allahu.

Kaznjavanje Izraelaca

  Tako nezahvalne i nepokorne ljude Allah je kaznjavao munjama koje ih spaljuju i unistavaju kaznom s neba. Svojom srdzbom i prezirom On ih je ponizio (II/55 - 61). Na ovom svetu Israilci dozivljavaju grdno ponizenje a na Sudnjem danu sledi im najteza kazna zato sto kupuju dunjaluk prodajući ahiret (II/85 - 86). Pečat i zastor im je na srcima zbog neverovanja (IV/155). Zbog nasilja i greha Allh im je, samo njima, zabranio mnoge dopustene stvari (IV/161). Zbog greha im se zabranjuju neka jela (VI/146). Zbog greha stize ih nebeska kazna (VII/162). Allah ih upozirava da će dva puta na zemlju smutnju izvesti i prekomerno se uzoholiti. Kao kaznu protiv njih On salje Svoje ratoborne robove koji im prodrose u domove. Allah je poslao neprijatelje da pregaze Zidove, uđu u hram i sve poruse (XVII/4 - . Izraelci su bili upozorovani sudbinom ostalih naroda: Jesu li oni bolji ili narod Tubba ( u Jemenu ) i oni pre njih (XLIV/37).

Karun , čija su kuća i blago sa zemljom sravnjeni, kao i svi nevaljalci iz Musaovog naroda pouka su i poruka vernicima da bez vere spasa nema. Biblija Karuna naziva Korah i on je praunuk Levijev kao i Mojsijev. Dakle, bili su rođaci. O Karunovoj umisljenosti i izopačenosti govori dvadeset osma sura od 76. do 82. ajeta. Na kraju sledi pouka i poruka svim ljudima: Doista za mu`mine, hrisćane, jevreje i sabejce koji veruju u Allaha, Sudnji dan i čine dobra dela, stići će Allahova nagrada. Za njih nema straha i oni se ne trebaju zalostiti (II/62). S druge strane u svojoj isključivosti i kratkovidosti jevreji i hrisćani govore da će u Dzennet ući samo Jevreji ili samo hrisćani (II/111). Oni čak tvrde: ,, Budite Jevreji ili hrisćani, pa ćete biti na pravom putu (II/135). '' Kada bi, u stvari, oni izvrsavali naloge Tevrata i Indzila sigurno bi uvećali svoje blagodati kod Boga (V/65 i 66).

materijal iz knjige "Povijest Islama" od Mustafe Spahića



   Isa, A.S.


Isa - Isus po Bibliji

MESIH- po Bibliji ISUS a kao Bozijeg sina nazivaju ga KRIST, HRISTOS, na hebrejskom MASIAH, na aramejskom MESIAH - sto znači POMAZANIK ili MESIJA

Isa, a.s., pretposlednji je Allahov poslanik i verovesnik. On je jedan od sest Ulu-l-azma, poslanika Odluke. Bio je primalac treće Velike Bozje objave - Indzila i najavljivač dolaska Muhameda ,s.a.v.s., iza sebe, pod imenom Ahmed.

Jedna od osnovnih odlika Isa, a.s., je jedini čovek kojeg Allah ne naziva Ja beni Ademe - O sine ili potomče Ademov, već: Ja isebne Merjeme - O sine Merjemin, zato sto nije imao oca, nego je po Allahovoj odredbi rođen od majke Merjeme bez oca.

O bezgresnom začeću Isaa i rođenju od majke, bez oca, Kur'an kaze: Isaov slučaj je kod Allaha isti kao i slučaj Ademov: Od Zemlje ga je stvorio, a zatim rekao: Budi - i on bi (III/59).

Tri su osobe stvorene bez oca: Adem, Havva i Isa.

Dok su Adem i Havva stvoreni i bez majke i bez oca, Isa,a.s., je od majke Merjeme, ali bez oca. Dosta Kur'anskih ajeta govori o Isaovoj majci Merjemi, kćerki uglednoj Imrana i majke Hane. Imran i Hana nisu imale dece pa se Hana dovom obratila Allahu da joj podari dete i zavetovala se da će to dete podariti na sluzbu hramu - dzamiji. Posto se dete rodilo bilo je zensko, a u hram su se davala samo muska deca, to je Hana, da bi ispunila zavet Allahu, kćerku Merjemu dala u hram gde ju je čuvao i o njoj se brinuo po Allahovoj odredbi Zekerija, a.s.. Merjema je jedina zenska koja se u Kur'anu po imenu spominje. Razlog je, na osnovu prethodno iznetih činjenica, sasvim logičan. Njen sin mora se vezati za nekoga.

Cela Kur'anska sura III nosi naziv Imranove porodice.

Hazreti Merjema je od Izraelićana i drugih naroda, pagana i nevernika, potvarana i optuzivana za blud. Kur'an iznosi da je začeće, rođenje i pojava Isaa, a.s., Allahova odredba i mudziza. Uprkos svima onima koji Merjemu napadaju i potvaraju, nju Allah navodi kao odabranu, čistu i odlikovanu zenu nad zenama svih svetova.

I kad meleki rekose: " O merjema, tebe je Allah odabrao i čistom stvorio, i boljom od svih zena na svetu učinio. " (III/42 - 48), (IV/156), V/75,110,116), (XIX/16 - 29), (XXIII/50), (LXVI/10 - 12)

Bez obzira na sve potvore i optuzbe Israilaca ne Merjemu da je počinila blud i rodila vanbračno dete i na njene strahove kako će roditi dete bez kontakta sa muskarcem, Allah joj, po Svojo odredbi, salje glasnika: - A ja sam upravo izaslanik Gospodara tvoga - reče on, da ti poklonim dečaka čista. - Kako ću imati dečaka, - reča ona, kad me ni jedan muskarac dodirnuo nije, a ja nisam nevaljalica! - To je tako - reče on. Gospodar tvoj je rekao: " To je Meni lako i zato da ga učinimo znamenjem ljudima i znakom milosti Nase. " Tako je unapred odredjeno! I ona zanese i bremenita se skloni daleko negde. I porodjajni bolovi je prisilise da dodje do stabla jedne palme. - Kamo sreće da sam ranija umrela i da sam u zaborav pala - uzviknu ona. I melek je, koji je bio nize nje, zovnu. - Ne zelosti se, Gospodar tvoj je dao da nize tebe potok poteče. Zatresi palmino stablo, posut će po tebi datule sveze. (XIX/19 - 25)

Ne samo Merjema, već i njena porodica odlikovani su iznad ostalih svetova. Uprkos nevernicima koji su smatrali da je ona rodila vanbračno dete, kod Allah ona rađa Poslanika, verovesnika koji prima Indzil.

Allah je odabrao i odlikovao Adema i Nuha i Ibrahimovu porodicu, i Imranovu porodicu nad ostalm svetom. (III/33)

Allh Merjemin porod ili Isaa, a.s., naziva velikim znakom.

I sina Merjemina i majku njegovu smo znakom učinili. Mi smo njih na jednoj visoravni sa tekućom vodom nastanili. (XXIII/50)

Veliki znak kod Isaa ili njegove mudzize su sledeće: 1. rođen je bez oca; 2. govorio je u kolevci, 3. pretvarao je pticu načinjenu od blata u zivu pticu; 4. uspevao je izlečiti slepca, 5. proziveo je umrle; 6. znao je sta ljudi jedu kod kuće, a sta ostavljaju u ime zaliha, 7. nagovestio je dolazak Muhameda, a.s.,; 8. na zahtev pristalica, pomoću dove, Allah mu je s neba spustio sofru sa hranom. (III/49 i 50) (V/110,112 do 115)

Verovesnistvo ISAOVO, A.S.

O Isau kao poslaniku i verovesniku govore dva osnovna izvora islama: Kur'an i Hadis. Mnogi ajeti govore o Isaovom verovesnistvu (II/253, III/49-50, IV/163-164, V/75 i 110, V/84-86, XIX/30-31, LXVII/27, XLIII/59, XXXIII/7).

Prema svedočenju i kazivanju Kur'ana, Allah je Isau kao poslaniku i verovesniku dao jasne dokaze, učvrstio ga sa Ruhu-l-kudusom, duhom čistim i svetim ili Dzibrilom koji spusta Objave (II/253 i V/110). Nakon niza poslanika, Allah salje Isaa, sina Merjemina (LVII/26-27) Izraelićanima (III/49) da potvrdi Objavu, istinu i sadrzaj Tevrata (III/50) i da dopusti, po Indzilu, nesto sto je po Tevratu bilo zabranjeno (III/50). Ista Objava, istina, uputa i poruka objavljuje se svim verovesnicima, pa i Isau bez obzira da li se ti poslanici ili verovesnici spominju u Kur'anu ili ne (IV/163 i 164).

Allah upozorava kitabije, hrisćane posebno, da u pogledu Isaa ne preteruju i ne poistovjećuju sa trećim delom Bozje osobe, jer je on samo sim Merjemin, Allahov poslanik, Njegova reč i Njegov duh. Pre njega proslo je puno poslanika (V/75). Allah ga je obasuo blagodatima (V/110 i XLIII/109). On govori ljudima iz kolevke kao novorođenče i Allah ga podučava knjizi, mudrosti, Tevratu, Indzilu i znanju i sačuvao ga od Izraelćana kad im je doneo jasne dokaze (V/110). Allah ga je uputio na pravi put kao i sve ostale verovesnike. Učinio ga poslanikom, darovao mu knjigu Indzil, učinio ga verovesnikom, blagoslovio ga i odlikovao iznad ostalih ljudi, te je od njega uzeo čvrst zavet poslanički kao i od Nuha, Ibrahima i Musaa. Najinteresantnija mudziza Isaova za ljude je sto on kao novorođenče u kolevci govori:

A ona im (Merjema) pokaza Isaa. " Kako da govorimo detetu u besici? ", rekose. " Ja sam Allahov rob ", reče dete, " meni će Allah knjigu dati i verovesnikom učiniti i učuniće me gde god budem, blagoslovljenim, i narediće mi da, dok sam ziv, salat odavljam i zekat udeljujem (XIX/29 - 31). "

Pretposlednji verovesnik

Kao pretposlednji verovesnik, kao sto su činili i svi raniji verovesnici, Isa, a.s., pod imenom Ahmed najavljuje dolazak Muhameda, a.s., Allahovog obećanja i milosti svim svetovima.

I kad Isa, sin Merjemin, reče: " O sinovi Izraelovi, ja sam vama Allahov poslanik da vam potvrdim pre mene objavljeni Tevrat i da vam donesem radosnu vest o poslaniku čije je ime Ahmed, koji će posle mene doći. " I kad im je on doneo jasne dokaze oni rekose: " Ovo je prava vradzbina (LXI/6). "

Značenje reči Ahmed pod kojim ga Isa najavljuje isto je kao i kod reči Muhammed koje je Muhammedu, a.s., po rođenji, dao deda Abdulmutalib . Sto se tiče Isaove vere, ona je kao i Serijat i obredi i običaji i tradicija i način zivota, u osnovi, ista kao i u ranijih poslanika . Dakle, Isaova vera nije bila hrisćanska nego islam. Kur'an, o tome daje istinit i jasan odgovor, a sve to potvrđuje i Barnabijevo jevanđelje koga crkva ne priznaje.

Isau se objavljuje da je njegov i njegovog naroda Stvoritelj Allah i da samo Allaha treba obozavati jer to je pravi put (III/51, XIX/36, XLIII/64). On poziva da se samo u Allahu veruje i da se slede njegovi verovesnici (IV/171 i V/72).

Ko čini Allahu sirk, pridruzuje druga, zabranjen mu je Dzennet. Uz to, Isau kao i svim verovesnicima i poslanicima naređuje se: salat, zekat, poslusnost i odanost majci, nazivanje selama, a zabranjuje nasilnistvo i odmetnistvo (XIX/31-33). Isaa, a.s., hrisćani, u okviru trojstva Bozije osobe, smatraju Bozjim sinom. Oni kazu: "Bog je jedan, koji se pojavljuje i egzistira kroz tri osobe."

Kur'an tvrdi ono, sto je Isa, a.s., stalno govorio za sebe, da je on čovek kao i drugi ljudi (II/116, III/59 - 63).

Isa, a.s., nikada kao ni meleki nije odbijao da robuje Allahu, a kamoli da je tvrdio da je deo Bozje osobe!

Samo nevernici i musrici mogu tvrditi da je Allah Mesih ( Isa ) a ko bi mogao Allaha sprečiti da unisti Mesiha ( Isaa ) i sve na zemlji. On i njegova majka, koju hrisćani proglasavaju bogorodicom, jeli su hranu, pili su vodu, oblačili se, spavali, odmarali i robovali Allahu kao i drugi ljudi (V/75). Allah pita Isaa da li je za sebe i majku ikada govorio da su bogovi, umesto Allaha (V/116-117), a Isa odgovara: Neka si slavljen samo Ti, Allahu, i narode moj. Klanjajte se Allahu, svome Gospodaru. A ja sam samo čovek, Allahov rob o poslanik, sin Merjemin, i nezamislivo je da Allah ima dete (XIX/30 - 35).

Isau je dostavljen Indzil, treće Velika Allahova objava ili Knjiga, posle Tevrata i Indzila. Kuran govori o Indzilu (III/48, LXVI/67, V/46, VII/157, IX/111).

Hrisćani i Jevreji raspravljaju o Ibrahimu koji je ziveo pre Tevrata i Indzila. Indzil je uputa, svetlo i potvrda Tevrata i savet Mutekijama. Isaovi sledbenici su duzni da sude po Indzilu. Kada bi kitabije - Jevreji i Hrizćani - sledili Tevrat i Indzil, sigurno bi uzivali Allahove blagodati (V/46 - 47). Kitabijama nema podrske dok ne slede Tevrat i Indzil (VII/157, IX/111). Svojstva pravih vernika ističu i Tevrat I Indzil i Kur'an (XLVII/29, LVII/27). Sto se tiče muslimana, oni priznaju i veruju u Tevrat i indzil, i priznaju Musaa i Isaa za verovesnike i poslanike, a jevreje i hrizćane za sledbenike Knjige, dok, jevreji i hrisćani ne veruju i ne priznaju Kur'an, i Muhammeda, a.s., i muslimane kao sledbenike Allahove objave (II/136, III784, II/120 i 135). U toj činjenici priznanja i nepriznajna lezi sva sigurnost kitabija od muslimana, i nesigurnost, nesreće i tragedije muslimana od kitabija.

Kur'an o trojstvu

Hrisćani veruju da je Bog jedan kroz tri osobe: Boga oca, Boga sina i Svetog duha.

Katolici veruju da je Sveti duh nastao uzajamnim dahom Boga oca i Boga sina, a po ortodoksnim hrisćanima - Sveti duh je nastao samo dahom Boga oca. O trojstvu govori nekoliko kur'anskih ajeta (IV/171, V/73 i 74 i XVII/3).

Sustina Kur'anske poruke jesta da se nikada ne sme govoriti "trojica su bogova". Nevernici su oni koji govore "Allah je jedan od trojice." Hvala Allahu, koji nije uzeo sebi sina (XVII/110 i 111).

Hrisćansko verovanje ističe da je Hrist telom čovek, duhom Bog. Osnova tog učenja je sledeća: Isus Hrist je Bog koji je radi otkupljenja čovečanstva od "Istočnog greha" umro na krstu, uskrsnuo izasavsi na nebo, ucepio se u Boga i vratiće se na zemlju da uspostavi carstvo nebesko. Po bibliji , kao Bozji jaganjac i sin, on je nakon raspeće na krstu, uskrsnuo i objavio se svojim pristalicama kao Kristos, Hristos, Mesija, Spasitelj i Iskupitelj čovečanstva od " Istočnog greha".

Nakon sto ga je izdao Juda , on je osuđen na smrt, zatim razapet ne krst i posle tri dana uskrnuo je i javio se učenicima kao Hristos, izasao na nebo, i seo Bogu s desne strane. Tridesete godina, 6. aprila dogodila se poslednja večera, a 7. aprila se vodi parnica protiv njega, mučenje i smrt Isusova. Devetog aprila njegov je grob prazan - uskrsnuće, a 40 dana po uskrsnuću je uzačasće ne nebo. Deset dana posle uzačasće bili su prvi duhovi i Duh sveti daje apostolima snagu da svedoče o umrlom i uskrslom Hristu. To je početak Hristove crkve .

Danijel Rops tvrdi da je Isus rođen seste godine pre hrisćanske ere. Njegovo primanje u versku zajednicu obavljeno je 28. godine n.e. U martu 28. godine njegovo je prvo pozivanje apostola, a 29. godine događa se smaknuće Ivana Krstitelja. Iste godine Isus govori Petru : "Ti sis stena i na toj steni sagradit ću crkvu svoju". On je svojim učenicima zabrajnivao da ulaze u paganske samarijske gradove. "Nego idite radije ovcama izgubljenog israilskog doma."

Zabranjuje zlatne pojaseve, zlatni, srebrni i bakarni novac. Sto se tiče Allahai Isaa, a.s., allah je čist od sina kojeg mu hrisćani potvorom pripisuju (II/116). Isa je stvoren na isti način kao i Adem, a.s., po Allahovoj odredbi, od zamlje, s tom razlikom sto je Adem i bez oca i bez majke, Isa je samo bez oca (III/59 - 61). O ovme događaju hrisćani se međusobno razilaze i prepiru. Svi oni koji govore: -"Allah je mesih", oni su nevernici i Allhu ne moze niko zabraniti da ako hoće unisti Isaa i Merjemu (V/17 i 75).

 

materijal iz knjige "Povijest Islama" od Mustafe Spahića

lepo...

Al` mnogo, dugacko.

Kada budem imala vremena... 

Planiram da procitam i njihovu varijantu Biblije- Kuran.

Posto sam procitala pravoslavnu i katolicku... (I jehovinih svedoka)