Iskustvo je jedan od onih difuznih, svakodnevnih i samorazumljivih pojmova koji izmice preciznom definisanju, a koji ima izuzetnu ulogu u samom cinu ucenja i njegovom teorijsku razumevanju. Afirmacija fenomena iskustva zapocela je nastojanjem da se prevazidje bihejvioristicki pristup i model "crne kutije" u obrazovanju i nastavi i ljudskom ucenju i razvoju uopste, i potice iz razlicitih naucnih i teorijskih pravaca

Raznoliko poreklo pojma i fenomena iskustvenog ucenja uslovilo je i njegove danasnje razlicite interpretacije mada se cini najkoherentnija ona koju je dao Kolb a koja je u najvecoj meri inspirisana Djuijevim shvatanjem iskustva kao delatnosti i istrazivanja i Levinovim shvatanjem ucenja i akcionog istrazivanja. Kolb definise ucenje kao proces stvaranja znanja kroz transformaciju iskustva. On, naime, smatra da nasi neuspesi i greske, uglavnom, proilaze iz nase nesposobnosti da ucimo iz iskustva, odnosno, nase nesposobnosti da ga promisljamo, preradjujemo i modifikujemo

Prema kolbovom modelu, ucenje, odnosno promene i rast, desavaju se kroz jedan integrisan proces, odnosno ciklus, koji se sastoji iz nekoliko faza

1. Konkretno iskustvo, odnosno dozivljavanje. Ucenje zapocinje kada se licnost suoci sa novim konkretnim iskustvom(dogadjanje ili delovanje), udubljuje se u njegovo razumevanje kroz procese posmatranja, osecanja i reagovanja
2. Refleksivna opservacija - Ova faza je u stvari, traganje za odgovorom na pitanje: sta je primeceno, sta je ucinjeno i/ili dozivljeno. U sustini, rec je o prikupljanju podataka o dozivljenom i njihovoj kritickoj proceni. Vladajuca paradigma( vrednosti, stavovi, verovanja) predstavlja bitnu determinaciju onoga sto se opaza kao vazno i kako se ono vrednuje
3. Konceptualizacija - U ovoj fazi ucenja odvija se proces analiziranja podataka i njihovo osmisljavanje. Pojedinac, tim ili organizacija se pitaju za znacenje onoga sto su doziveli, a to znaci da "ulaze" u interpretaciju dozivljenog i da shodno tome, razvijaju odgovarajuce teorije i pojmove. Vladajuca paradigma je od odlucujece vaznosti za proces interpretacije
4. Aktivno eksperimentisanje ili testiranje aplikacija u novim situacijama. U ovoj fazi, ucenje se desava kao razmatranje, implikacija i modifikovanje ponasanja, odnosno znanja. Licnost, tim ili organizacija se nalaze pred pitanjima: Sta ce se desiti? Sta treba izmeniti? Koje akcije treba preduzeti?

Srz Kolbovog modela ucenja je opazanje i prerada informacija. On pokazuje da iskustvo nije samo ono sto nam se dogadja vec, pre svega, ono sto cinimo sa onim sto nam se dogadja. Samo kroz taj proces cinjenica i delovanja desava se ljudski razvoj

Radivoje Kulic i Miomir Despotovic, "Uvod u Andragogiju" , str 95-97, "Svet Knjige", Beograd, 2004

______________________________ ______________________________ ________________________
Posto se stalno prozima rekoh da otvorim temu

Skratio sam tekst da ne bih smorio Tekst je vezan vise za obrazovanje ali ucenje je sirok pojam i ne odnosi se samo na skolu. Po meni vise je bitan kvalitet iskustva nego kvantitet i bitno je ono sto radimo sa tim iskustvom. Dzaba ako ga imamo ali ne ucimo nista iz njega 

Ja volim da čitam.Čitam sve što mi padne pod ruku, nikad ne čitam recenzije i kritike, i iz svega što pročitam, izvučem nešto korisno i primenjljivo na moj život uopšte kao i na trenutnu situaciju.
Ponekad mi je bivalo lakše da razumem sebe kroz analizu nekog drugog.
Neka moja lična iskustva i zapažanja, neko školovaniji u toj oblasti je lepše i jednostavnije opisao i sažeo, pa se onda prosto složim i prihvatim savet ili zaključak koji je donet nakon analize.
Npr. knjige Koju igru igraš, Emocije i Formule ljubavi su mi pomogle da bolje razumem sebe i sebi objasnim stvari koje sam nekako predosećala ali nisam umela da definišem.

Naravno, lično iskustvo je veoma dragoceno, s tim što je vrlo retko primenljivo na druge ljude.Ono što mi učinimo u nekoj konkretnoj situaciji i postignemo neki pozitivan ishod, za nekog drugog može da bude potpuno kontraproduktivan savet jer postoje mnoge komponente koje treba uzeti u obzir, samu ličnost, njen temperament, okolnosti i korelacije sa drugim osobama koje su uključene u tu neku fiktivnu situaciju.

Opet, kada sam čitala De Mela, uopšte nisam mogla da se "nađem" u njegovim knjigama i savetima...jer njegova filozofija ne odgovara mom tipu ličnosti.
Dobro je saslušati nekoga ko je prošao kroz situacije koje nas trenutno muče, čuti rešenja koja nam nude, ali se uvek treba zapitati:"Da li je to primenljivo na mene?"

Da kazem par reci... pre nego sto se dovalja(ju) veliki ego(i)...

Iako sam veliki pobornik toga da svako treba svojom glavom da drmne o zid da bi nesto (mozda) naucio, ipak se slazem sa Braninim stavom... tj. sa poslednjom recenicom...

"Dobro je saslušati nekoga ko je prošao kroz situacije koje nas trenutno muče, čuti rešenja koja nam nude, ali se uvek treba zapitati:"Da li je to primenljivo na mene?"

Problem nastaje kada ta osoba odbija da prihvati da njegovo (ili njeno) iskustvo nije mozda primenjivo i da su rezultati njegovih (ili njenih) postupaka pogresni.
Znaci... to su oni Kunderini "akrobate na zici" koji zive za slavu... cija su iskustva jedino prihvatljiva... i ciji se zakljucci moraju postovati... Smatraju se ultimativnim autoritetima pred kojima mora da se kleci... i nadasve isticu moc iskustva...

U tim trenucima se zapitam postoji li dovoljno jak megafon ili jeka koja dovoljno dugo traje koja bi mogla da zadovolji zudnju njihovog srca za zvukom sopstvenog glasa...

Da sumiram... losi (agresivni, nametljivi) uzori su najglasniji uzori...
Ne treba svakoga slusati... oni koji ce ti dati dobar savet... uglavnom se ne isticu...

Ne postoji univerzalno primenljiv savet... Niti univerzalno upotrebljivo iskustvo... Niti postoji čovek kompetentan za sve. Kao što se jednom drugaru obraćam pri kupovini kompjutera i gadgeta, sestri za savete o garderobi kad mi je potrebno, Cigi koji prodaje lubenice za slatkoću lubenice, itd. Koliko ljudi, toliko priča, svako nosi nešto što drugome može, a ne mora pomoći... Različitost ljudi, života, vremena, okolnosti...

Iz tvoje vizure ne postoji... ali neki ljudi su prosto bogom dani...

(ja se izvinjavam... opet sam se navukla na Kunderu...  )

Pozdravi mi mog omiljenog profesora Avenarijusa ako ga negde sretneš. 

Tekst govori o sopstvenom iskustvu i ucenju kroz njega, to bi trebalo coveku da bude najmerodavnije. Za savete je najbolje da pitate nekoga cijem savetu verujete pa posle mozete da razmislite da ga primenite. Nevolja kod saveta je sto nisu uzajamno primenljivi tj nesto sto je neko drugi uspeo kroz slicnu situaciji ne znaci da ce se desiti i vama ali lepo je cuti opcije koje imate na raspolaganju pa da promislite o njima. Tek kada primenite nesto znacete da li je savet bio dobar ili ne. Zato je sopstveno iskustvo i najmerodavnije jer se kroz njega uci

Ali s druge strane, ne kaže se uzalud da pametan uči na tuđim greškama, a budala na svojim.

Ja sve na svojim .... 

"Uzori" koji mi, pazljivom slusaocu, porucuju "Slusaj mene, ovako radi, ovako razmisljaj" nikada nisu prihvaceni.
Citam svasta, cudo jedno sta e sve zanima, ali sve to primam "pola-pola". Zakljucak donesem sama. I istina je, najbolje sam u zivotu ucila od same sebe. Kad se razvalim od zid, dodje mi iz dupeta u glavu. Ali postoji ona negativna strana. Kad mislim da sam nesto u pravu pre bih se ubila nego da odustanem. I tu mi iskustvo porucuje da to ne radim. Ali jok...