SAD su raspolagale informacijama o tome koliko je osiromašeni uranijum opasan, čak godinu dana pre bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, tvrdi britanski fizičar Kit Baverstok u današnjem, drugom delu, intervjua frankfurtskim "Vestima".

Bivši direktor službe za radiološku zaštitu u evropskoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije, koji je prvi put javno u pomenutom izveštaju konstatovao da uranijum oštećuje genski materijal, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) to "previdela", tvrdi za "Vesti" da su polazište za njegova ispitivanja upravo bili rezultati američkog vojno-istraživačkog programa.
"Počeli smo da shvatamo da osiromašeni uranijum nije samo toksičan i da ne oštećuje samo bubrege, koštanu srž, jetru i limfni sistem, već da, kada uđe u telo, on postaje i genotoksičan, dakle oštećuje genski kod. Genotoksičnost zapravo uvek vodi ka kanceru. Dakle, uvideli smo da postoji novi aspekt toksičnosti osiromašenog uranijuma, da on nije toksičan samo kao teški metal, ne samo zbog radioaktivnosti", kaže Baverstok.
Sagovornik "Vesti" objašnjava da se i dalje ne zna tačno koji su to elementi u osiromašenom uranijumu koji izazivaju genotoksičnost. Ona može da bude izazvana prisustvom teških metala. Neki eksperimenti radiološke laboratorije američkog Ministarstva odbrane porede, recimo, efekat nikla sa osiromašenim uranijumom, objašnjava Baverstok.

Baverstok kaže da se danas zna da je osiromašeni uranijum toksičan, a po njegovom mišljenju, opasniji je u krševitim i suvim klimatskim područjima nego u kišnim oblastima, "jer ga kiša ne spira u tlo i on se raznosi po čovekovoj okolini u obliku prašine".
"Problem je u tome što se taj rastvorljivi oksid ne spira. Mislim da je to bilo jasno 2001. godine i da je Irak 1991. to pokazao. Što se tiče uticaja koji ima na ljude, to pitanje je razrešeno početkom ove godine kada je objavljena jedna američko-britanska studija o ljudima koji su radili u fabrici municije u državi Njujork. U toj fabrici je sagorevan osiromašeni uranijum i ustanovljeno je da je zona oko fabrike kontaminirana. Merenje je izvedeno u laboratoriji kojom rukovodi dr Lendel Periš i obuhvatilo je, čini mi se, pet bivših zaposlenih i građana koji žive u toj oblasti. U njihovim telima je pronađen osiromašeni uranijum u značajnim količinama i to, naglašavam, 20 godina nakon izlaganja oksidnoj prašini", objasnio je Baverstok.

"Oni su pokazali da izlaganje niklu, kao i izlaganje osiromašenom uranijumu ima iste genotoksičke posledice. A nikl nije radioaktivan, to je teški metal koji je takođe kancerogen. Svetska zdravstvena organizacija je to potvrdila za nikl, ali nije i za osiromašeni uranijum", ističe britanski ekspert.
Baverstok kaže da je zanimljivo da su do ove informacije došle američke vojne snage i Institut za radiološka istraživanja, nakon što su 1991. godine u Iraku vojnike SAD greškom gađale njihove sopstvene snage i to protivtenkovskim projektilima sa osiromašenim uranijumom.

"Čestice projektila su ostale u telima vojnika i bile tako male da nisu mogle da budu uklonjene hirurškim putem. Uranijum je u njihovim organizmima, dakle, postao 'sistemski', ušao je u organski sistem, a vojnici su podvrgnuti detaljnim istraživanjima da bi se sagledale posledice. Ubrzo je primećeno da je reč o genotoksičnosti", otkriva Baverstok.
Tri- četiri naučna rada objavljena 2001. godine posebno su privukla pažnju britanskog stručnjaka, jer su, kako kaže, "američki vojni izvori svakako pouzdani kada je reč o ovoj temi".
Tako je Baverstok, u vreme pripremanja monografije o osiromašenom uranijumu u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, bio u situaciji da sagleda jednu dimenziju toksičnosti osiromašenog uranijuma.

"Hteo sam da rezultate o genotoksičnosti unesem u monografiju, ali je gospodin Ripačoli, koji je vodio izradu studije, to odbio. Onda sam sa još dvojicom kolega koji nisu radili u SZO hteo da objavim rad o novim saznanjima vezanim za osiromašeni uranijum. Po pravilima, pošto sam bio zaposlen u SZO, trebalo je od njih da tražim dozvolu. SZO to nije odobrila. Da je objavljivanje odbio naučni časopis argumentujući da rad nema naučnu vrednost ili slično, onda bi to bilo razumljivo. Odluka SZO, međutim, donesena je, ne na osnovima nauke, već politike", naglasio je ovaj stručnjak.

Izvor: Blic

wow otkrivanje tople vode 
A narod je bas mislio da je osiromaseni uranijum blagotvoran. Pu, majku mu.