Досадашња истраживања у Београду указују да се незгоде у којима има настрадалих лица „селе” из централне зоне у приградска насеља. – Као решење овог проблема Град предлаже оштрије казне за преступнике
Вожња под дејством алкохола или наркотика, неприлагођена брзина, непрописно претицање и невезивање појаса, најчешћи су узроци саобраћајних несрећа у Београду. Сваки дан у главном граду догоди се око 80 саобраћајки, што је између трећине и половине од укупног броја незгода на улицама и путевима у Србији. Међу погинулима највише jе пешака, путника страдалих приликом слетања возила с пута, као и при директном судару.

Стручњаци процењују да су наши друмови међу најнебезбеднијима у Европи, а сматрају да је главни узрок све већег броја саобраћајних незгода лоше познавање саобраћајних прописа. Тако, у Српском комитету за безбедност саобраћаја кажу да у сваком трећем болничком кревету лежи жртва саобраћајне незгоде, док Милош Вујанић, професор Саобраћајног факултета, истиче да возачи у Србији нису „васпитани за учешће у саобраћају”.

– Није довољно то што возаче кажњавамо када направе прекршај. Кажњавамо их, а нисмо их претходно научили како треба да возе. Људи морају да уче о безбедности у саобраћају још од основне школе, јер обука и тестови које полажу у ауто-школама нису довољни – сматра Вујанић.

Он истиче и да је дошло време за промену казнене политике, односно за увођење казнених поена. Тако би, објашњава Вујанић, возачима који скупе одређени број негативних поена била одузета дозвола.

– Када неко у Америци баци опушак кроз прозор не наплаћује му се казна, већ му судија одређује принудни рад који траје три дана. Тада онај који је прекршио закон мора да покупи све пикавце са путева и улица, па му више не пада на памет да поново загађује околину. А код нас, под условом да прекршилац уопште буде ухваћен, полицајац му наплаћује казну од 5.000 динара. То је погрешно јер, на пример, ако ја пођем негде с девојком, направим прекршај и дође ми полицајац и каже да морам да платим 5.000 динара, ја ћу му намерно дати 5500 да бих се пред њом направио важан. Тиме се прича завршава, али се не решава проблем – истиче Вујанић и додаје да би новчане казне и убудуће требало да остану, али и да се уведу казнени поени.

Он наглашава и да је то предвиђено новим Законом о безбедности саобраћаја на путевима који се тренутно налази на доради у МУП-у.

Према неким проценама, због прекорачења прописане брзине у свету годишње погине око 600.000 људи, а у Србији више од 400 особа. Због тога је у већини европских земаља брзина вожње у насељеним местима ограничена на 50 километара на сат, што је предложено и у српском Нацрту закона о безбедности саобраћаја. Стручњаци су утврдили да уколико возило при брзини од 50 километара на час удари пешака његове шансе да преживи су 80 одсто. Али ако се то догоди при брзини од 60 километара на сат, шансе пешака да остане у животу су свега 20 одсто.

Досадашња истраживања у Београду указују на то да се незгоде у којима има настрадалих лица „селе” из централне зоне у приградска насеља, а посебно на прилазне путеве главном граду, што објашњава потребу за израдом студије која ће показати које све мере и активности треба предузети да би се овакви немили догађаји спречили.

Дејан Мали, члан Градског већа, каже да је Град у последњих неколико година обновио велики број саобраћајница и заменио вертикалну и хоризонталну сигнализацију, што је допринело смањењу броја саобраћајних несрећа. Он сматра да ће завршетком изградње обилазнице вожња у Београду постати безбеднија, јер ће „тешкаши” заобилазити центар престонице.

– Велики проблем је и недостатак саобраћајне културе возача који не поштују остале учеснике у саобраћају. Људи који возе у „жутим” тракама намењеним за возила ГСП-а, таксисте и минибусеве мисле да ће бити кажњени само једном у 50 случајева због тог саобраћајног прекршаја и то са свега 1.500 динара. Управо због тога је потребно пооштрити казнену политику – нагласио је Мали.

У градској влади су поносни што, захваљујући бројним мерама које су предузели, испред школа у Београду у последње три године није погинуо ниједан школарац. Велике заслуге за то припадају и Саобраћајној полицији која почетком сваке школске године регулише саобраћај око школа.

Izvor: Politika