E,pa narode pomagajte. . . . Upoznala sam jednog momka,koji mi se jako svidio,ali je imao tezak zivot i otac mu je preminuo prije 5-6dana i on je odlucio da se zamonasi. Otisao je na Krf u neki manastir(nije htjeo da mi kaze koji jer se bojao da cu uticati na njega),vjerovatno u sjevernom dijelu(ako znate koji su muski,pomozite da smanjim listu). Ja zelim da ga nadjem,da ga bar jos jednom vidim i da budem sigurna da on tamo zaista pripada. Zbog toga me interesuje koliko traje period prije kog se on ne moze zamonasti,da li ja smijem uci u te manastire i da li oni daju informacije o svojim monasima ako krenem od manastira od manastira. . . Sad cete misliti da nisam normalna,ali zaista ga volim :cry:i za njega bi otisla bilo gdje. . .

У Српској православној цркви, епископ, на предлог игумана (старешина манастира), одређује у ком ће манастиру искушеник живети (најчешће епископ прихвата игуманов предлог), ко ће му бити духовник, колико ће трајати искушеништво...
Искушеништво траје 3 године, а тај рок може бити краћи, ако је човек (мушкарац или жена ) старији, ако има богословску спрему, заслужио је то својим животом...
Колико ће трајати искушеништво одлучује епископ (јер постриг у монашки чин врши сам епископ или игуман са благословом епископа). У Русији је био случај да је искушеништво трајало 25 година, а да је потом разочараѕни искушеник напустио манастир...
Циљ искушеништва је да се упозна искушеник, његова воља, а и да он сам боље упозна монаштво.

У манастиру ће се он сабрати, помоћи ће му братија, па ако он само бежи од мирјанског (световног) живота од обавеза, људи..., они ће му лепо саветовати да се охрабри и врати свету.
А ако је заиста искрено одлучио да пође овим путем Божијим, они ће му помоћи да истраје у овој одлуци. Монаштво је нарочити пут, није он за свакога, већ за оне које Бог призове...

Мени твој жар, личи на жар младости, а он је увек леп и невин...
Ако и он тебе воли на исти начин, онда ће се он вратити. Љубав није једносмерна, већ двосмерна улица, то је и давање и примање, то је узајамно купање љубављу...
Мислим да је сада важније, да се он прибере, да он постане сигуран у свој пут у животу, па ако је то пут уз тебе, нека буде уз тебе, ако је уз неку другу, нека и тако буде, ако је манастир, онда манастир, а ако је то нека друга обавеза, нека и тако буде...
Мени се чини да си ти сигурна у себе и своје осећаје, е па изгледа да је он пољуљан у својим...

По мом мишљењу, не би требала да га тражиш, па он је од тебе отишао (а ако је мушкарац, биће га срамота да га жена јури...), дај му простора, дај му времена, дај му слободе...

А ако је ваша љубав тако велика, она ће надвладати и просторну и временску удаљеност, јер љубав не зна за препреке и он ће ти се вратити...

Ceo zivot je jedno veliko iskusenje, neki su manje, neki vise svesni o tome. A tvoj prijatelj se uzeleo mira pa ga je hteo pronaci u manastiru. Ja bih otisao u neku vukojebinu mozda... 

Silvanuse,inace sam ja vise na zemlji ali sad su mi osjecanja pomijesana,najgori osjecaj od svega je sto znam da mu je lose i sto nisam uz njega. Svjesna sam ja toga i meni bi bilo draze da on to sam uradi,ali strah me je.
Мени твој жар, личи на жар младости, а он је увек леп и невин. . . -E ova recenica me dotukla,jer sam u situaciji da sam posle 13godina zavolila nekog na taj nacin i sad mi je tesko da se svega toga odreknem jer znam da se to rijetko desava :cry:
Ma,moja parola je strpljen spasen. . . tako da se nadam da ce sve biti ok.
Hvala ti.
Luke-I ja bi vjerovatno,na dan dva da sredim osjecanja i misli,ali neki udarci su prejaki :-k

Ако је он искрени верник, онда ће спознати да у монаштво не можеш да доспеш тако што бежиш од љубави, јер волети се треба и у манастиру и ван њега.

Онај који хоће да крене монашким путем, он се спрема за велике подвиге (а бројни су подвизи и нас мирјана, лаика, народа, верних...).

Опрости ако сам те мојом примедбом повредио, неспретно сам протумачио твој жар.
Праштај ако можеш.

Ево једне мени омиљене песме:

ЧЕКАЈ МЕ

Чекај ме,и ја ћу сигурно доћи,
само ме чекај дуго,
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом.
Чекај ме и када врућине запеку,
и када мећава брише,
чекај и када друге нико
не буде чекао више.
Чекај и када чекање дојади
свакоме који чека.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.
Не слушај кад ти кажу
како је време да заборавиш
и да те наде лажу.
Нек поверују и син и мати
да више не постојим,
нека се тако уморе чекати
и сви другови моји,
и горко вино за моју душу
нек пију код огњишта.
Чекај и немој сести с њима,
и немој пити ништа.

Чекај ме,и ја ћу сигурно доћи,
све смрти ме неће убити.
Нек рекне ко ме чекао није
тај је имао среће!
Ко чекати не зна,тај неће схватити,
Нити ће знати други
да си ме спасила ти једина
чекањем својим дугим.
Нас двоје само знаћемо како
Преживјех ватру клету-
напросто,ти си чекати знала
као нико на свијету...

Константин Симонов

Ma,ne brini nisam to shvatila zlonamjerno.Iskreno tvoje rijeci me umiruju,navode na razmisljanje.Zao mi je sto nemam nekog takvog u blizini.Izvini sto pitam,ali koliko imas godina,cim se bavis?
Hvala ti za pjesmu...bas mi se svidja.

Pripremna faza monašenja je relativna stvar i apsolutno ne postoje vremenska ograničenje niti šabloni koji se po nekom pravilu kosrtiste...poznajem mnogo monaha kojima je proces pripreme za odricanja i odvajanja od ovog mirjanskog života različito teko ...Nekome je trebalo nekoliko godina nekome nekoliko dana ili meseci ... Na to takođe utiče tipik manastira kome je dao svoju volju monašenja...To zavisi od pregršt stvari o kojima se se ne može baš na ovakav način polemisati, niti ti neko može definisati pravilima i za bilo šta zasigurno reći : "e ovako će to da bude"! Sam Gospod odlučuje o tome i na to ne treba na bilo koji način uticati jer se tako ne dobija pravi odgovor na pitanje da li je neko krenuo ili da li se vratio pravom putu... Samim tim i tebi ne bih preporučio da na bilo koji način utičeš na njegovo odluku, već neka se sam isproba i zakluči gde mui je zapravo mesto ...Ako mu je povod za to zasnovan bio na osnovu iskrene želje da svoj ostatak života posveti isključivo molitvi onda su plašt i mantija sa blagoslovom došli, ako ne, brzo ćeš ga i bez poziva ponovo imati u svom društvu ...kako god da bude smatraj do Božijim darom 

Hvala ti :flower:Nadam se da ce ga iskusavati malo duze i da ce se vratiti

Pa gde bas tamo da ode. Koliko je Silvanus blizu bogu toliko je RavenDark daleko. Moje misljenje se zna ne podnosim religiju niti volim popove (svestenstvo sveukupno). Od vernika sam skoro postao ateista tako da evo ti poruka sa "mracne" strane.
Nikom ne preporucujem da postane monah jer taj zivot mozda nekog dovede u neko stanje mira ili cega vec ali je gubljenje vremena, bar po meni. Oni koji osete Bozju ljubav zelece da ostanu, oni koji osecaju Bozji bic nece. A onda imamo i moju grupu koja sumnja da postoji takva osoba koja se zove Bog i da stvarno gleda sve nas bednike i meri nam grehe.
Zivot je kratak, i brzo proleti. Ja bih ti savetovao da ga potrazis jer cekanje ubija. Mozda ce protumaciti da te nije briga za njega i onda ce da se baci glavom u versku provaliju u kojoj si fakticki na nivou gmizavca, i zivis u strahu od Bozjeg suda umesto sto hodas onoliko koliko mozes.
Sad ti poslusaj ili Silvanusa koji je po meni super lik ili mene. To je tvoja odluka. Ako zelis kazi mi nesto malo vise jer ovo je bas tumaranje u mraku, mislim ja poznajem mrak ali mrak je veoma prostoran. Moram da znam sta trazim.
Neka ti je sa srecom.

   od sudbine se ne bezi.