Iran Launches 1st Mowj Class Frigate :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Od naoružanja ima artiljerijsko i raketno to je već rečeno. Očigledno je da ima kopiju topa Otto Melara 76mm. Ova kopija je možda dobra, a možda i ne, teško je proceniti, a na netu za sada nema snimka na kojem je moguće videti iransku kopiju kako puca rafalno, iako je projektovana brzina paljbe 85 granata u minuti. Moguće je da iranska kopija zahteva još malo inžinjerskog rada kako bi dostigla original.
Za blisku odbranu od protivbrodskih raketa, brod se oslanja na 2 topa 20mm i jedan 40mm. Ovo je loše rešenje i nedovoljno efikasno u poređenju sa modernim CIWS-ima, što znači da je brod izuzetno ranjiv na napade protivbrodskim raketama.
Za odbranu od aviona i helikoptera, brod je opremljen najverovatnije SM-1 sistemom koji je Iran uvezao još u vreme Šaha. Iako iranci tvrde da su modernizovali sistem, njegov domet je oko 32km i tešk da može da zapreti napdaču koji bi koristio protivbrodske rakete tipa Harpoon koji je daleko veći od 32km, tako da je brod izuzetno ranjiv na napade iz vazduha.
Što se tiče protivbrodske uloge, ovaj brod je naoružan iranskim kopijama kineskih raketa, najviše se pominje raketa C-802. Ova raketa ima domet oko 120km, ali iranci tvrde da njihova verzija sa motorom koji je kopija francuskog mikrotri turbomlaznogmotora, ima domet i do 200km. Problem je što se podaci o cilju zadaju raketi neposredno pred lansiranje, te se raketa lansira u zonu u kojoj se očekuje cilj, da bi zatim raketa po unapred zadatoj putanji došla u zonu cilja i onda uključila sopstveni radar za pretragu. Na velikim dometima (preko 70-80km), ovakav sistem vođenja je izuzetno nepouzdan ukoliko cilj često menja kurs. Ovo se donekle može rešiti tako što bi se radar na raketi ranije uključio ali to deluje demaskirajuće i daje dovoljno vremena PVO sistemima napadnutog broda da reaguju, pošto je u pitanju podzvučna raketa.

U regiji, druge mornarice imaju daleko sposobnije brodove slične klase i namene, sa boljim raketama i PVO i protivbrodskim. Doduše, treba reći i da je Iranski brod domaće proizvodnje, dok su druge mornarice kupovale svoje brodove. Međutim, krajnji efekat je da su druge mornarice bolje opremljene, a to je ono što se računa kada se podvuče crta, gledano sa strogo vojničke strane.
Ako pogledamo još i činjenicu da bi ovaj brod trebao da učestvuje u odbrani Irana od eventualnog američkog napada, jasno je da bi se njegova uloga svela na to da bude topovsko meso i samo još jedna recka ispod kabine nekog napaljenog pilota koji bi se hvalio "velikim uspehom" potapanja ovakvog broda.

Dugoročno gledano, ovo je dobar početak za dalji razvoj brodogradnje u Iranu, ali njima preti opasnost kratkoročno i trebalo bi da fokusiraju sredstva na modernizaciju pre svega PVO kapaciteta, i eventualno nabavku i razvoj nadzvučnih protivbrodskih raketa velikog dometa kojima bi kontrolisali zaliv bez problema. Takođe, kinezi su započeli razvoj balističkih protivbrodskih raketa, što bi i Iran mogao uzeti u obzir. Ovakvi projekti koji ne predstavljaju pretnju potencijalnom neprijatelju koji je pred vratima su samo rasipanje resursa kada su ti resursi neophodni na drugim mestima.