Što je najtužnije ja čak mislim da on ovo ne radi namerno, već je to neka ograda jebi ga u kojoj se on kreće i to je to....

a cime misli da je suzbiju posto su njihove mornarice kombinovano u najboljem slucaju 20% americke, kad se tu doda britanija, francuska smesno i govoriti.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za medije u BerlinuStoltenberg sazvao hitnu sednicu Severnoatlantskog saveta zbog odluke Iraka

© AP Photo / Markus Schreiber
SVET
18:07 05.01.2020(osveženo 18:10 05.01.2020)Preuzmite kraći link
Tema:Amerika i Iran na rubu rata (44)


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sazvao je hitnu sednicu Severnoatlantskog saveta zbog tenzija u Iraku, saopštila je austrijska novina „Standard“.

Zasedanje je zakazano za ponedeljak u 15 časova.

Ovo zasedanje dolazi u svetlu kada je zvanični Bagdad, nakon što su američke snage ubile iranskog generala Kasema Sulejmanija na teritoriji Iraka, poništio sporazum o razmeštanju trupa međunarodne koalicije za borbu protiv terorista, prevođene SAD, i zatražio da sve strane vojske napuste zemlju.

Inače, Severnoatlantski savet je najvažniji organ unutar Alijanse koji služi za donošenje političkih odluka.

U savet ulaze stalni predstavnici zemalja članice NATO-a, a zasedanja se organizuju u proseku jednom sedmično, dok se jednom u pola godine ovaj savet održava na nivou ministara spoljnih poslova.

Podsetimo, iranski general Kasem Sulejmani ubijen je u američkom napadu u Iraku. To je izazvalo oštru reakciju zvaničnog Bagdada, koji je rekao da taj čin predstavlja grubo kršenje suvereniteta Iraka i uručio protestnu notu američkom ambasadoru.

https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202001051121482570-stoltenberg-sazvao-hitnu-sednicu-severnoatlantskog-saveta-zbog-odluke-iraka/

 

pre nego sto izadju iz kuce resili su da je zapale...

inace evakuacija amerikanaca je zavrsena...

trenutno ide priprema evekuacije engleza ima i dosta nasih ljudi...

 

Kad smo vec kod Ingliza,...:

 

"ГАРДИЈАН":
САД имају дугу историју политичких убистава, али је дрска егзекуција Сулејманија потпуно јединствена!

 05-01-2020 11:51


САД имају дугу историју политичких убистава, али убиство команданта иранских снага "Кудс" Касема Сулејманија јединствено је, не само у методи, већ и у дрскости егзекуције уз потпуно занемаривање правних аспеката или људских хуманих последица, пише лист "Гардијан".



Лист наводи да САД веће деценијама примењују различите сложене технике убистава од тровања првог премијера Конга Патриса Лумумбе шездесетих година прошлог века, до покушаја убиства лидера Кубе Фидела Кастра, такође, тровањем.

"Гардијан" пише да је убиство генерала Сулејманија посебно само по себи по дрскости.

- Сама метода и није толико битна, јер шта значи жртви ако је спаљена као Солејмани или погубљена након пуча који је изрежирала ЦИА, као што је био случај са ирачким лидером Абдулом Каримом Касемом 1963. године - наводи британски лист.

Чарлс Листер са Института за изучавање Блиског истока у Вашингтону каже да САД немају праксу убијања виших државних званичника на отвореном, као што је случај са Сулејманијем, који је био друга најмоћнија фигура у Ирану након врховног вође.


"Твитови" у којима амерички председник Доналд Трамп ликује након убиства Сулејманија у комбинацији са скоро никаквим покушајем да се оправда овај чин било у оквиру домаћег или међународног права, резултирали су тиме да су САД оптужене за исте злочине за које криве своје непријатеље.

Политички аналитичар Випинг Наранг рекао је да ово "убиство није било застрашивање, већ одсецање главе".

У протеклих пола века није било мањка америчких интервенција и покушаја, у неким случајевима успешних, да се уклоне страни противници путем сумњивих правних или етичких основа.

Лист подсећа да су САД саме признале да су чак осам пута покушале да убију Кастра, иако је стваран број вероватно много већи.

Вилијем Блум, аутор књиге "Убијање наде:Интервенције америчке војске и ЦИА од Другог светској рата", указује на низ америчких грехова од инвазија, бомбардовања, збацивања влада, убистава, мучења и одреда смрти. "То баш није лепа слика", рекао је аутор књиге.

ЦИА је била толико бесна шездесетих и седамдесетих година да је 1975. године црквени одбор истраживао велики број покушаја убистава страних лидера укључујући Лумумбу, Рафаела Трухиља из Доминиканске Републике, Нгоа Дина Дијема из Вијетнама и Кастра.


На крају је тадашњи председник Џералд Форд забранио америчко учешће у политичким убиствама, међутим, забрана није трајала друго.

- САД су од 1976. године ангажоване или су оптужене за покушаје уништења страних лидера - подсећа лист и додаје да је бивши председник Роналд Реган покренуо бомбашке ударе на либијског вођу Моамера Гадафија.

Северна Кореја недавно је саопштила да је ЦИА покушала да убије њеног лидера Ким Џонг Уна.

Међутим, већина интервенција у новијој историји биле су прикривене и тајне, а у случају да су биле јавне обично су мете били актери који делују у милицијама или милитантним групама као што је "Исламска држава".

Насупрот томе, све до Трампа, САД су избегавале отворене нападе на државне актере који су повезани са сувереним режимима, па је случај Сулејманија преседан.




Извор: Блиц/Гардијан

Izmdju ove dve zajednice je bilo i uspona i padova , ali je interes uvek bio preovladjujuci:

 

СУКОБ ЉУТИХ НЕПРИЈАТЕЉА МОГАО БИ СВАКОГ ТРЕНУТКА ДА ПРЕРАСТЕ У РАТ:
 Ово је шест ствари које треба да знате о односима САД и Ирана

 05-01-2020 15:36

Нападом америчких дронова у Багдаду, у коме је убијен ирански генерал Касем Сулејмани, отворена је могућност ширег сукоба два љута непријатеља – Вашингтона и Техерана.




Ово је шест ствари које би требало да знате о дипломатским односима две земље.

Успостављање сарадње
САД су индиректно подржавале Иран у национализацији нафтних поља која су од 1913. била под контролом Велике Британије. Премијера Ирана Мухамеда Мосадека који наставља да секуларизује земљу, амерички магазин Тајм је те 1951. изабрао за личност године.

Промена политике и свргавање Мосадека
Промена у америчкој политици према Техерану настаје победом Двајта Ајзенхауера на председничким изборима у САД када почињу припреме за свргавање Мосадека. Након Мосадековог пада августа 1953, шах Мухамед Реза Пахлави успоставља диктаторски режим уз помоћ САД.

Исламизација, проглашење републике и талачка криза

Почетком 1979. године тешко болесни шах губи подршку Запада. Већ 1. фебруара 1979. у Иран се враћа претходно прогнани ајатолах Хомеини који покреће исламску револуцију. Кључни догађај у америчко-иранским односима је талачка криза која је започела 4. новембра 1979. године. САД прекидају дипломатске односе са Ираном 4. априла 1980. и уводе санкције.

Напади на танкере и обарање иранског путничког авиона
Неколико иранских напада на танкере доводи 1987. године до директног сукоба између иранских и америчких снага. У јулу 1988. ратни брод САД оборио је ирански путнички авион када је погинуло свих 290 људи. САД наводе да је у питању грешка – летелица је сматрана за војни авион.

Нуклеарни споразум
Док је Џорџ Буш млађи називао Иран, Ирак и Северну Кореју "осовином зла", у другом мандату Барака Обаме долази до отопљавања односа. Нови председник Ирана Хасан Рохани жели да се реши деценијских санкција и пристаје на захтеве да драстично смањи атомски програм своје земље. У Бечу је јула 2015. потписан споразум којим је регулисано шта Иран сме да ради у својим нуклеарним постројењима, а заузврат се Техерану постепно укидају санкције.

Укидање споразума и "ново усијање"

Доналд Трамп маја 2018. једнострано укида споразум, пооштрава санкције Ирану и прети земљама које настављају да купују нафту од Техерана. Председник Рохани узвраћа "мајком свих ратова" и блокадом морских путева за транспорт нафте.У најновијем низу догађаја, демонстранти у Багдаду нападају зграду амбасаде САД, за шта Вашингтон главног кривца види у Техерану.

У нападу америчких дронова у Багдаду страдали су ирански генерал Касем Солејмани, командант јединица за специјалне операције и један од челника проиранског ПМФ-а Абу Махди ел Мухандис.

Иранске власти прете одмаздом, а цена нафте расте.





Извор: РТС

Od Irana ce ostati banana do kraja. Trump koliko je lud ce da ih rokne nuklearkama. Chekamo odgovor Rusa koji brane Iransku bracu 

 Могу Амери да им се сагну.

Ко што се се Русима могу сагети.

Rusi su se sagli u Siriji, chekali da Sirija bude pretvorena u nista, pre nego sto su dosli da "pomognu."

Tako se i sa Irancima. Nece ostati ni kamen na kamenu. Rusi su beda i jad, i samo budale misle da ce ih Rusi spasti od bilo chega. Sa onako jakim Ruskim GDP-om, ce sigurno dugo da ratuju van Rusije 

Па што их досад нису напали натежу се са њима још од 1979...

Ко са Северном Корејом...лако се курчити са овом боранијом Србија, Либија, Ирак, Авганистан...ал кад има назнака да имају нуклеарке скупила се муда.