U Srbiji većina postrojenja (401) koja koriste opasne materije prave su tempirane bombe i uglavnom se nalaze u gradovima

BEOGRAD - Akcidenti sa ljudskim žrtvama, poput onog od pre dva dana u "Prvoj iskri" iz Bariča, nažalost, realnost su u Srbiji, bez izgleda da se bilo šta promeni u skorijoj budućnosti! Kako pojedini ekolozi navode, kod nas vlada "tihi ekološki genocid stanovništa"! Jer, većina postrojenja koja u proizvodnji koriste opasne materije prave su "tempirane bombe", a nalaze se u gradovima i naseljenim mestima po republici.

Uz to, jedino se u Srbiji opasni i radioaktivni tovari prevoze po drumovima bez ikakve pratnje, a pojedine fabrike emituju toliko štetne gasove da stanovnici bukvalno padaju u nesvest na ulicama. Prema rečima ekologa Nikole Aleksića, direktora "Eko-pokreta" iz Novog Sada, u Srbiji se sprovodi svojevrsni genocid nad stanovništvom.

- Postrojenja koja su opasnost po život i zdravlje stanovništva, kao i po životnu sredinu, uglavnom su smeštena u naseljenim mestima. U Boru zbog Rudarsko-topioničarskog basena ljudi bukvalno padaju u nesvest na ulicama. Žene, koje ujutru iz kuće izađu sa čitavim najlon čarapama na nogama, vraćaju se kući u progorelim - od velike količine otrovnih materija u vazduhu, uglavnom sumpor-dioksida. Zamislite kakav su im pluća! I nikom ništa - naglašava Aleksić za Kurir.

Kako on navodi, skoro da i nema grada u Srbiji koji nema svoju "bombu".
- U Vršcu je "Hemofarm", koji je hemijska fabrika. Tamo da se nešto desi, niko ne bi mogao da zna kakve bi posledice to ostavilo po stanovništvo. Azotara u Novom Sadu mogla bi da ubije četvrtinu stanovnika da se, ne daj bože, nešto desi. Uz to, ni Kruševac ne bi bio pošteđen da se nešto desi u "Župi". Jer, tamo je najopasniji hlor. O Pančevu je više iluzorno govoriti. Tamo je osim Rafinerije nafte, smeštena hemijska fabrika HIP "Pančevo". U tom gradu "na snazi" je dugogodišnje zagađenje vazduha. Kikinđani udišu kadmijum, teški metal koji je nusprodukt pravljenja pločica u "Tozi Markoviću" - kaže naš sagovornik.

On dodaje da je na spisku i "Vinča" kraj Beograda, jer se tamo stvara nuklearni otpad. A kada je reč o poslednjem akcidentu u Bariču, samo srećom nije došlo do ekološke katastrofe jer je duvao vetar, ističe on.
- Da nije bilo vetra, sve što je otišlo u vazduh zadržalo bi se nad tom sredinom. Ovako, otišlo je dalje. Međutim, sve što ode u vazduh, mora negde i da padne. I to tako kod nas ide. Naša zemlja nema nikakav plan i strategiju za rešavanje takvih problema. Zbog toga, ni za 1.000 godina nećemo ući u EU. Sutra bih sve odgovorne izbacio sa posla, jer ne vode računa o stanovništvu - završio je Aleksić.

Kurir je od Uprave za zaštitu životne sredine zatražio spisak potencijalnih "bombi" u Srbiji. Međutim, dobili smo odgovor da je to interni dokument koji ne može da se publikuje i koji koristi inspektorima za kontrolu takvih postrojenja.
- To su interni podaci. U njima je 401 firma koja za svoju proizvodnju koristi opasne materije i koja bi mogla da bude potencijalna opasnost. Na osnovu tog spiska naši inspektori odlaze i redovno kontrolišu način rada postrojenja - rečeno je Kuriru u Upravi.


Izvor: Kurir / R. BRIZA