Astronomija: drevna iračka razonoda

     Proučavanje astronomije (koje obuhvata ispitivanje kretanja nebeskih tela, te redukciju tih proučavanja na matematičku razinu) je, kako kažu, podstaknuto od strane Kaldejaca u Mesopotamiji u četvrtom milenijumu p.n.e. kada se ono spojilo sa religijskim elementima i praktikovalo u hramovima. Jedna vrlo važna opservacija napravljena od strane Kaldejaca je bila mogućnost predviđanja, sa određenim stepenom tačnosti, primetnog kretanja planeta uključujući periode odvojenih retrogradnih kretanja, spiranlog rasta i umetanja, te vezivanja sa glavnim zvezdama. Oni su, također, izračunali vremena Zemljinih i Mesečevih „novih“ faza kao i lunarna i solarna pomračenja orbite.
     Tokom vladavine Babilonaca proučavanje astronomije i astrologije (koja proučava efekte kretanja nebeskih tela na ljudska dešavanja) je bilo ograničeno na veću društvenu klasu (sveštenike) jer je obrazovanje bilo rezervisano samo za tu klasu društvenim sistemom za kaste. Prolaskom vremena sveštenici su se sve više počeli kretati iz čiste nauke o astronomiji ka standardnoj astrologiji, pa su počeli gubiti čistotu njihovog ranijeg posla. Sveštenici su upotrebljavali tu nauku kao značenje praktikovanja njihove religije.
Astronomija je dobila formu prave nauke tokom vladavine Babilonaca u periodu između rušenja Nenjeve 607. godine p.n.e. i 1. godine p.n.e. Babilonci su računali mesece prema lunarnom krugu, ali od kako su se sezone računale po solarnom kalendaru, oni su formirali lunarno-solarni kalendar koji je imao 12 meseci sa naknadnim 13. mesecom koji je slučajno dodat radi očuvnja doslednosti godina. Konstrukcija ovog kalendara je bila veoma važna za agrokulturu, naročito za sezonu poplave Mesopotamije jer je bilo moguće odrediti poplave astronomskim proračunima.
     Neki prilozi ovoj nauci, uključujući deljenje kruga na 360 stepeni, su napravljeni od strane babilonskih astronoma. Babilonci su podelili svaki dan na dvanaest delova poznatih kao 'kaspu'. Solarni kaspu je pređena distanca Sunca u periodu od dva sata koja korespondira sa 30 stepeni. Kao što je i danas aktuelno, Babilonci su koristili luk od jednog stepena kao jedinicu ugaonog razmaka. Oni su unapredili taj sistem da bi podelili vrijeme na jedinice koje korespondiraju sa četiri minuta našeg vremena, što je približno pređeni put Zemlje u jednom danu njenog godišnjeg kretanja oko Sunca. Podela našeg tekućeg dana na 60 minuta, svaki minut se sastoji od 60 sekundi, baziran je na babilonskom (sexagesmal) šezdesetnom sistemu koji dan deli na 12 časova. Ovo je kasnije zamenjeno egipatskim sistemom koji dan deli na 24 časa. Postoje, takođe, neke beleške koje pokazuju da su Babilonci koristili sedmodnevni nedeljni sistem.
Babilonci su bili u mogućnosti predvideti pomračenja i započeli su svoja istraživanja u toj oblasti 19. marta 721. U savremenim teorijama, beleške pomračenja Kaldejaca i Babilonaca su korišćene u proučavanju dugih varijacija u lunarnoj orbiti .

Mesopotamija i matematika

     Oko 3500. godine p.n.e. Mesopotamija je bila središte sumerske civilizacije. Sumeri su počeli koristiti šezdesetni (sexagesimal) sistem jer im je broj 60 bila osnova. Taj sistem je bio korišćen za beleženje finansijskih transakcija. Akkadiani, koji su zauzeli tu oblast oko 2300. god. p.n.e., su bili manje sofisticirani od Sumera. Oni su izumeli alat poznat kao abacus (računaljka) koji se koristio za računanje, te razvili nespretnu metodu aritmetike koja je uključivala dodavanje, oduzimanje, množenje i deljenje. Početkom 2100. god. p.n.e. Sumeri su ponovo preuzeli kotrolu nad regionom i poveli bunu protiv Akkadiana.
     Tokom 2000. p.n.e. Babilonci su zauzeli Mesopotamiju. Oni su koristili šezdesetni sistem kojeg su razvili Sumeri i Akkadiani, ali sa razvitkom pozicionog sistema; mesto-vrednost sistem, bez nula-mesto-vrednost. Ovaj razvoj brojčanog sistema je njihovo najveće ostvarenje u matematici. Savremena metoda računanja dana je deriviranja iz tog sistema, što će reći, deljenje sahata dana na 60 sahata, sa deljenjem svakog minuta na 60 sekundi.
     Drugo važno ostvarenje Babilonaca je njihova konstrukcija tablica. Oni su sastavili tablice korena kvadrata i kocke i koristili ih u rešavanju jednačina. Godine 1854. pronađene su dve beležnice u Senkeri koje pokazuju kvadrate sve do broja 59 i kocke sve do broja 32. Babilonci su naučili da rešavaju linearne i kvadratne algebrine jednačine i oni su matematiku koristili za proširenje svoga znanja o astronomiji.

Prve forme pisanja

     Otkrivanje tajni ovih zapanjujućih civilizacija ne bi bilo moguće da nije važnih dokumentacija ranijih učenjaka i njihovih pronalazaka. Hiljade glinenih komada sa takvim beleškama su otkrivene u oblasti drevne Mesopotamije. Ti komadi predstavljaju prve poznate primerke pisanja.
Sumeri su razvili metodu pisanja koristeći iglu od trske koja je bila klinastog oblika. Oni su pisali na vlažnoj glinenoj ploči sa iglom koja je davala simbole klinastih oblika. Ploče su potom ostavljane na suncu da bi se osušile ili bi se pekle u peći. Kasnije su Babilonci prihvatili od Sumera klinasti stil pisanja.
      Samo nekoliko probranih dečaka Sumera (obično deca bogataša) su se obrazovali u edubbi, ili sumerskoj školi gde se učilo čitanje, pisanje i aritmetika. Nakon 12 godina školovanja, oni su postajali pisari što je bio prestižan položaj među Sumerima.
Sumeri su, također, razvili metodu stavljanja potpisa na glinenoj ploči koristeći okrugle pečate koji su klesani od kamena. Kada bi se pečat utisnuo na vlažnu glinenu ploču ostavljao bi impresiju nečije identifikacije.

      Rušenje i pljačka umetničkih eksponata koji su se pojavili nakon izbijanja rata u Iraku je dovelo do gubljenja na stotine ovakvih ploča. Neke od njih još nisu bile prevedene. To je veliki gubitak za čovečanstvo, koji možda nadmašuje gubitke imetka Iračana.