Inženjer David Mandić izumeo u svetu jedinstven automobil :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Inženjer David Mandić izumeo u svetu jedinstven automobil
Super kolica sa šest lica
Rasklapanjem se "dav. i. g" lako pretvara u kombi za sedmoro, karavan, dostavno vozilo, otvoreni ili zatvoreni teretnjak ili kamp-kućicu, u koju staju bračni i dva dečija ležaja

Mašinski inženjer David Mandić postao je pronalazač iz muke. Jer, tvrdi, nikad ne bi izumeo "dav. i. g", svoje "vozilo sa šest lica" da mu, kada se pre deset godina iz Sarajeva zaputio u Bački jarak, usput nije nestao nov "golf".

- Svratio sam kod prijatelja na Novi Beograd samo na kavu. Ma, nisam se zadržao ni po sata. Kad, izađem napolje, gledam levo-desno, kola nigde. A, "golfa" sam tek bio ofarbao, uradio mu generalku. Od tada sam morao da vozim službenog "juga-polija". Od tri koja sam imao u fabrici, ovaj je, doduše, bio najnoviji. Sad vozi on dobro, al' kad hoću nekog da prevezem, nemam ga kud. Samo pozadi, na patos. I dekana Elektrotehničkog fakulteta sam jednom tako morao da smestim u karoseriju. Presedeo čovek ceo put na nekoj torbi - objašnjava David Mandić, dok pretura po nacrtima, pokazuje slike...

Rat mu je i ono malo preostale crkavice uništio, za nov automobil para nije bilo. Razmišljao, razmišljao, i onda mu u gluvo doba noći sinula ideja kako da problem reši i saputnike udobno smesti.

Nemoj, upropastićeš

- Ujutro u'vatim metar, premerim onim kolima visinu, širinu, pa sve to lepo iscrtam. Rešim da izvadim onaj pregradni lim i bar neku klupu pozadi postavim. Pokažem sinovima crteže i kažem "Odo' ja da prepravim auto". Oni su prvo mislili da se šalim, ali, kad su videli da nosim brusilicu, sva trojica skočiše na mene ko čavke - "Nemoj, upropastićeš". Reko, neka. Samo vi mene pustite da probam, pa, ako ne ide, ponovo ću ih zavariti i gotovo. A, kad su videli da ide, počeli i oni da pomažu. I tako sam napravio prototip - objašnjava pronalazač.

Ponosan na svoj u svetu jedinstven izum, pokazuje kako u vozilo, namenjeno srednjem i nižem staležu, komotno može da stane cela šira familija, tačnije njih sedmoro i to da svi komotno sednu. Ili legnu. Jer, kad imate ova kola, to je kao da imate šest različitih automobila - kombi za sedmoro, karavan za petoro, dostavno vozilo sa ogromnim gepekom, otvoreni ili zatvoreni teretnjak ili kamp kućicu. I sve radi jednostavno - po principu sklapanja i rasklapanja.

IME PO DAVIDU I GOLIJATU

Vozilo je Mandić nazvao "dav. i. g.", jer, osim njegovog imena u sebi krije i imena Davida i Golijata.
- Ima tu neke simbolike, jer je mali pastir David pobedio Golijata. I to iz praćke, koja će biti zaštitni znak ovog vozila - priča pronalazač.

JOŠ DA UME DA PLIVA

Jedina mana njegovog izuma je, kaže pronalazač Mandić, što još ne zna da pliva. Ali, dodaje u šali, i to će ga morati naučiti. A, dobro bi mu ovih dana došlo, jer mu je omalena "fabrika", tik iza autobuske stanice, do pola u vodi, a put do stana potpuno poplavljen. Sad, imate izbor, hoćete li do kuće traktorom, betonskom stazicom širokom tek toliko da postarance možeš nogu da spustiš držeći se za žičanu ogradu ili čamcem. Od kad su u Beogradu počele poplave, tako Mandić svakog dana, po nekoliko puta. Ako nešto treba nositi, sedne u svoj "brodić" sklepan od nekoliko plastičnih burića i dasaka, sa sve stolicom za veslača i automobilskim sedištem za gosta. I naravno, srpskom trobojkom, po kojoj je postao glavna atrakcija u Savskoj ulici.
- Džaba, pumpali ovi vodu, pumpali, ali za celu noć nivo pao samo za dva santimetra. I kola su do juče bila do pola u vodi, jedva smo ih, uz pomoć komšija, izvukli - priča inženjer.

- Može i za selidbe, da ne moraš za sobom da vučeš i prikolicu. Sve sam ovo radio na "skali", ali će biti i bolje na "floridi", koja je još veća. Za samo nekoliko minuta sklonite zadnja sedišta, montirate bračni i spustite viseće krevete za decu i cela porodica može da spava. Ili, očas posla napravite karavan i natovarite ormarčinu u gepek - kaže Mandić, a već otvara staklena vrata gepeka i rasklapa krevete.

Za "dav. i. g" su se interesovali iz Koreje, Kanade, Japana i Evropske Unije, a Nemci su mu nudili da pravi svoja kola sa njihovim motorom i elektronikom. Nije hteo za to ni da čuje.
- Meni je bilo stalo da sa ovim vozilom dignemo našu "Zastavu" na noge. Napišem im dopis, jer sam hteo besplatno da im dam ideju, a oni mi pošalju neke momke da vide kako to izgleda. Ali, svi bili mlađi, neki inženjeri, politolozi, ekonomisti... Sad oni gledaju - neki se mršte, nekima se sviđa. Jedan me izdvoji na stranu, stiska mi ruku, kaže "svaka čast, kako ste ga napravili". Odemo mi kod direktora, ali vidim ja da nisu raspoloženi.

Onda razmišljam, da sam ja vlasnik, poslao bih im neke zemljoradnike ili zanatlije, one kojima to treba. A ne inženjere - priča inovator i priseća se kako je i direktor "Zastavinog" pogona iz Sombora jednom prilikom bio gost u njegovoj "fabrici". Mesta je bilo tako malo, da šofer nije ni mogao da uđe, nego je gledao s vrata.

- Nije čovek mogao da veruje da sam u tih 10 kvadrata sklopio celo vozilo-govori David Mandić.

Biznis u garaži
Nekoliko godina su ga u "Zastavi" upućivali s jedne na drugu adresu, a onda, kad je video da nema koristi, rešio da radi sam. Imao je, kaže sreću da je, sa 12 godina iz Krajine, sa jednim plavim radničkim odelom i drvenim koferom, došao u vojnu školu u Sarajevo i tu izučio bravarski zanat, a posle i dosta radio oko automobila. Firma ga je, kao najboljeg majstora, stipendirala na Mašinskom fakultetu.

- Stipendiju sam pošteno odradio, a onda 1968. godine otišo u privatnike. Počeo sam biznis u garaži i 50 godina radio po 24 sata dnevno - priča, a sa setom se priseća kako je pre rata imao veliko bogatstvo, firmu sa 350 radnika, kuću i najveći restoran u Sarajevu. U kući mu sada žive Muslimani, a restoran mu je, posle rata, bagerom sravljen sa zemljom.

- Pokušaću ponovo nešto da stvorim, ako mognem, ako ne - nisam kriv. A u šali kažem, al' ozbiljno mislim - meni je tek 70 godina, a planiram da radim još 100. Kol'ko god budem živ, ja ću tol'ko raditi - priča i već nabraja svoje najnovije patente - modifikovani amortizer za zadnja vrata, sigurnosnu bravu za kuće i automobile koju nijedna burgija ne može da probije, tepsiju sa papučicom za pečenje pod sačem, usisivač bez struje..
Aleksandra Klarić-Žak

Izvor: Glas Javnosti