Zidarima glava u torbi

Biljana Stjelja | 05. maj 2012. 20:50    | Komentara: 1
Svake godine više desetina zaposlenih izgubi život na svom radnom mestu, upozorava inspekcija rada. U prva tri meseca ove godine poginula sedmorica, a 2011. čak 46 radnika


STRADAO vam je kolega - još jednom je protutnjala ružna vest među onima koji platu zarađuju po skelama širom zemlje. Ovoga puta tragično je okončao život Dragan J. (36), pomoćni radnik koji je džakove sa šutom i otpadom prenosio sa šestog na drugi sprat beogradskog Tržnog centra u Sremskoj. Njegova smrt je nastavak u crnom nizu onih koji život izgube na svom radnom mestu.

- Samo u prva tri meseca ove godine inspektori rada su zabeležili sedam pogibija, 229 teših i još 34 lake povrede - kaže za „Novosti“ Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad. - Troje radnika je poginulo na licu mesta i to po jedan u građevini, zatim proizvodnji metala i distribuciji električne energije. Još četvorica su podlegla povredama koje su dobili obavljajući komunalne poslove i reciklažu, ili su zarađivali u delatnosti smeštaja i ishrane, kao i saobraćaja i skladištenja.


Da ova godina po broju tragedija nije izuzetak, već pravilo, ne spore ni u inspektoratu. Kako kažu, i u prošloj su godini mnoge radničke porodice zavijene u crno.

- Tokom 2011. je poginulo čak 46 radnika, a još 955 ih je zadobilo teške povrede - nastavlja Peruničić. - A kući se sa manjim posekotinama i ugruvotinama oporavljalo još njih 218.

U Republičkom inspektoratu kažu da je 28 radnika lane poginulo na licu mesta, dok je 18 njih preminulo u bolnici ili na putu do nje.

KAZNE I KONTROLE
Direktor Inspektorata za rad najavljuje pooštravanje kontrole poslodavaca, naročito na gradilištima, jer se upravo zahuktava sezona svih radova. Onima koji se ne pridržavaju propisa slede novčane kazne. One će se kretati u rasponu od 20.000 pa do milion dinara!
A kao i obično, najviše je nesreća bilo po gradilištima. Čak 23 radnika su svoje živote izgubila podižući nove zgrade.

- Povreda sa smrtnim ishodom bilo je i u trgovini, šumarstvu, prilikom proizvodnje prehrambenih proizvoda, pića i duvana, ali i u u delatnosti saobraćaja, skladištenja i veza, zatim u proizvodnji koksa, derivata nafte, hemikalija, veštačkih i sintetičkih vlakana, gume... - nabraja Peruničić.

Analize u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu su pokazale da su među najčešćim uzrocima povreda na radu već tradicionalno pobrojani - nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, neobezbeđene električne instalacije, nenošenje zaštitnog šlema i zaštitnog opasača za rad na visini, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, angažovanje osoba koje rade „na crno“...

U građevinskim firmama i sindikatima pak kažu da je ova oprema nesumnjivo potrebna, ali da nije prilagođena građevincima „jer je teška, neudobna i izaziva probleme u radu“ pa je mnogi radnici krišom skidaju čim zamaknu oku poslodavca.

Statistika pokazuje da se većina povreda dogodi u prvoj smeni, da je više od polovine povređenih u starosnoj dobi od 36 do 55 godina, kao i da je 69 odsto povređenih zadobilo povrede ruke, šake, prstiju i noge.

I zaposlene u Ministarstvu rada i socijalne politike brine nezaustavljivi crni talas, pa predlažu da se pooštre kaznene odredbe u pojedinim zakonskim rešenjima.

- Inspekcija uradi ono što je njen posao, ali samo 12 odsto prijava dobije konačan sudski epilog - navode u ministarstvu.

NOVČANA ODŠTETA

Uprkos tome što se svake godine povredi oko 20.000 radnika, veštacima Fonda PIO se javi tek neznatan broj onih koji su se odvažili da zatraže novčano obeštećenje. Osim simboličnih iznosa, komplikovane procedure, strogog zakona, u nameri da dobiju novac osujećuje ih i nedostatak dokaza da rade legalno.

Izvor: Novosti

 Lično sam gledao kako se ruši skela od nekih 4 metara a duga oko 7-8. Svi su bili ok ali gadno ugruvani. Od tada se nisam penjao nikad više na skelu.