Nemoguće je i nepotrebno praviti inventar mogućih razloga za prvu veliku svađu u vezi, jer "koliko ljudi - toliko ćudi", i toliko različitih modela odnosa. Nešto što je za jednog od partnera neoprostivo i nepodnošljivo za nekog drugog je uobičajeno i prihvatljivo; ono što se nekom čini trivijalnim i minornim nekome može biti najveći kamen spoticanja. Ipak, najbitniji su minuti i sati koji slede posle paražnjenja šaržera. Mogućnosti su različite: raskid, primirje, mir...

Do raskida može dovesti ne samo težina problema s kojim su se partneri sudarili već i ceo emocionalni naboj koji je pratio prvu svađu. Pre svega, treba obratiti pažnju na težinu izgovorenih reči. Nekada je prvi veliki sukob posledica akumuliranja negativnih misli i osećanja, ljutnje i besa dodatno pojačanih odlaganjem da se s partnerom otvoreno razgovara. Kada se stigne do tačke neizbežnosti, obično se izgovori i ono što se ne misli, uvrede pljušte na sve strane, tako da u toku samog "dijaloga" često iskrsnu i novi problemi. Nastane mnogo više toga što zahteva raščišćavanje. I hiljadu puta je teže oprostiti. Partnerima je ponekad nezamislivo da se nakon arsenala razmenjenih uvreda pogledaju u oči i pokušaju da razgovaraju. Povređeni ego, pod utiskom izgovorenog ("Ne mogu da verujem da stvarno to misliš o meni"), često zaboravlja na prvi i osnovni razlog sukoba. Primirje može da bude podjednako loša opcija, ukoliko se njemu pristupa kao mogućnosti da se stvari gurnu pod tepih.

Ovo je rezultat svesne, namerne kalkulacije u korist odlaganja, ponekad i verovanja da će sve samo i od sebe doći na svoje mesto. Partneri koji pristaju na ovu laž najčešće znaju šta čine, ali im to pada mnogo lakše od otvorenog suočavanja, postavljanja problema i odluke da se na njegovom rešavanju radi. Da, to je ono famozno gledanje kroz prste.


Izvor: Krstarica