SRBIJA je u diplomatskom ratu za Kosovo i Metohiju u protekloj velikoj uskršnjoj nedelji, na njujorškom Ist riveru, izvojevala veliku pobedu.
     Ruska doslednost, kineska čvrstina i ubedljivi argumenti koje je pred najvećom svetskom organizacijom izneo Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, doprineli su da plan Martija Ahtisarija o komadanju naše države ne dobije podršku većine članica SB UN. I da se, već prvog dana posle same sednice, pokažu prvi rezultati: ruski predlog o slanju misije Saveta bezbednosti u južnu pokrajinu - dobio je značajnu podršku.
     Neposredno po povratku iz SAD, Koštunica u razgovoru za "Novosti" uverava da gaji nadu i optimizam da će svakog narednog dana Kosovo biti sve dalje od nezavisnosti, a sve bliže suštinskoj autonomiji u okviru Srbije - jedinom mogućem kompromisu.
     * Da li ste pre odlaska u Njujork očekivali ovakav ishod sednice?
     - Očekivao sam, jer smo uoči odlaska imali intenzivne i mnogobrojne diplomatske konsultacije sa jasnim i samo jednim ciljem da se po svaku cenu spreči da SB podrži Ahtisarijev predlog. Naravno, u ovom pogledu za Srbiju je pre svega od najvećeg interesa stalna i principijelna podrška Rusije kao stalne članice SB. Imam u vidu i opšte međunarodne odnose i promenjenu klimu kada je u pitanju Kosovo i Metohija u proteklih godinu dana. Na početku procesa pregovora nisam bio optimista koliko sam sada. Postalo je jasno, naročito posle sednice SB UN, koliko su jaki argumenti Srbije i mnogih drugih zemalja, među kojima prednjače Rusija i Kina, da se ne može jednoj članici UN otimati teritorija. Za to, jednostavno, ne postoje nikakvi protivargumenti.
     * Jesu li zastupnici nezavisnog Kosova bar pokušali da nekakvom ubedljivijom argumentacijom suprotstave svoju tezu?     
     - Pošto su pravo i pravda očigledno na strani Srbije, onda to zagovornicima nezavisnosti nije ni najmanje jednostavan zadatak. Verovatno zbog toga oni i ne pokušavaju da pravnoj argumentaciji koju je Srbija iznela suprotstave neku kontraargumentaciju. Oni čak nisu ni pokušali da to učine. Da su posegli za bilo kakvim nastojanjem da daju neko sistematski uređeno objašnjenje, to bi možda delovalo ozbiljnije. Ovako su ostavili utisak potpune neuverljivosti.
    * Da li je sam Ahtisari imao neki pravni adut za svoj plan poklanjanja države Albancima?
     - Ne, pošto nije moguće pronaći pravni osnov za nelegitimni i protivpravni predlog, on se pozvao na istoriju. Na ono što se desilo devedesetih godina. Moj argument na to bio je veoma jasan: istorija se ne meri godinama već vekovima, u kojima Srbi i Albanci razvijaju svoje odnose. A, ako već istoriju računa u poslednjih desetak godina, onda ne može da uzima samo period pre 1999. godine, već i period posle. U svakom slučaju njegova predstava o istoriji ne može da nadomesti očigledan nedostatak pravnog osnova.     
     * Ahtisarijev argument je i brzina odlučivanja o statusu...
     - Da, on kaže da neizvesnost ne rešava stvari. Srbija upravo nudi izlaz iz neizvesnosti preko rešenja suštinske autonomije. Ipak, najmanje uverljiv izgleda Ahtisarijev argument da će u slučaju Kosova i Srbije Povelja UN biti prekršena, ali da to važi samo za Srbiju i da se više nikada neće ponoviti. Nije tačno, ako se dogodi jednom, dogodiće se ponovo. Kad se svi Ahtisarijevi argumenti saberu, vidimo da tu zapravo ne postoji ni jedan jedini ozbiljan argument.

     ISTORIJSKI TRENUTAK

     * U NEDELJI pre sednice SB UN izjavili ste da ruska podrška ima istorijski značaj za Srbiju. Da li ovakav razvoj događaja ukazuje na to da ruski veto neće biti neophodan, jer nezavisnost nema potrebnu većinu na SB pa će se izbegavati glasanje...
     - Ponoviću da principijelna podrška Rusije ima istorijski značaj za našu zemlju, jer se mi danas nalazimo u istorijskom trenutku odbrane Kosova i Metohije. Svaki građanin Srbije i ceo naš narod zna i znaće da ceni ovu podršku. Ruska Federacije se zalaže za bespogovorno poštovanje Povelje UN, a naročito njenog suštinskog dela da se mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet postojećih država. Rusija i predsednik Putin jasno stoje na stanovištu da, ako bi se pošlo naopakim putem otimanja državne teritorije, to ne bi mogao da bude jedinstven slučaj. Ako se nešto desi jednom, desiće se više puta. Rusija se protivi oduzimanju teritorije članici UN, i kada jedna stalna članica SB brani same principe na kojima počivaju UN, onda to stvara pozititvnu klimu i kod drugih država u SB.
    * Smatrate li da je snaga argumenata u vašem obraćanju prelomila da se neke zemlje, koje su bile neodlučne, uzdrže od podrške Ahtisarijevom planu?      
     - Kao što je ovo istorijski trenutak za Srbiju, istorijski je i za same UN. Prvi put je, naime, do sada nekome palo na pamet da predloži da se prekrši Povelja UN u svojim najdubljim temeljima. Uporno ponavljanje te činjenice, kao i ostali argumenti koje sam iznosio, nisu mogli da ne trgnu i sve one koji su prisustvovali sednici. A mislim da je obrazlaganje stavova Srbije ozbiljno uticalo na mnoge azijske, afričke, ali i evropske zemlje koje su se već kolebale i koje već dugo razmišljaju o tome kako bi kosovski slučaj mogao da utiče i na njihove države.
     * Da li se zbog tih promena u odnosu snaga među članicama na sednici SB UN nije glasalo o planu, ali ni o bilo kakvoj vrsti rezolucije?
     - Stvar je jasna: da je plan bio prihvatljiv za stalne članice i većinu članica SB on bi odmah bio usvojen i sve bi bilo završeno. Prešlo bi se na pisanje nove rezolucije SB. Dakle, u tom slučaju reklo bi se da SB prihvata plan Ahtisarija kao okvir za rezoluciju i krenulo bi se u tom smeru. Ali, većine za to nije bilo, čak nikakav zajednički zaključak ili saopštenje nije izglasano na sednici. Sve, dakle, mora ići ka nastavku pregovora i iznalaženju suštinskih kompromisa. O neuspeloj zamisli otimanja naše teritorije svedoči i činjenica da je skupština Kosova umesto SB UN usvojila Ahtisarijev plan.
      * Kako bi trebalo sada da se nastavi pregovarački proces?
     - Srbija je jasno saopštila da je neophodno da pregovori započnu na novim osnovama, uz poštovanje Rezolucije 1244, a ne uz njeno gaženje. I, naravno, sa novim pregovaračem.a započn
     * Kada bi ti pregovori mogli da budu  i ko će da ih inicira?
     - Konsultacije o ruskoj inicijativi da se formira misija treba da počne u okviru SB UN i Kontakt-grupe vrlo brzo, najverovatnije posle uskršnjih praznika. Potrebno je da se nađe, kako se to danas kaže, izlazna strategija. Ahtisari je proces doveo u ćorsokak, sad iz njega treba da se izađe, a to nije baš jednostavno.

     SVE ISPOČETKA

    * NAJKONKRETNIJI rezultat posle sednice je razmatranje predloga Rusije da se imenuje misija SB koja treba da utvrdi stvarno stanje ispunjenosti standarda na Kosovu...
     - Ta misija SB mora da ima vrlo ozbiljan karakter, a ne neku površnu i manifestacionu ulogu. Da krene od početka, utvrdi sumorne činjenice i podnese izveštaj SB UN. Da se, naime, uradi ono što nije urađeno još od kada je Ahtisari preuzeo mandat.
     * Ali, svi izveštaji posle onog "mračnog i sumornog" koji je opisao Kai Eide bili su "ružičasti"...
     - Mnogobrojni šefovi Unmika prikazivali su Potemkinova sela na Kosovu i sastavljali izveštaje koji nikome ne služe na čast. Ilustracije radi, u jednom izveštaju Sorena Jesen- Petersena stajalo je da se Srbima omogućava povratak, tako što za zadušnice odlaze da posete grobove. A znamo da se čak i za vreme tih poseta oni kamenuju i napadaju, da su srpski grobovi porušeni, kosti razvučene, a da je na jednom grobu bio obešen i pas kao znak svakom Srbinu povratniku kako će da se provede.
     * Šta nam garantuje da će izveštaj nove misije biti objektivan?    
     - To može da garantuje sastav, mandat i konkretni zadaci misije. Kao i činjenica da i nad misijom postoji misija, a to je SB. On će ponovo, sa ovakvim odnosom snaga kakav je bio prošle nedelje, oceniti i taj izveštaj.
     * Da li je i vaše predstavljanje kosovske zbilje posebno dotaklo nekoga u SB UN? Jeste li primetili neke neočekivane reakcije?
     - Mnoge članice SB UN ozbiljno su saslušale neoborive činjenice koje prikazuju kakvo je stvarno stanje u Pokrajini. Pođimo samo od teškog pitanja povratka 200.000 prognanih Srba. Naveo sam Prištinu kao najbolji primer. Upitao sam: ako Srbi ne mogu da se vrate u neke nepristupačne predele, pa zašto ne mogu u glavni grad Pokrajine? Ako tu nisu bezbedni o kakvoj onda ispunjenosti standarda razgovaramo. Da li ima još neki grad danas u Evropi gde pripadnici jedne nacije nisu bezbedni i zato ne mogu da žive u svojim kućama. Ovakve činjenice po prirodi stvari moraju da ostave snažan utisak.
     
     LANAC POSLEDICA

     * DOK se čeka odluka o eventualnom nastavku pregovaračkog procesa, može li se dogoditi da neke zemlje počnu sa bilateralnim priznavanjem Kosova?
     - Srbija jasno upozorava da Rezolucija 1244 ima obavezujuću snagu za sve vlade i da nijedna država članica UN ne sme da prekrši Rezoluciju koju je usvojio SB. Ako bi se neko usudio da jednostrano prizna nezavisnost Pokrajine, to bi predstavljalo najgrublje kršenje Povelje UN. I više od toga, to bi bilo dvostruko kršenje, jer bi bile prekršene i Povelja i Rezolucija 1244, što bi značilo gaženje samog autoriteta UN. Mislim da do toga nikako ne bi smelo da dođe i da su svi svesni ozbiljnosti posledica koje bi nastale.
    * Neki svetski zvaničnici otvoreno upozoravaju da bi Albanci mogli da izgube strpljenje i da pribegnu nasilju...
     - Ne može pretnja nasiljem biti razlog da se jednoj nacionalnoj manjini zbog toga izađe u susret i podari im se ni manje ni više nego država. Ako je jedini argument koji ima ta manjina nasilje, onda to govori o samoj suštini ideje nezavisnog Kosova. Međunarodna zajednica mora dati jasan odgovor, a on je svima dobro poznat i glasi da se nasilje mora sprečiti i da se teroristi moraju kazniti. Moguće je da albanski separatisti prete nasiljem, jer niko od kolovođa pogroma od 17. marta i mnogih drugih terorističkih akata do sada nije kažnjen.
     * Da li su šanse Srbiji da sačuva Kosovo suštinski porasle?
     - Srbija nema drugog izbora osim da sačuva Kosovo i cela država radi sve što je u njenoj moći da ostvari ovaj najveći državni i nacionalni interes. Taj veliki rad daje rezultate, i danas stvari stoje neuporedivo bolje nego pre godinu dana. I sednica SB UN je rezultat jedinstvenog zalaganja Srbije i svih njenih institucija. Stvari su počele ozbiljno da se pomeraju i zato još više i jače moramo da uložimo zajednički napor da dođemo do našeg velikog cilja.
     * Ima li šanse da SB UN ikada odluči da Srbiji oduzme Kosovo?
     - Ne. Nikada. To bi značilo da jedno od najviših tela UN prekrši najviši zakon UN. To bi bio dramatičan zaokret koji bi mogao da podseti na stanje uoči Drugog svetskog rata, kada su neka krupna ogrešenja izazvala ozbiljne posledice. Nije ovde reč samo o Kosovu i Srbiji. Lanac bi se pokrenuo, kraja ne bi bilo. Nemoguće je da se to desi. Danas postoje države koje imaju snagu da ne dozvole da se napravi haos i sruši međunarodni poredak. Kako bi izgledao svet ako bi suverenim državama protivno njihovoj volji mogle da se prekrajaju granice i otima teritorija.

     AHTISARIJU NEPRIJATNO
     * DA li je i sam Ahtisari nagovestio nastavak pregovora kada je posle sednice izjavio da je reč o maratonu, a da se stiglo tek do desetog kilometra?
     - Iz ranijih Ahtisarijevih izjava moglo bi se zaključiti da se radi o sprintu na 100 metara. Izjavljivao je da se proces mora okončati do kraja 2006. godine, odnosno dok se njemu ne završi mandat u novembru prošle godine. Njegova nova izjava najbolje govori o tome koliko je ova misija uspela.
     * Jeste li imali direktan susret sa Ahtisarijem?
     - Naš direktan susret bio je suočavanje stavova na sednici SB.     
     * Pratili ste njegovu reakciju?
     - Posmatrao sam ga, jer sam se delom obraćao i direktno njemu. SB je bilo pravo i najbolje mesto da se Specijalnom izaslaniku postave pitanja. A ako nemate odgovore na pitanja koja vam se postavljaju, to onda nije nimalo ugodna pozicija. Pozvao sam ga da iznese bar jedan najmanji, najklimaviji razlog zašto bi se povelja UN srušila, i on za to nije imao odgovor.

     VLADA PREKO POTREBNA
    * NAGOVEŠTAVA se da će posle praznika biti nastavljeni pregovori za formiranje nove vlade. Verujete li u dogovor?
     - Verujem da se posle uskršnjih praznika može doći do rešenja. Ulog DSS u formiranju nove vlade je i naša uloga u formiranju prve koalicione vlade 2004. godine i način na koji je ona funkcionisala. Dakle, vlada u kojoj nema preglasavanja već se zajednički dolazi do najboljih rešenja. To je put i za formiranje buduće koalicije i za način rada buduće vlade.
     * Hoće li Srbija dobiti vladu ili će građani ponovo na birališta?
     - Mislim da je veoma važno da Srbija dobije vladu. I zbog nastavka razgovora o Kosovu i zbog činjenice da smo dobili novi Ustav i da moramo i novim zakonima koji odgovaraju sadašnjem statusu da zaokružimo sve institucije. U nekoj drugoj situaciji to bi moglo da bude manje važno. Ali sada, vlada nam je preko potrebna.
     * Da li je glavni problem raspodela resora?
     - Najvažnije pitanje je shvatanje koalicije i kako ona treba da funkcioniše. DSS nastupa konstruktivno, a to smo pokazali i za vreme ove vlade u kojoj nikada nije bilo preglasavanja.
     
     SEJDIU - SIMBOL PROPASTI
     * PRVA pobeda u Njujorku bilo je sprečavanje predsednika privremenih institucija Fatmira Sejdiua da govori na sednici. Da li je to nagovestilo i dalja zbivanja?
     - Tako je. Već pre zasedanja stvari su se razjasnile u jednom manje važnom, ali ne nevažnom pitanju. To je pitanje formata sednice i prisustva predstavnika privremenih institucija na Kosovu. Zagovornici Ahtisarijevog plana pokušali su na svaki način da dovedu Fatmira Sejdiua da govori na sednici. Bilo je raznih pokušaja da se on na mala vrata uvede na sednicu, ali taj predlog nije dobio podršku većine u SB. Zato je Riker, šef Unmika, hitno doleteo da iznese njegove stavove. Kad je ta stvar propala, odmah se videlo da u SB ni Ahtisarijev predlog nema većinu.
     * Dakle, i pre početka glavne sednice video se ishod?
      - Čvrsto jezgro da Sejdiu govori je postojalo i njega su činile četiri države. U najboljem slučaju za nastup Sejdiuja bilo je sedam država od 15. Ruski ambasador je u konsultacijama odigrao veliku ulogu, a značajnu podršku dao je i kineski ambasador. To je bio važan signal kako će se odvijati i sama sednica SB.
 

Izvor: Novosti

По чему ти сам себи ниси затворио ту тему коју си започео?

Сад се мало шалим,
нико овде не схвата моју шалу?

А сад сам озбиљна.
Зашто је моја Тема,експресно "закључана",као има једна о Космету (Преговори....)
и не треба ширити.
Овамо се тема о градској Власти сецка у ситна цревца,од менаџера,архитекте,градске владе,...то може,а о
Косову и Метохији не.
Ево па види,ово није могло:
....
Ова Резолуција 1244 је данас била препрека да представник Приштине говори на седници Савета Безбедности!!!


Одбијена иницијатива САД и Британије
Представник Приштине није добио реч на седници Савета безбедности.

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 3. априла – Данашњу седницу Савета безбедности УН обележио је, неуобичајено, и један исход пре њеног почетка. У припремама за састанак одбијен је, наиме, предлог председавајуће Британије, Америке и Француске да се одступи од досадашње праксе и да се дозволи представнику Приштине да лично наступи као говорник на овом скупу. Неуспех иницијативе западних сила у „процедуралном” питању најавио је да врхунски орган светске организације неће лако, како су оне очекивале, доћи до одлуке о будућем статусу Космета. Поделе су, наравно, знатно дубље од процедуралних.....................

п.с.
а можда што сам ја у својој Теми нагласила да је Резолуција 1244 кост у грлу свима,а при том акценат ставила на заслуге Милошевића,а у овој твојој теми тога нема,него то о Резолуцији Коштуница говори,као например:

.....Srbija jasno upozorava da Rezolucija 1244 ima obavezujuću snagu za sve vlade i da nijedna država članica UN ne sme da prekrši Rezoluciju koju je usvojio SB. Ako bi se neko usudio da jednostrano prizna nezavisnost Pokrajine, to bi predstavljalo najgrublje kršenje Povelje UN. I više od toga, to bi bilo dvostruko kršenje, jer bi bile prekršene i Povelja i Rezolucija 1244, što bi značilo gaženje samog autoriteta UN. Mislim da do toga nikako ne bi smelo da dođe i da su svi svesni ozbiljnosti posledica koje bi nastale.

Kako Kostunica kao tehnicko lice moze da govori u ime svih gradjana Srbije, pogotovo kada je dobio glas 16 odsto glasaca...smejurija.

Drugo nacin na koji mu je novinar Novosti postavljao pitanje neodoljivo podseca na vreme kada je Dusan Cukic zario i palio:
`Gospodine Predsednice jelda da je ceo pravdoljubivi svet uz nas?`
`Jeste. Istina ce pobediti. A sad svi na svoje radne zadatke`

Специјалиста опште праксе све зна...
Коштуница не говори у свопје име, или име своје странке, него у име 94,2% представника народа који су за то гласали Скупштинском резолуцијом.
Дакле, што се тиче Космета и у име радикала и демократа, рецимо и Тадића који се закле на поштовање интегритета земље. То није страначко питање.

Novosti su se svele na rezimsku novinu kao iz vremena Slobodana Milosevica, ponovo caruje emotivna privrzenost vladi koju ne umeju da sakriju.

Zasto Kostunicu nisu pitali sta Srbija moze da uradi ukoliko citava EU, SAD, Generalni sekretar UN budu imali jedinstven stav o Kosovu a Kina i Rusija budu uzdrzane? Nijedna od stalnih clanica SB UN nije rekla da ce staviti veto na Ahtisarijev predlog. Clanice Belgija, Italija, Slovacka su clanice EU i stace iza zajednickog stava Brisela. Da li zaista veruje da ce Kongo, Gana, Indonezija, Panama, Peru, Katar i JAR biti tas na vagi kada se resava evropsko pitanje?

Cak i ako Ahtisarijev predlog ne prodje i Rusija ili Kina uloze veto (u sta ne verujem) - sta to konkretno znaci u Srbiju? UN i NATO i dalje upravljaju Kosovom i nista se nece promeniti...

Zasto Kostunici nisu postavili pitanje ko ce njegov plan `vise od autonomije, manje od nezavisnosti` u praksi da sprovede na Kosovu imajuci u vidu da su rezolucijom 1244 sve ingerencije nad tim prostorom prenete na UN i NATO? Pomocu kog trika? Pomocu kakvog Dejvida Koperfilda? Kako zamislja da izvede demilitarizaciju? Kako zamislja da natera Albance da se integrisu u srpsku drzavu i srpske  institucije?

Zasto mu nisu postavili pitanje kako resiti pitanje pomirenja izmedju dva naroda, imajuci u vidu da je prolivana krv sa obe strane i da Srbija jos nije pronasla odgovorne za masovne grobnice kraj Beograda i Petrovog sela u koje su trpani Albanci? Da li je od ruskih vlasti trazio pomoc da se pronadje  najodgovorniji za to - general Vlastimir Djorjdevic koji se krije negde po Moskvi.

Zasto ga na kraju krajeva nisu pitali - zasto Rusija krije Mirjanu Markovic, Marka Milosevica, Vlastimira Djordjevica i slicne kreature nekadasnjeg rezima ako podrzava danasnju demokratsku Srbiju?