Akcioni plan za hapšenje Ratka Mladića jeste najava srpske vlade da će preduzimati sve, ali je bitno da se te namere konkretizuju

BEOGRAD - Premijer Srbije Vojislav Koštunica je 17. jula u Briselu predstavio Akcioni plan Srbije za saradnju s Haškim tribunalom. U medijima su se već pojavile informacije da neke zapadne diplomate nisu zadovoljne rešenjima predloženim u tom planu. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir nemački ambasador Andreas Cobel govori o ovom, ali i odgovara na brojna druga aktuelna pitanja.

Verujete li vi Vojislavu Koštunici kad kaže da srpske vlasti ne znaju gde je Ratko Mladić?
- Kao što sami znate, pregovori o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje odloženi su jer EU smatra da Vlada Srbije - suprotno onome što je zatraženo prilikom početka pregovora - ne preduzima sve što je, u tom pogledu, u njenoj moći.

Akcioni plan je upravo odgovor da srpske vlasti čine sve što je u njihovoj moći da uhapse Mladića. Da li je nastavak pregovora o Sporazumu i stabilizaciji moguć i pre nego što se Mladić nađe u Hagu?
- Akcioni plan jeste najava srpske vlade da će preduzimati sve kako bi se uhapsio Mladić, ali bitno je da se te namere konkretizuju. Bitnija je akcija nego plan.

Uz Akcioni plan, Vlada Srbije Evropskoj uniji prilaže i Paket plus, u kom u zamenu za punu saradnju s Hagom traži otpis dugova, više novca za infrastrukturu, ukidanje viza i kandidaturu za EU do 2008. godine? Koliko su ovakvi uslovi Srbije realni i šta vi konkretno nudite?
- Da vidimo prvo kakvi će biti rezultati sprovođenja plana. "Zamena", kao što vi to zovete, za to je nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. U ovom momentu postavljati dodatne zahteve poput Paketa plus je prilično odvažno.

Ima li istine u priči da nemački obaveštajci i specijalci već učestvuju u potrazi za haškim optuženicima na teritoriji Srbije?
- Ne.

Kako ubediti građane Srbije da Zapad nije antisrpski nastrojen kad insistira na hapšenju i sudskoj osudi svih srpskih političkih, vojnih i policijskih lidera s kraja prošlog veka, dok se istovremeno Haški tribunal maltene izvinjava zlikovcima iz redova hrvatskog, bošnjačkog i albanskog naroda što im je dosudio minimalne kazne?
- Zapad nije antisrpski nastrojen, inače Srbiji ne bi pružao finansijsku i ostalu pomoć u iznosu od nekoliko milijardi kako bi vam pomogao da od kraja 2000. godine izađete iz nevolja koje je prouzrokovao Milošević. Mislim da se u tom poređenju koje ste napravili radi o vrlo selektivnoj percepciji realnosti, jer ima i niz osuđenika na višegodišnje kazne zatvora koji nisu Srbi.

Činjenica je da je taj broj daleko manji, a mnogo govori i poslednji primer u slučaju Nasera Orića. Možete li vi pogledati u oči i objasniti to srpskim izbeglicama i porodicama pobijenih Srba iz Hrvatske, Bosne i sa Kosmeta?
- Svaka patnja je za osudu. Međutim, ono što se u Srbiji često prećutkuje jeste činjenica da više od trećine osuđenika u Hagu nisu Srbi. Zato zaista mogu pogledati u oči srpskim izbeglicama i porodicama nastradalih Srba. Ali, da li to mogu takođe politički odgovorna lica iz doba Miloševića, od kojih neki još uvek imaju moć i uticaj u politici, privredi i javnom životu u Srbiji?

Ukoliko Srbija i reši problem Mladić, da li će sledeći uslov EU biti: Nema pridruživanja Srbije EU dok vlasti u Beogradu ne priznaju nezavisnost Kosova?
- Ne postoji veza između pregovora o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, za koje je potrebna puna saradnja s Haškim tribunalom, i pregovora o statusu Kosova.

Šta se Srbiji nudi u zamenu za Kosovo? Postoje, naime, spekulacije da je premijer Koštunica već dobio konkretnu ponudu od SAD i EU koja bi trebalo da kompenzuje gubitak Kosova.
- Zašto bih učestvovao u takvim izmišljenim spekulacijama? Odlučujuće u rešenju statusa Kosova je da se svim njegovim stanovnicima, i to posebno važi za srpsku i druge manjine, nudi perspektiva boljeg života, perspektiva sigurnosti, dalekosežnog samoopredeljenja u opštinama i privredni prosperitet.

Da li postoji razlika u odnosima naše dve zemlje pre i posle smrti premijera Zorana Đinđića?
- Za vreme Đinđića su odnosi, možda, bili malo srdačniji. Međutim, bilateralni odnosi predstavljaju više od ličnih odnosa, i prvenstveno su zasnovani na međusobnom interesu.

Pratite li proces suđenja za ubistvo Đinđića?
- Da, i nadam se da će ishod tog suđenja biti zadovoljavajući i to u dogledno vreme.

Na koji način biste uporedili prava i status građana Nemačke, koji žive u Srbiji, i srpskih državljana koji borave u Nemačkoj?
- Zar tu ima razlika?

Pa, vi recite?
- Samo znam da vaših oko 400.000 zemljaka u Nemačkoj predstavlja bitan most za naše bilateralne odnose.
      

Vizni kriminalci

Kome je u interesu da na papiru stoji veoma oštar vizni režim EU prema Srbiji, dok istovremeno svaki građanin naše zemlje, pa i najveći kriminalac, za cifru od hiljadu evra pa naviše, preko posrednika, može dobiti šengensku vizu?
- Vaše pitanje je izraz duple, a nažalost raširene zabune. Prvo, Srbija ne podleže posebno oštrom viznom režimu. Viza je potrebna za više od 80 odsto stranaca koji putuju u šengenski prostor. Šengenskim odredbama predviđeni su uslovi za izdavanje viza koji su širom sveta isti, što vodi tome da u Srbiji kvota odbijenih zahteva iznosi malo više od 10 posto, a u drugim zemljama 60 ili delimično čak 90 odsto. Takođe, nije istina da je preko posrednika lako nabaviti šengenske vize. Jeste istina da se takve usluge manje ili više otvoreno nude, npr. u Halo oglasima. Međutim, ko se upušta u posao s takvim posrednicima, po pravilu ne dobija urednu šengensku vizu, nego falsifikovane dokumente za predavanje zahteva na izdavanje vize ili čak falsifikovanu viza nalepnicu. Naj taj način sam postaje kriminalac, uz rizik dugogodišnje zabrane ulaska u šengenski prostor i krivičnih posledica. Nažalost, srpske vlasti još uvek ne vode dovoljno intenzivnu borbu protiv ovih mreža kriminalaca koju bi trebalo voditi.
      
Skandalozna RRA

Nemačke kompanije izrazile su veliko interesovanje za ulaganja u Srbiju. Neke od njih poput "Henkela", "Mesera" i "Ksela" uspele su u svom naumu, ali su se mnogi suočili sa brojnim preprekama. Poslednji primer je slučaj RTL, a svojevremeno ste isticali i problem sa privatizacijom "Sartida"?
- U vezi sa "Sartidom" zaista još čekamo zadovoljavajuće rešenje. Međutim, mnogo veći skandal je besprimerno i za sada nesmetano delovanje Republičke radiodifuzne agencije koja, krijući se iza navodne nezavisnosti, krugovima koji su pre bili bliski Miloševiću sređuje frekvencije, prvo za TV, a sada i za radio, dok se ozbiljni ponuđači isključuju iz procesa. Samo ilustracije radi, kao uslove za izdavanje dozvole za emitovanje RRA je sama odredila spremnost za investiranje, iskustvo u emitovanju i raznolikost u programu. U stvari su dve firme dobile TV frekvencije, od koje jedna nema niti kamere niti novinare, a druga nije morala podneti poslovni plan. Ovo bi u Nemačkoj postalo slučaj ne samo za upravni sud, kao sada u Beogradu, već za državno tužilaštvo.
Šta su najveće brane investicijama u Srbiji i kako ih prevazići?
- Prekomerna birokratija, slabosti u političkom odlučivanju, korupcija i nedostatak pravne sigurnosti su, po mom mišljenju, najveće brane investicijama kojima bi Vlada trebalo da se bavi.
      
Volim beogradske muzeje

Kako vam se dopada Beograd?
- Beograd je, pogotovo leti, prelep grad. Nažalost, nemam dovoljno prilika da upoznam lepu stranu grada.
Znači li to da ste dosad imali samo loše iskustvo?
- Ne, ne to. Mislio sam da uopšte nemam priliku da vidim mnoge stvari u Beogradu, jer boravim uglavnom u kancelarijama i sličnim prostorima.
Imate li neko omiljeno mesto, restoran, kulturnu instituciju...?
- Kad vreme dozvoljava, vrlo rado boravim u Narodnom muzeju, ili u Muzeju moderne umetnosti.
      
Srbi tvrdoglavi kao Nemci

Kada odlazite u Nemačku, šta kupite prijateljima i najbližima kao poklon iz države u kojoj ste ambasador?
- Ne znam da li se može govoriti o nekom konkretnom proizvodu Srbije, ali ono što ja vrlo rado kupujem su ručni radovi koji se prave u okviru projekta jedne NVO, gde žene na taj način pokušavaju da pomognu svojim porodicama. Reč je pletenim, ručno izrađenim stvarčicama - suvenirima, koji se sviđaju i mojim prijateljima, a mogu se kupiti između ostalog i na beogradskom aerodromu.
Kako biste opisali mentalitet naših ljudi?
- Meni se čini da su Srbi ponekad isto tvrdoglavi kao i Nemci.


Izvor: Kurir / DANKA NOVOVIĆ