Da li su internet poznanstva zaista put ka sticanju novih prijatelja, pa možda i pravih ljubavi, ili još jedan od načina da „kupite mačku u džaku”?

Dok besciljno surfujete internetom, kad-tad nabasaćete i na „sajt za odrasle na kome ćete naći veliki broj ljudi koji žele nova poznanstva, romanse i ljubavne sastanke s ciljem da pronaoeu partnere za razne aktivnosti, pa čak i bračne saputnike. Ovakve stranice vam omogućavaju da upoznate osobe baš onakve kakve ste oduvek želeli...” Zavodljiva obećanja, ali da li su i istinita? Koliko su ljudi otvoreni u razmeni ličnih podataka? Kakve se informacije smatraju poželjnim, odnosno nepoželjnjim u ovakvoj vrsti predstavljanja? Hajde da vidimo kako to rade Amerikanci, pa na osnovu njihove „iskrenosti” procenite kakvo je stanje stvari i kod nas, jer za sada nema ozbiljnih istraživanja ovog fenomena u Srbiji.

Plavuše su još uvek najatraktivnije

Tim sastavljen od dvojice američkih ekonomista i jednog
psihologa obradili su podatke oko 30.000 članova jednog od najpoznatijih sajtova za upoznavanje. Oko 57% članova bili
su muškarci, starosti 26–35 godina. Predstavili su se kao bogatiji, viši, mršaviji i zgodniji od proseka. Više od 4% ih je tvrdilo da zaraoeuje preko 200.000 dolara godišnje, koliko inače zaraoeuje manje od 1% tipičnih korisnika interneta. Znači, troje od četvoro korisnika je preterivalo. Kada je o ženama reč, 70% je tvrdilo da je njihov izgled „iznad proseka”, a 24% je reklo da je „veoma zgodno”. I 67% muškaraca je tvrdilo da su nalik Džordžu Kluniju, a 21% smatra da ima „zmijsko telo”. Samo njih 30% je procenilo da je „prosečnog
izgleda”, a 1% je priznalo da „plene samo unutrašnjom
lepotom”. Da li se iz ovog može zaključiti da su korisnici
ovog i sličnih sajtova neiskreni, narcisoidni ili pak ne razumeju
šta znači biti prosečnog izgleda? Čitavih 28% žena napisalo je da ima plavu kosu, što je iznad proseka u SAD-u, što pak navodi ili na neistinu ili na potrošenu boju za posvetljivanje. Inače, plava kosa (u ovakvim situacijama) ima značaj
koliko i univerzitetska diploma dok smeoeesivkaste nijanse nisu atraktivne za potencijalnog udvarača... Oko rioeokosih pripadnika muškog pola, kao i onih sa kovrdžama, ili ne daj bože proćelavih, niko se neće otimati, ali nije veliki greh ako su obrijani do glave. Dase niskog rasta prolaze lošije od viših, ali težina nije presudna. Elegantno popunjene dame nisu na glasu, pa taj podatak često eskiviraju ili dodatno „skinu” koji kilogram.

Fotografija kao presudan faktor

Ima i onih koji priznaju da su oženjeni (!?) i to srećno ali eto,
malo promene ne bi bilo na odmet. Meoeutim, od 258 onih
„koji vole svoju ženicu”, samo devetoro se okuražilo da objavi
svoju sliku. Fotografija je ponekad presudna za upoznavanje
što ne znači da nije prošla kroz fotošop ili da stvarno predstavlja tu osobu. Pripadnicima muškog pola koji uz svoje predstavljanje ne prilože sliku, stiže 3/4 manje imejl pošte, dok se ženama oglasi samo 1/6 zainteresovanih. Ali, nije ni ovako lako steći poznanstva. Analiza je pokazala da
57% muškaraca i 23% žena koje objave oglas, ne dobiju ni jedan odgovor. Pored podataka o izgledu, prihodima i obrazovanju, navodi se i koje su narodnosti članovi, kao i koja je poželjna veroispovest budućeg partnera. Najčešće se traži „ona kojoj i ja pripadam” ili „nije važno”, ali stvarni rezultati daju drugačiju sliku. Belci koji su rekli da im boja kože nije važna, ipak se u 90% slučajeva javljaju belkinjama, a bele žene šalju oko 97% upita muškarcima bele rase.

Ko bi samo avanturu?

Gospoda koja tvrde da žele ozbiljnu vezu, traženija su od onih koji su se izjasnili za povremene susrete. Ali zato dame koje bi želele samo strasne susrete bez obaveza, zatrpane su ponudama. Visina plate onog s kim bi izašla, za ženu je važna, dok je za muškarca dovoljno da njegova izabranica dobro izgleda, a njena veća plata bi ga već ugrizla za srce. Muškarci žele da upoznaju studentkinje, umetnice, muzičarke, veterinarke i poznate ličnosti, a izbegavaju sekretarice, penzionerke i žene u vojnim i policijskim uniformama. Žene nemaju ama baš ništa protiv policajaca, vatrogasaca, vojnih lica, pravnika i finansijskih službenika.

Лиса

pa... ovo meni ne zvuci kao da su 'poznanstva' u pitanju,
vec 'ona trazi njega, a on nju' putem internet oglasavanja 

Alisa u zemlji virtuelnih čuda

Nikada nisam razumela svoje  drugare koji putem Interneta pronalaze neke druge drugare, a još manje one osobe koje na taj način traže frajera ili devojku

I zaista sam mislila da o tome nikada neću pisati, jer je to ispričano do sada na hiljadu i jedan način...

Kada god ponestane inspiracije, započne večita tema o „sajber seksu“ i poziva se na sve one psihologe, seksologe, kulturologe, sociologe koji su se složili da je ova vrsta komunikacije, četovanje preko mesindžera, jedan od savremenih načina komunikacije koji je na neki način i najsigurniji i najbezbolniji...

Ali meni nekako to ne leži...

Priznajem da sam pokušala... Naravno, opet je to bilo na nagovor moje dobre drugarice Danijele koja ne odustaje od traženja idealnog muža...za mene...(stvarno bi bilo gre’ota da ga ja sama pronađem, pored tolikog njezinog truda).

I tako, pre neko veče, dok sam četovala sa drugarima iz inostranstva, iz mesindžera izroni poziv za razgovor...“Ju!“-iznenadih se...“Odakle ispade ovaj?!“-pomislih. Naravno da je vrlo brzo bilo jasno da iza svega stoji moja draga Danijela.

Kaže da se zove Miroslav... Mada ja to ništa ne verujem...Sve to može da bude, a ne mora da znači...S obzirom na to da je razgovor počeo vrlo interesantno, odlučih se za varijantu „ništa ne mogu da izgubim“...E, upravo u tome je poenta...

Ništa lakše od započinjanja ovakve vrste razgovora...Počnete kada god poželite, završite kada god hoćete, možete da kažete šta god vam padne na pamet, niko vam ništa ne može, bez ikakvih ste obaveza, najjednostavnije, najlakše i bez napora i opterećenja... Tako smo Miroslav i ja, malo po malo, ušli u neku nazovi ozbiljniju, priču, kao da se znamo od detinjstva - odjednom on i ja pričamo o „smislu života“, ali na potpuno intiman način.

Pričalo se tu o svemu i svačemu...Ali ja zaista nisam imala nameru da se zbližavam, osim virtuelno, barem ne nakon prve priče...

I baš kada sam se iznenadila oko lakoće komunikacije i upoznavanja, kad ono uuups...čovek pomislio da ja mojom pričom, (odnosno razmenom mišljenja, kako je to meni izgledalo), hoću da kažem kako se on meni jako sviđa i da je sledeći korak već veza...“Ček’, ček’ malo...!Uspori!“ - kažem ja njemu ...i tu vidim da je đavo odneo šalu i da moram da se povučem...Pobegla sam iz priče istom brzinom kojom sam ušla u istu...
 
To je moj prvi slučaj komunikacije na neviđeno...Iako znam mnoge koji su našli svoju idealnu polovinu preko Neta i one koji se godinama druže, ja još uvek nisam spremna za to...

Uvek sam se pitala, a šta ako se, na primer, meni svidi to što on piše (jer šta on zapravo misli to vi ne znate) i ja počnem da zamišljam bajku, a kako imam izuzetno izraženu moć autosugestije, isto tako izraženo mogu da zamislim ono što ne postoji.

A šta ako napravite od NJEGA, tako virtuelnog, vašeg princa i pomislite kako idealan postoji, samo treba da napravite prvi korak, jer ova pisana komunikacija može, sa druge strane, da bude najbolji parametar za „podudaranje dve suprotnopolne komete“.

A šta ako zapravo to ništa nije onako kako vi zamišljate i taj vaš princ je, na primer, istetoviran od glave do pete, proćelavi, prosedi starac koji je dovoljno iskusan kameleon koji može da promeni boju u trenutku, a šta ako nema sve zube u vilici, a šta ako je duplo niži od mene, a šta ako još nije izmutirao...i kada se sretnete...čarolija nestane?!...

I - šta uraditi? Ne rizikovati?! Ne dobiti?! Ili ipak probati, pa šta bude?!

Na dlanu

Sasavim je različit profil ljudi na onim sajtovima ili temama gde se traži partner-ka i na ostalim forumima. Verujem da je moguće upoznati zaista različite ljude i da između njih može da se nađe nekoliko zanimljivih za druženje. Jednu stvar ne smemo sebi da dizvolima a to je da stvorimo sliku o nekome koga ne znamo u stvarnom životu, pa da se posle razočaramo. Svi mi se ipak trudimo da izgledamo malo bolje iza tastature nego stvarno.

 mozda ... ko zna ?
a mozda i ne?

Ja u zivotu upoznao jednu osobu preko neta i da vam kazem, nisam se zeznuo