Hahahah,vidim da je ovo preraslo u jednu veoma za****nu temu .
Jos nesto,neko je skontao da su mi roditelji razvedeni,nisu,samo cale i keva ziva odvojeno.
Mnogo ste mi pomogli da bolje sagledam situaciju,i hvala vam na tome  .
Shvatio sam takodje,da bih mnogo povredio moju majku,samom odlukom da idem,
posto sam i ja poprilicno emotivan,smatram da nije u redu to da uradim,jer mogu
sebe da zamisim u toj situaciji. (tipa 'Odhranila sam te da bi me ovako rano ostavio' )
Btw. ko ovde poznaje majora Mixa? XD

Sa 16 godina i bez zavrsene srednje skole tamo mozes da budes samo gubo, koji moze da radi kao priuceni hausmajstor ili kamiondzija, mada kamiondzije mlate dobru lovu. A ako kojim slucajem, nakon spoznaje nemackog jezika odlucis da nastavis skolovanje, pa i neki faks, morace te studije opet da se plate.

Ako tvoj cale vec zivi tamo, sta je njemu 10k eura da otkupi tvoj dug prema drzavi? Neces sigurno proci jeftinije ako se odlucis za univerzitet tamo.

Poznanici koji zive i rade u inostranstvu mi kazu da je minimum minimuma za neki iole dobar posao Bachelor diploma, pocetna tacka sa kojom mozes da se usavrsavas dalje ako zelis, narocito u IT industriji i telekomunikacijama.

Davno proslo vreme su price gde je neki Radovan otisao sa dve marke u gacama i sa osnovnom skolom, pa napravio bum, dolazi svakog meseca sa svojim sampanjac zlatnim mercedesom 190d i turira ga ispred avlije u nekom selu blizu Jagodine.

Ako se odlucis za keine schule varijantu, tamo ces mnogo bolje da upoznas grand zvezde po lokalima za vreme vikend tezgi i tattoo majstore koji znaju odlicno da tetoviraju dvoglavog orla sa recenicom: "Zivim u Nemacku, a srce u Srbiju".


Ona ne sme da se ispreci tvojoj sreci, a verujem da ce diskutanti predloziti da vec nekako prevazidjes i taj "problem". Na kraju krajeva, povedi i nju, nema razloga da ona ne bude isto srecna.

Па хоћеш ли да отпушташ цео јавни сектор или само вишкове, а осталима смањити плате? И како ће смањење плата запослених у јавном сектору да помогне борби против те енормне корупције у њему?



Па ако нећеш ништа да предузимаш поводом тога, онда ћути и трпи. Ко хоће - нађе начин, ко неће – нађе изговор.

Свестан сам да здравство не функционише баш најбоље, али исто тако сам свестан да људи доста и преувеличавају.

Иначе, не тако давно сам радио анализу крви и урина у Дому здравља. Мислим да је то једна од баналних анализа. Морао сам да дођем рано ујутру, али сам резултате добио сутрадан, без да сам било кога частио са било чим. Такође, никад са докторима нисам имао проблема у фазону да не желе да ме приме тога дана.


Ок, да ли су оне надлежнима пријавиле тај случај корупције?


Не знам код каквог ти приватника радиш и чиме те је све застрашивао, али од синтагме Закон о раду приватници обично не добијају лепру или тако нешто.

Углавном, тај закон између осталог и гарантује заштиту  трудницама у радном односу и прописује додатне погодности. За детаље погледати дотични закон, нарочито обратити пажњу на део о дискриминацији и заштити материнства.

Тако да је са те стране држава урадила оно што се ње тиче. Уколико те послодавац отпусти зато што си остала трудна иако си под уговором, на суду ћеш га опељешити до задњег динара. Е сад, друга је ствар што неки приватници одбијају да запосле жене због могућности да остану трудне или да им дају уговор за стално. Држава ту не може да уради не знам шта... то би било као да од државе тражиш да расисту убеди да не мрзи црнце.


Па онда не можеш очекивати од државе да ти повећава плату сразмерно расту евра, јел тако?


Да ли причамо о концепцији просветног система у земљи или о штрајковима у истом који су тобоже узрок толиког губљења наставе да један шестак не зна таблицу множења?


Добро, хтео сам само да проверим да ли имаш легитимитет да се жалиш.


Ако је тако, на нама је то да исправимо и да доведемо оне којима је стало и до заједничког интереса.


Нађи подршку других. Али ти то нећеш сигурно, јер ако немаш времена да се пожалиш на лекара, како ћеш онда имати времена да промениш читаву државу?

 

Толико о сопственој одговорности...

Izvinjavam se autoru što mu upadam na temu ali evo da podelim moj slučaj. Nikada nisam maštao o inostranstvu niti zamišljao svoj život na nekom mestu van Srbije. Često sam na letnim poslovima (autopraonica i sl) dolazio u kontakt sa gastajbajterima, koji su mu zgadili inostranstvo maksimalno . Ne volim da generalizujem ali većina njih su mentalni turboseljaci koji žive tokom godine za dan kad će otići na ,,ferije,, u svom vw,audiju ili bmw i trošiti ,,ojre,, u majki Srbiji.

Završio sam fax krajem prošle godine ali posla još uvek ni na vidiku. Mislim nisam očekivao da ću se zaposliti za dan,dva nakon diplomiranja ali kako vreme prolazi sve mi je jasnije da se mladi stručnjaci u Srbiji uopšte ne cene. Moj radni vek bi se sveo na prosečno bitisanje uz verovatno izdrkavanje nekog kontroverznog biznismena za čiju kompaniju radiš. U zadnje vreme sam sve više počeo da razmišljam o odlasku, negde gde bih bio plaćen u skladu sa znanjem i potencijalom koji imam, gde bih mogao dalje da se usavršavam i napredujem u struci. Počeo sam preko neta da tražim posao (EU/USA) i potražnja za mojom strukom (farmaceutska) je solidna. Šaljem na sve strane CV i stupio sam u kontakt sa par ljudi preko linkedin-a pa valjda bude nešto. Prva stvar koju sam zapazio je da te stranci uvek maksimalno te uvažavaju, da ti ljubazno odgovore na mejl i sl  za razliku od naših poslodavaca. Od jezika znam samo engleski (odlično razumem i solidno pišem, jedino nisam tečan u konverzaciji ali to se valjda postiže redovnom upotrebom jezika).

E sad stvar koja me najviše odvraća od odlaska u inostranstvo jeste socijalni život. Na polovini sam svojih dvadesetih, nisam oženjen, niti u vezi, pa da me nešta posebno koči ali opet treba otići sam u stranu zemlju, dokazivati se sebi (jer nemam radnog iskustva u struci) i ostalima jer je stranac uvek pod lupom. Ne bih da mi se život pretvori u kuća- poso poso-kuća , ne bih želio da samo visim za ex-yu ekipom, da mi vrhunac zadovoljstva bude vikend i odlazak na nastup ceca, seka&Co . Taj odnos prema strancima mi je nepoznanica (mi Srbi pogotovu imamo dobru reputaciju u svetu  ) tj ne bih da budem gradjanin drugog reda (mada po zanimanju sigurno ne bih bio) i nisam siguran da bi mi društveni život bio odličan, da bih tako lako sklopio nova prijateljstva i ljubavi (po želji sam nekom crnkinjom ili portorikankom  .

E sad volio bih kad bi dobio savet od nekoga ko je ili je bio u inostranstvu. Isto tako zanima me kakva je procedura za odlazak, oko tih radnih viza i slično, verujem i kad bih pronašao posao da bi birokratija majčice Srbije usporila moj odlazak

Ja,bio mi je nacelnik klase,al tad je bio kapetan

Ja da mogu,otisao bih da pokusam.

шта знам...кад год ме неко пита да ли да пали за иноземство ја увек кажем да пичи и да се не осврће
поготову млади искусни стручњаци који ће тамо доћи до изражаја и имаће све услове за напредовање као рецимо јард менаџер (бај змај  )

те приче "убили сте зорана" и "ко последњи изађе нека угаси светло" су ме у почетку нервирале али их сад и могу разумети...није свако способан да се снађе у овом паклу,људи не желе да се сналазе већ желе неку извесност и сигурност а то ће пре добити на врлом западу
што се мене тиче,ја волим пакао и волим да петљам и да се сналазим

е а занимљиво је то ... прича ми колеза о неком истраживању где су мање више свима у фирми поделили функције као да су унапређени. Посао остао исти, плата остала иста једино звање се променило. Значи чистачица није била чистачица него типа референт за чистоћу ... чиновници су добили звање менаџера а ложачи више нису били ложачи него су радили на одржавању котлова.

и? скочи продуктивност за 10-так посто ... дакле осетно.

Закључак ... људи воле да их лажеш а ништа мање и да лажу сами себе. 

Ovo što smo ti i ja kuckali do sad mahom jeste bio off topic, ali konstruktivan off topic, kakav je s vremena na vreme neophodan, posebno na temama koje prete da se pretvore u međusobno gađanje fekalijama (kakva je ova), jer dira ljudima u emocije i samim tim je tempirana bomba.

~~~

@bookee.. stvarno ne mogu, nemam živaca. Ionako ishod ove rasprave neće biti da ti promeniš svoje, niti da ja promenim moje mišljenje. Ovako izgleda samo kao mentalno-verbalna masturbacija, a za to sad stvarno nemam strpljenja. 

~~~

Što se tiče teme, znam nekad da kažem ljudima da definitivno ostajem u Srbiji jer je to izazov.  U fazonu, lako je otići u uređen sistem pa uspeti ("lako"), dok je u Srbiji to prava borba sa besnim lavovima, pa kad uspeš znaš da si uspeo sa velikim U.  Naravno, to je samo moja racionalizacija čitave stvari.

Inostranstvo      vs          Srbija


Niko nas nigde ne podnosi kad se pojavimo. Izbegavaju nas i beze kao da smo cigani. Iz kurtoazije i zbog tamosnjih zakona ne smeju da nas vredjaju ali Srbi su u inostranstvu ravni sa gubavima.

...............
........
Ne znam, vise nisam pametna. Da li sam sigurna u to da menjam drzavu i da decu izlazem ruglu i podjebavanju? Da li sam spremna na to da posaljem decu u njihove retardirane skole? U taj sistem?
Da li sam spremna na to da dete ne mogu da posaljem napolje da se igra?
Da li sam spremna da u prvo vreme radim kao spremacica/kkonobarica/kuvarica dok ne steknnem uslove posle 5 godina ili vise da dam jos 3 ili 4 ispita za koje moram da izdvojim i do 15000 dolara?
Da li sam spremna za sve to sa 40 i vise godina?
....
.....
Vise stvarno nisam pametna.

(Ne)odlazak u inostranstvo je cisto pitanje komfora.

Bez obzira na stanje u ovoj drzavi, ljudima je ovde sve poznato - ljudi, jezik, nacin obrazovanja, kultura, drzava i politika, korupcija, sve ono sto te koci.
Bez obzira na stanje u ovoj drzavi, ljudi se ovde osecaju sigurno.
Bez obzira na stanje u ovoj drzavi, mi smo razmazeni. Nasa generacija je razmazena.

Za ovih 20 godina koliko odlaze moji prijatelji, poznanici, rodjaci, kumovi, komsije i za ovih 20 godina koliko ne odlaze svi ostali, ja sam cula mozda jedan iskren razlog zasto osoba koja moze da ode i cije je zanimanje u neku ruku deficitno ne odlazi.

Otici u inostranstvo znaci poceti iz pocetka po svim osnovama, bez garancije da ces uspeti i da ces bolje ziveti. Novi jezik, pravila, kultura, novi ljudi... A to je za vecinu ljudi koji citav zivot zive u 2 kvadratna kilometra - cim. Pa cak i ako su se skolovali van kuce, ziveli u drugom gradu... ipak to nije neki preveliki sok, jer su ljudi manje-vise isti i imali su tu neku sigurnost da su "medju svojima"

Ja sam se, eto, zasmejala kada sam procitala pitanje ovog lika gore - kako da mu zivot ne postane kuca-posao-kuca... Zasmejala sam jer je to nacin zivota bilo kog ljudskog bica koje ima posao. Ovde ili tamo.

Druga stvar koja mi je uvek zanimljiva je ocekivanje kojima smo obasipani od detinjstva - samo zavrsi skolu... i kad zavrsis skolu, shvatis sa si prethodnih 12-18 godina svog zivota forsirao nestvariv san, posto sa tim skolama, a posebno ako su drustvenog smera... nista ne mozes da uradis. Posebno u inostranstvu.
Tako da, s te strane... ako nisi neki genije ili nemas neko korisno zanimanje, opet si na dnu... ovde ili tamo.
Mene strasno nervira to ocekivanje da ces npr. kao svrseni sociolog bez problema da nadjes posao bilo gde u svetu. Hoces, kako da ne...

Obrazovni sistem za mene nije toliko strasan. I onako mi je cilj da ako budem ovde gajila decu ona idu u privatnu skolu. Ne mogu da dopustim da mene neko toliko zaklupi koliko me je zaglupilo skolovanje u Srbiji.

Sta jos... nista.
Samo imam taj utisak da ljudi nikako da odu.

Sto se mene licno tice, ne razmisljam ozbiljno ni u jednom smeru. Za ovu zemlju me veze par sentimentalija i par ljudi. Tako da se nesto i ne opterecujem cinjenicom da cu danas-sutra zavrsiti npr. u Kataru ili sl. A zasto do sada nisam otisla... pa prosto... rekla sam na pocetku - komfor.