Inicijativa za uvođenje besplatnih elektronskih udžbenika za osnovce

Udruženje građana Pomak pokrenulo je inicijativu za uvođenje besplatnih elektronskih udžbenika za učenike osnovnih (od 4. do 8. razreda) i srednjih škola



Prema rečima predstavnika ovog udruženja, namera je da se dođe do značajnog unapređenja kvaliteta nastave, da svi učenici dobiju besplatne elektronske udžbenike, a da pri tom to ne predstavlja veliki izdatak za budžet Republike Srbije, s obzirom da su daleko jeftiniji u odnosu na klasične.

Predloženo je nekoliko mogućnosti koje podrazumevaju da učenicima u osnovnim i srednjim školama budu obezbeđeni besplatni elektronski udžbenici, a da tablet računare nabave po povoljnijim uslovima na rate (a da ih socijalno ugroženi učenici dobiju besplatno) ili da i za ovu namenu budu predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije - kaže Oliver Minić iz "Pomaka".

Uvođenje besplatnih elektronskih udžbenika u škole bi moglo da se implementira počev od školske 2016/2017. ili 2017/2018. godine.

Prema Minićevim rečima, neke od prednosti korišćenja elektronskih udžbenika u odnosu na klasične su mogućnost korišćenja multimedijalnog materijala (brojne aplikacije, video i audio klipovi, interaktivne tabele i grafikoni, slike, prezentacije...).

- Učenje tako postaje zanimljivije i znatno olakšava usvajanje novih znanja ažuriranje podataka, pretraživanje teksta, a značajan je ekološki efekat usred redukovanja trošenja papira i boja. Oni su i jeftiniji u odnosu na klasične, lakši su, s obzirom da se sve nosi na jednom računaru, te stoga ne opterećuje kičmu učenika usled nošenja knjiga u rančevima... - kaže Minić.

Mnoge države su otišle daleko u procesu uvođenja elektronskih udžbenika, tako da će Južna Koreja potpuno digitalzovati svoj sistem škola do 2015. godine, u SAD-u će sve škole do 2017. godine preći samo na elektronske udžbenike, dok Crna Gora u septembru u eksperimentalna odeljenja uvodi elektronske udžbenike i tablet računare.

Preuzeto sa ...

Kinezi su uveli elektronske udžbenike jer im je bilo preskupo da distribuiraju i odštampaju par stotina miliona udžbenika godišnje.

Mi na svim testovima koje smo radili imamo dvije kategorije koje se ističu po katastrofalnim rezultatima:

- čitanje
i
- razumjevanje pročitanog.

Sa ekrana se čita 25% sporije nego sa papira i sa mnogo manje razumjevanja.

Znači vrlo brzo bi se pokazalo da su svi elektronski udžbenici neupotrebljivi jer bi ih roditelji preštampavali.
Da ne govorim što bi se potrošilo brdo papira na štampanje testova i sl. gluposti.

Rješenje za nas bi moglo biti da sve te elektronske knjige idu u paketu sa softverom koji služi za čitanje - kao za slijepe.
Mislim djeca nikad ne bi naučila da čitaju, ali eto, možda bi tad naučili nešto drugo.

Osnovni problem našeg obrazovanja je što se stalno priča o kontinuiranom obrazovanju, a plani i program se trudi da ti svo znanje neophodno za život smjesti u 8 ili 12 godina škole.

Klinci moraju da nauče neke osnovne životne stvari- tipa kako se peru ruke, zubi, češlja i održava higijena ( ne nažalost neće svi ovo naučiti kod kuće), moraju da se upoznaju sa svojim tjelom i kako da ga održavaju, moraju da se socijalizuju i nauče osnovama pristojnog ponašanja, moraju da nauče da se ponašaju u saobraćaju, moraju da nauče da se prema sebi i ljudima i stvarima oko sebe ponašaju odgovorno, pristojno i sa poštovanjem.
Od klasičnog učenja moraju da nauče da čitaju, pišu, razumeju pročitano, da izraze svoje misli i osjećanja i osnovne koncepte matematike i logike.
Ako to imaju onda im neće biti problem da nauče bilo kad, bilo šta.

ovo bi trebalo da ide copy/paste u svaku temu o obrazovanju.
a ne dodju likovi i ubedjuju me kako dete mora da zna koliko ima kostiju u saci i slicne gluposti...

Pa valjda ovo treba da nauce pre osnovne skole!!! Nije stvar u gradivu koje je predviđeno za osnovnu školu već u nastavnicima i načinu na koji se to predaju deci. Moj primer: dolazi dete iz škole i kaže da su učili 1. srpski ustanak i da im je nastavnica rekla da je to loše objašnjeno u knjizi i da uče iz sveske, ono što im je ona izdiktiraka. Pogledam i gle čuda, piše da je 1.S.U. počeo 1803.g. Kažem detetu da je greska i da je nastavnica verovatno napravila lapsus, ali sledećeg časa kad je dete pitalo otkud 1803. ona umesto da kaže da i nastavnici mogu da pogreše, ona ih zbunjuje tezom kako su pripreme za ustanak počele 1803. i ona to smatra početkom ustanka. 
Drugi primer:
Nastavnica hemije im dala za domaći da reše zadatke iz zbirke i sad postoje zadaci sa zvezdicom koji su za takmičenje, u zbirci postoji rezultat zadataka. Dete reši zadatak ali rešenje se ne poklapa, pogledam postupak, sve mi izgleda tačno ali rezultat se ne slaže. Kažem možda je greška u zbirci, ali kad bude ponavljanje pitaj nastavnicu da li je postupak dobar, pa ako je greška da vidimo gde je, da dete uvidi gde je pogrešilo. Međutim, nastavnica kaže rešenje u zbirci je tačno i ne pokaže postupak, već kaže - uradite sami. Imam kolegu koji je hemijski tehnolog, pokažem mu zadatak i on potvrdi da je dete uradilo tačno.
Onda, gradivo koje se preklapa u više predmeta nije usklađeno jer se nastavnici ne drže plana i programa nego po svom nahođenju predaju lekcije, pa iz hemije rade proporciju pre nego iz matematike, a iz biologije im diktira hemijske formule šećera i reakciju razgradnje istih, koje će učiti tek sledeće godine iz hemije, a u knjizi za bilogiju ni pomena o tome već je samo objašnjeno da se složeni šećeri razgrađu na proste u tom i tom procesu, itd. Mogao bih da navedem desetine ovakvih primera, a onda kažemo da deca ne umeju da razmišljau logično i da primene naučeno. 

Nažalost, gomilu stvari koje su dece trebala da nauče kod kuće ili barem kod učiteljice, a nikad ne nauče.
Podrazumjeva se da ih je neko naučio i da oni to znaju, a nije niko.
I onda imaš klinca koji bubači hemijske formule, a zube ne zna da opere.
Iskreno manja je šteta da ne nauči da je NaCl formula za kuhinjsku so, nego to što će mu sradati srce i krvni sudovi od loše higijene usta.

Mnogo je važnije šta djeca zaista nauče, nego šta sve uče.
Moja sestra tako povremeno daje časove matematike (uglavnom rođaci, prijatelji, komšije) i to su sve fina djeca i odlični đaci. Klinci ne znaju decimalne brojeve, razlomke, funkcije, Venov dijagram, osnovne pojmove iz geometrije...
Ali uredno biflaju formule za površinu i zapreminu piramide i kupe i čude se što im loše idu polinomi.

A za to kako nam je gradivo koncipirano i kako se predaje potpuno se slažem - niđe veze.
Posebno me nervira što se mnoge stvari iz gramatike rade prvo iz stranih jezika, pa onda iz srpskog.

Potpuno ispravno....

Uvek ce biti neko ko ce da se buni....

Od svega ovoga ce deca najvise dobiti i njihovi roditelji...koji nece morati da kupuju knjige...

A za taj novac je bolje da uzmu klincima rachunar...

Ријешили да им сјебу вид па то ти је 

Treba uraditi elektronske uzdbenike...

Ko smatra da njegovo dete treba da chita sa papira...neka odstampa....

Najbolje je oba....

Nije stvar u udzbenicima, nekada deca nisu imala pola udzbenika, ja u gimnaziji iz trecine predmeta, bitno je kakvi su profesori, a oni su uzas boziji (cast retkim izuzecima). U moje vreme na pedagoske akademije su se upisivali najgori djaci, jer se lako zavrsavalo. U skolama vlada nepotizam i protekcija, profesori su nezainteresovani da nauce decu, mrze svoj posao. Na casu im daju da citaju iz udzbenika, a ocene im sluze iskljucivo kao kazneno sredstvo. Roditeljima je najbitnije kakve deca imaju ocene a ne kakvo imaju znanje. I kao proizvod imamo neznalice sa visokim prosekom, koji skolu shvataju kao nesto gde oni gube vreme i nastoje da je samo otaljaju i izbegnu kad god mogu. Mora da  se menja sistem, da se vrsi selekcija kadrova, jer sa ovim postojecim nece uspeti nijedna reforma. Ne moze novo vino u mesine stare.

Nema gore stvari od e-dokumenata.

Svaki dan se bakcem sa njima i idalje koristim papir i olovku kada treba da nesto procitam\napisem.