Džeremi Lesniak je vlasnik manje kompanije koja se bavi veb dizajnom. U njegovoj firmi ima 10 zaposlenih i na stotine klijenata. Odsustvovanje zbog bolesti ne dolazi u obzir.

"Imam dva mobilna telefona i pejdžer. Uzeo sam par puta delimično slobodne dane ili sam radio od kuće, ali ne pamtim da sam uzeo ceo slobodan dan u proteklih šest godina", izjavio je Lesniak Rojtersu.

Tokom nedavne epidemije novog gripa poslodavci su očajnički želeli da izoluju bolesne radnike, prozivajući sve one koji su činili suprotno, međutim, kriza je pojačala pritisak i na radnike i na šefove da, umesto da boluju kod kuće, rade čak i iz kreveta.

"Postoji imperativ da se bude na poslu, delimično jer se ljudi plaše da će ostati bez posla ukoliko se ne pojave", izjavio je za Asošieted pres (AP) Dejv Kuper, koji se bavi zapošljavanjem ljudi u jednoj konsultantskoj kući u Los Anđelesu.

"Ranije su kompanije imale razumevanja kada se ljudi razbole. Sada više nije tako. Znam ljude koji su slali mejlove iz bolničke sobe ili prisustvovali konferencijskim razgovorima u trenutku kada jedva da su mogli da govore koliko su bili bolesni. Recesija je pogoršala stvari", dodao je on.

Vlasnici kompanija koji imaju pristup novoj tehnologiji i zaposleni u malim preduzećima osećaju najveći pritisak.

Ešli Heris radi u kompaniji koja ima samo tri stalno zaposlena radnika i u slučaju bolesti posao bi stao.

"Stvari treba obaviti u određenom trenutku da bi se postigao uspeh. Ako to znači da ću se javiti na moblini telefon iz kreveta ili poslati mejl na vreme, ja sam više nego srećna da to uradim", izjavila je Heris birtanskoj novinskoj agenciji.

Radnici opravdano strahuju da neće dobiti dnevnicu za dan kada su zbog bolesti izostali sa posla, a to potvrđuju i podaci Američkog biroa za radničku statistiku, prema kojima 39 odsto zaposlenih u privatnom sektoru ne dobija dnevnicu kada izostaje sa posla zbog bolesti.

U istraživanju koje je 2008. godine sproveo Institut za porodicu i rad, utvrđeno je da je 63 odsto zaposlenih dobilo pravo na korišćenje najmanje pet dana u slučaju bolesti, dok je kategorija manje plaćenih radnika u mnogo nepovoljnijem položaju.

"Više od polovine radnika kaže da ih poslodavci zovu u vreme kada ne bi trebalo da rade i to prilično redovno", izjavila je Elen Galinski, predsednica i suosnivač Instituta.

Đina Kazimir je vlasnica kompanije koja se bavi onlajn komunikacijama u Merilendu.

"Ne uzimam uopšte slobodne dane. Čak i kada sam imala novi grip proveravala sam mejlove jednom ili dva puta dnevno, a bila sam toliko bolesna da sam jedva mogla da stojim na nogama. Godišnji odmor je pravi izazov. Obično obezbedim pristup internetu za svaki slučaj", istakla je ona.

"Posao je maraton. Mi trčimo sve jače i brže. Ono što mi znamo iz istraživanja je da je posao trening u određenim intervalima. Potrebno vam je vreme da se odmorite", istakla je Elen Galinski.

(Tanjug)

pa,naravno,covek vise ne postoji da bi ziveo,vec samo da bi radio svoj posao i sluzio drzavi. 
ja znam sve ovo jako dobro,jer i moj ujak iz Amerike,koji radi u kompaniji za proizvodnju bio-goriva,iako ima veoma jak polozaj,i iako je jedan od poznatih ljudi u tom sektoru,kada skupi dve nedelje odmora da dodje ovde da nas vidi,to je cudo... oni em dobijaju jako malo slobodnih dana,em je jako tesko spojiti ih sve zajedno,jer posao obicno to ne dozvoljava.
al aj sto to sad postaje trend u karijeri,da ljudi postaju obicni mravi koji zive samo da bi sluzili firmi,nego je jos veca propast to sto se to prenosi i na studente.uz ovu usranu Bolonju,ne samo da moras da ides na sva predavanja,da camis tamo ceo dan,bez obzira dal ti treba to,ili ne,i sto moras da budes "aktivan" i stalno nesto blebeces (kad cujem to "Aktivnost",uvek mi dodje da ih pitam jesmo mi na fakultetu,ili u vrticu...?),nego sto ne smes vise ni da se razbolis.  ja sam mesec dana odsustvovao sa faksa,jer sam imao gadnih problema,i svo vreme sam bio hospitalizovan,i posle 30 dana imao operaciju.kada sam polagao neke zajebantske predmete,gde balvani boduju tu usranu "aktivnost i prisutnost",nisam mogao da dobijem vise od sedmice.  znate zasto?zato sto,jelte,nisam imao dovoljno predispitnih bodooovaaa... 
tj-nisam bio prisutan nekoliko casova,i nisam bio aktivan,i eto...
naravno,normalan covek zna da rec hospitalizacija podrazumeva prijem u bolnicu,gde covek ostaje dok ga lekar ne otpusti,i ne moze sam da izlazi iz bolnice,kao i da rec operacija oznacava hirursku intervenciju,i to je nesto od cega se,ako je operacija srednjeg ili viseg stepena,telo oporavlja nekoliko meseci.
normalan covek isto tako zna da fakultet nije vrtic na koji se ide da bi bio vidjen,i da bi bio "aktivan",nego da bi naucio sto treba i da bi posle pokazao svoje znanje.
ali,naravno,po Bolonji ne potojis ti,i tvoja prava,i zdrav razum,nego samo faks,faks,i faks.
zao mi je sada sto se tad lepo nisam zalio,i sto im takodje nisam spremio javno izvinjenje "izvinite sto sam se razboleo...  ",ali,dobro,desice se to oept nekome,pa ce onda da bude veselo kad shvati sta su mu uradili. 
kao sto sam vec pricao ovde-za par godina ce se coveku vise isplatiti da se odmah ubije ako dobije ista teze od gripa,jer cak i ako uspes da platis lecenje,jednu najobicniju operaciju i lecenje,i nekako da platis studiranje posto izgubis godinu zbog bolesti,onda ces opet morati da ispastas,jer neces moci da imas prosek kakav zelis,odnosno zaposlenje u firmi.

ziveo kapitalizam!
al ce nama biti veselo... 

е заболе ме дупе за посао и за послодавца
кад год имам прилику увек ћу да одсуствујем

за 200 мртвих евра плате могу како хоћу

наравно...они који јуре успех и каријеру могу да се удаве у слинама на радном месту...немам ништа против