Indija lansirala raketu :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Индијска балистичка проба
Ракете на све стране
Зашто Азија постаје полигон за ракетну дипломатију

ТРАГОМ ВЕСТИ

Кад хоћете некоме да пошаљете одређене политичке сигнале, или целу поруку, онда само лансирате балистичку ракету. Први услов је, наравно, да такву ракету и имате. Други, да вам она не падне у море одмах после лансирања, као што се то недавно догодило Севернокорејцима. Иако су сви пожурили да минимизирају ракетне могућности Северне Кореје, па је чак било и предвиђања да ће сада Пјонгјангу за успех програма балистичке ракете „таеподонг-2” требати нових десет година, ствари нису баш такве. Наиме, Северна Кореја је највећи светски извозник балистичких ракета, посебно у Иран, и уз финансирање Техерана ускоро би могла да уследи и нова проба пројектила „таеподонг-2”, домета 6.000 км, са бојевом главом од 750 кг. Пјонгјанг извози ракетну технологију и у Пакистан, па је пакистанска балистичка ракета „гхаури-1”, домета 1.500 км, заправо, настала на технологији севернокорејске ракете „нодонг-1” и систему вођења који је Пакистану испоручила Кина. Пекинг је Исламабаду још раније продао балистичке ракете М-11, односно ЦСС-7 домета 280 км.

У азијској игри одмеравања снага Кинези и Севернокорејци помажу и Пакистану и Ирану како у ракетној тако и у нуклеарној технологији. Индија блиско сарађује са Русијом у ракетној, а сада и са САД у нуклеарној технологији. Вашингтон у свему томе пажљиво балансира да не поремети односе са Пакистаном генерала Мушарафа, јер ако се Пакистан одметне од САД онда Американцима нема опстанка у Авганистану и цела прича о рату против тероризма у Азији пада у воду.

Да би нагласила своју стратешку позицију, Индија је са једног острва у Бенгалском заливу испалила балистички пројектил „агни-3”. Та ракета је настала као верзија цивилног пројектила за лансирање извиђачког сателита у поларну орбиту. Истина, индијски стручњаци имали су великих проблема како да ракетни мотор пречника 2,8 метара са пројектила „агни-2” сместе у технологију и димензије мотора од 1,8 метара за ракету „агни-3”. По свему судећи, то им је и успело.

По речима високог функционера индијског министарства одбране, лансирана ракета „агни-3” може „да понесе нуклеарну бојеву главу до свих циљева дубоко унутар Кине”. Зашто је употребљена управо та формулација и како ће на то одговорити Пекинг – тек остаје да се види, али Азија као да постаје полигон за ракетну дипломатију.

Прво су је применили Севернокорејци по принципу „мало сте нас заборавили, а нама треба помоћ у храни и енергији, па да вас подсетимо шта све имамо од оружја”. Затим је уследила индијска порука упућена како Кини, тако и Пакистану, али и Северној Кореји, јер индијска ракета „агни-3” носи атомску бојеву главу тежине 1.000 кг на даљину од 3.700 км, док пројектил „агни-4” исту такву бојеву главу носи и до 5.000 км. Дакле, „агни-4” има домет „покривања” и Северне Кореје, па нека у Пјонгјангу сада размишљају када продају своје ракете Пакистану.
Наравно, главни елемент у индијском ракетном наоружавању јесте паритет са Кинезима. Не толико у броју балистичких пројектила, већ у реалној могућности погађања атомским оружјем одређених циљева у Кини. То је за Индију кредибилна моћ одвраћања и у томе и лежи политичка порука лета ракете „агни-3”.

Izvor: Politika / Мирослав Лазански