Umetnost neolita

Neolit (novo – mlađe kameno doba, 12.000 – 3.000 godine p.n.e.)

Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – „Jerihonske glave“, oko 7.000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki).

Ljudi neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali da umiruju. Sačuvane glave bile su „klopke za duhove“. Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

Neolitski grad Jerihon, u današnjem Jordanu, sa kemenim kućama i popločanim dvorištima izvanredan je primer visoke razvijenosti neolitskih ljudi. Ali odbrambene zidine i kule ukazuju pošetak sukoba među ljudima.

U Evropi su u to vreme nastajali megalitski spomenici sačinjeni od velikih kamenih blokova poslaganih jedan na drugi u suvo (bez maltera), od kojih je najpoznatiji Stounhendž u Engleskoj. Stounhendž se sastoji od niza kemenih blokova poslaganih kružno sa ostarom u sredini. Orijentisan je prema strani na kojoj se sunce rađa na dan dugodnevnice (letnji solisticij, 21. jun)

Vidi još:
Istorija
Praistorija
Istorija umetnosti
Umetnost

Izvor: Wikipedia