Kada se sretnemo

Kada se budemo sreli
prodji i ne reci nista, cuti,
pravi se da ne vidis
trzaje tela, pogled vreli,
ni suzu koja mi oko muti.

Prodji ako se ikada sretnemo,
ostavi meni sve uspomene
neka ko plima navale,
neka boli secanje.
I zato prodji pored mene
dok te moje ruke nisu zvale.

Idi od mene daleko, daleko,
da ne vidis nikad jesen
u mojoj kosi,
ni oko kako rosi,
neka taj susret bude za mene melem,
i da ne boli ostro, nego meko, meko!
        Milenija Josipovic
        Drenovac-(kod Sapca)






Tvoj lik

Kada zima prodje, sume ozelene,
a prolece dodje i do naseg grada,
ti ces biti opet daleko od mene,
i u meni pustos ima da zavlada.

Slavujeve pesme rado cu slusati,
to su divne pesme, pesme zaborava,
al za tvoju ljubav nikad necu znati,
i pusticu masti da me zavarava.

A kad dodje vreme da se mora mreti,
tvoj lik ce mi biti svetlost zadnja,
moj duh ce nad tobom vecito lebdeti,
to ce biti mir, a ne bolna patnja.
           M.Josipovic








Cekala sam te

Cekala sam te tu, pored morskog zala
gde borovi ko regruti stoje,
gde mi suza prva pala,
a krici galebova behu eho duse moje.

Cekala sam te i nisam cula tisinu,
ni osetila tkucaje svoga bila,
gledah samo umorsku dubinu,
i ne cuh sustanje galebovih krila.
M.Josipovic