Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da će ukaz o postavljanju crnogorskog ambasadora u Prištini potpisati tek kada Kosovo Crnogorce prizna kao manjinu.

"Uveren sam da ovo pitanje treba rešiti pre nego što se razmene ambasadori, jer je to korektno prema našoj zajednici na Kosovu, a to je i očekivani korektan odnos Kosova prema Crnoj Gori", rekao je Vujanović u intervjuu za novogodišnji broj lista "Pobjeda".

Predsednik Crne Gore je ocenio da je crnogorska nacionalna zajednica na Kosovu sada "u neprimerenom položaju", jer u kosovskom parlamentu sve druge zajednice imaju svoje poslanike, a jedino Crnogorci nisu zastupljeni.

Vujanović je naveo da je na osnovu popisa stanovništva 1981. godine, na Kosovu bilo više od 28.000 Crnogoraca i posle Srba bili su po veličini druga nealbanska populacija.

Kao drugi uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine, Vujanović je naveo "jasan i proverljiv stav" Kosova o obezbeđenju uslova za povratak izbeglica sa Kosova.

Vujanović je, takođe, ocenio da Vlada Crne Gore ima "pažljiv odnos"u odnosu na uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kosovom, a uveren je da će to biti nastavljeno. Vlada će, po njegovim rečima, odluku o uopućivanju ambasadora u Prištinu doneti "u vremenu koje oceni optimalnim".

(Beta)

Predsednik Srbije Boris Tadić, predstavnici Vlade Srbije i vojske sutra će obići vojnike i policajce u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosmetu.

Kopnenu zonu bezbednosti, pored Tadića, obići će i ministri odbrane i unutrašnjih poslova Dragan Šutanovac i Ivica Dačić, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Izvor: Krstarica

 Premijer tzv države Kosovo Hašim Tači izjavio je u Prizrenu da uskoro očekuje dobre "međudržavne odnose" sa Srbijom.

On je kazao da se Kosovo zalaže da ti odnosi budu odnosi "dve nezavisne i suverene države".

"Kosovo je nezavisna i demokratska država i ja očekujem od Beograda da gradimo dobre međudržavne odnose u bliskoj, ne dalekoj budućnosti, dok je strategija za sever Kosova strategija države Kosovo i međunarodne zajednice", rekao je Tači prilikom obilaska placa na kojem će biti izgrađen univerzitet u Prizrenu.

On je rekao da je cilj strategije da jača suverenitet i sačuva teritorijalni integritet Kosova, jača zakonitost na celoj teritoriji Kosova i utiče na dobrobit građana.

"Juče sam rekao i danas ponavljam da će vlada obezbediti poseban fond za ostvarivanje strategije za integraciju severa u institucije Kosova", naveo je Tači.

Na pitanje o zbivanjima u opštini Štrpce, Tači je najavio da će posle Prizrena posetiti tu opštinu i da će tamo podržati ljude koji podržavju ustav i zakone Kosova i sve one koji su izabrani na legitiman način.

"U Štrpcu ću sresti srpske lidere koji su izabrani na izborima (koje je organizovala Priština) i sa njima ću razgovarati o narednim koracima u ostvarivanju projekata za bolji život svih građana koji žive u tim opštinama", rekao je Tači.

Izvor: Krstarica

Savet bezbednosti o Kosovu

 BEOGRAD - U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija biće održana sednica o stanju na Kosovu i Metohiji, na kojoj će stavove Srbije zastupati predsednik Boris Tadić.
Na sednici će biti razmotren najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, u kojem je situacija u pokrajini ocenjena kao "relativno mirna, ali potencijalno krhka".
Ki Mun je u izveštaju pozvao Srbiju i Kosovo na
fleksibilnost, kako bi definisali način učešća Kosova u regionalnim i međunarodnim mehanizmima i forumima, što je, po njegovoj oceni, neophodno za ekonomski i demokratski razvoj i dugoročnu stabilnost regiona.
Beograd smatra da je situacija na Kosovu izuzetno ozbiljna i složena.
Osim Tadića, sednici Saveta bezbednosti UN prisustvovaće i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Izvor: Novosti

Godina rešenja za Kosovo

 Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da bi 2010. mogla da bude godina u kojoj će za Kosovo i Metohiju biti pronađeno rešenje u skladu sa međunarodnim pravom i u pravcu doprinosa ostvarenju zajedničkih prioriteta, kao što je članstvo u EU.
Tadić je u govoru pred Savetom bezbednosti UN rekao da se pokazalo da je samoproglašena nezavisnosti Kosova bila samo još jedan od neuspešnih pokušaja da se nametnu jednostrana rešenja.
Stoga je, po njegovom mišljenju, neophodno da se u bliskoj budućnosti sputaju sve ekstremističke snage koje na Balkanu pokušavaju da svoju volju nametnu ”starim metodama”.
- Jednostrano proglašena nezavisnost nas nije približila, već nas je, naprotiv, još više udaljila. Zato je ona neodrživa - ukazao je predsednik Srbije.
On je dodao da se mora pronaći hrabrost da se podstaknu umerene snage i ponovo izgrade mostovi, da se prevaziđu predrasude i različitosti i da se ukrote strasti:
- Srbija želi da se sve postojeće političke nesuglasice reše pregovorima, što će biti logična posledica savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti unilateralno proglašene nezavisnosti Kosova. To neće biti lako. Psihološke barijere su visoke, i poverenje mora da bude obnovljeno. Prvi korak je stvaranje svesti o tome da je 1990. godina neponovljiva. Srbija je danas demokratsko i napredno društvo koje će se uskoro pridružiti Evropskoj uniji. Svi moramo raditi kako bi se naša zajednička budućnost ostvarila u najbližoj budućnosti.
Tadić je naglasio da je, u međuvremenu, neophodno da se do trenutka iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde na sudije ne vrši pritisak novim priznavanjima nezavisnosti Kosova.
- Onoga trenutka kada Međunarodni sud pravde iznese mišljenje, imaćemo mogućnost da učinimo pomak unapred. Smatramo da je dijalog najefikasniji način da se dođe do održivog rešenja: opšteprihvatljivog i održivog ishoda, koji neće bezobzirno žrtvovati zajedničke geostrateške prioritete da bi se izašlo u susret jednostranim zahtevima i interesima - rekao je Tadić.
U međuvremenu, UN, prema Tadićevim rečima, moraju ostati nezaobilazni faktor mira i stabilnosti na KiM:
- Konstruktivni pristup koji je prihvaćen u UN, i u organizacijama koje rade pod supervizijom UN, stvorio je uslove da odgovorni učesnici u procesima na KiM deluju zajednički na poboljšanju života svih žitelja pokrajine. To je učinjeno tako što su pred sve brojnijim konkretnim problemima
statusna pitanja ostavljena po strani - kazao je Tadić.
Srbija, prema njegovim rečima, podržava takav pristup, što je dovelo i do konkretnih rezultata, poput potpisivanja Protokola o saradnji Euleksa i MUP Srbije.
Tadić je sa žaljenjem konstatovao da, i pored dobre volje Beograda, problemi u vezi sa carinom i funkcionisanjem pravosuđa u delovima Kosova i Metohije još nisu rešeni.
Predsednik Srbije je zatražio da se obaveze koje je na sebe preuzeo Savet bezbednosti po pitanju Kosova dosledno ispune, i da se na terenu sprovedu sva dogovorena rešenja - od Rezolucije 1244 do plana u šest tačaka generalnog sekretara UN.
Jedno od pitanja regulisanih tim dokumentima je nastup Unmika u međunarodnim forumima, podsetio je Tadić, i dodao da je za Srbiju jedini prihvatljiv način da se glas administracije u Prištini čuje na multilateralnim skupovima upravo uz posredovanje Unmika.
- Kosovo može i treba da učestvuje u multilateralnim i regionalnim forumima samo uz prisustvo predstavnika Unmika, koji govori prvi, i sa pločicom na kojoj će pisati Unmik-Kosovo ili lično ime učesnika - naglasio je Tadić.
Srbija, takođe, kako je dodao, smatra da uloga Kfora u očuvanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji ne sme biti umanjena, a to se posebno odnosi na zaštitu srpskih manastira i drugih verskih objekata:
- Smatramo da predlog da se posao obezbeđivanja nekih od tih objekata ustupi lokalnim policijskim snagama neće doprineti poboljšanju krhke bezbednosne situacije.
Osvrćući se na lokalne izbore na Kosovu, prošle jeseni, koje je raspisala administracija u Prištini, Tadić je rekao da su oni bili potpuno nelegitimni, budući da nisu održani u skladu sa Rezolucijom 1244, već na osnovu plana Martija Ahtisarija koji nema podršku Saveta bezbednosti UN.
- Pod zadatim okolnostima bilo je nemoguće da Srbija podrži izbore, jer bilo je jasno da nema uslova da velika većina kosovskih Srba na njima učestvuje - rekao je Tadić, i izrazio žaljenje zbog toga što ta činjenica nije konstatovana u najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN.
- Nastavićemo da podržavamo proces funkcionalne decentralizacije koja će biti prihvatljiva svim zainteresovanim stranama. Izbori koje je raspisala Priština su lažni početak tog procesa koji nas nikuda neće odvesti.
Predsednik se osvrnuo i na krhku bezbednosnu situaciju na severu Kosova, ističući da sve oštrija retorika kojom Euleks opisuje legitimne srpske institucije u tom delu pokrajine, nazivajući ih ”paralelnim”, ni na koji način ne doprinosi stabilnosti.
- Jedine paralelne institucije na Kosovu su one koje su proistekle iz jednostrano proglašene nezavisnosti.
Predsednik Tadić je upozorio i na pogubnost planova za nametanje takozvanog konačnog rešenja na severu Kosova.
- Ta strategija može biti primenjena samo uz upotrebu drakonskih i nedemokratskih mera prema srpskoj zajednici na severu Kosova - objasnio je Tadić.

NEDOPUSTIVE ZABRANE
Predsednik Tadić je izrazio protest zbog opstruisanja i sprečavanja poseta državnih zvaničnika Kosovu, ističući da se vlasti u Beogradu dosledno pridržavaju dogovorenih procedura:
- Ovakva klima radikalne netolerancije može samo doprineti tome da broj povrataka interno raseljenih osoba, koji je, i prema izveštaju generalnog sekretara UN veoma nizak, bude još niži. Za više od 200.000 Srba koji su bili žrtve etničkog čišćenja pravo na povratak je i dalje uskraćeno.

Izvor: Novosti

Ešton: Kosovo je prioritet

 LONDON - Glavni izazovi za spoljnu politiku Evropske unije (EU) biće Kosovo, približavanje sa Kinom i Rusijom povodom Irana, i formiranje diplomatske službe EU, izjavila je u intervjuu za londonski Fajnenšel tajms (FT) novoimenovana visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton.
List podseća da je pre stupanja na novu dužnost u EU, lejdi Ešton bila komesar EU za trgovinu i opisuje odgovore koje je davala tokom intervjua kao "kompaktne i oprezne", a sagovornicu kao osobu kojoj nedostaje
samouverenost školovanog diplomate.
Londonski dnevnik navodi Kosovo kao primer ograničenja sa kojima će biti suočena nova šefica spoljnopolitičkog resora EU i podseća da pet članica EU nije priznalo nezavisno Kosovo.
Ketrin Ešton je rekla da razlike oko priznavanja nezavisnosti Kosova postoje ali da postoji i "apsolutna saglasnost" o "suštinskom programu pomoći koji formiramo na Kosovu".
Ona je dodala da joj je u opisu posla da sprovede te stavove u delo i da ih predstavlja.

Izvor: Novosti

U saobraćajnoj nesreći na austrijskom autoputu „A21", koja se dogodila prošle noći, poginuo je vozač autobusa koji je prevozio Albance s Kosova i još pet putnika, dok je 37 povredjeno, javljaju danas austrijski mediji.

Kako je utvrdila policija, do nesreće je došlo kada je autobus, sa nemačkim tablicama, koji je prevozio kosovske Albance koji su se vraćali u Nemačku gde žive i rade, naleteo gotovo bez ikakvog kočenja na kamion, koji je prethodno udario u drugi kamion.

Vozač rumunskog kamiona izjavio je da je prikočio jer se ispred njega iznenada pojavio crni dim. Kada je zakočio, osetio je jak udar, nakon čega se zaustavio u svojoj traci. Taj udar je bio od drugog kamiona, koji je vozio iza njega, a kojim je upravljao slovački vozač.

Odmah potom je na oba kamiona naleteo autobus sa nemačkim tablicama. Vozač autobusa, kako pretpostavlja policija, nije video da dva kamiona stoje, što je bilo kobno za njega i pet putnika.

Teško povredjeni putnici nemačkog autobusa prevezeni su u osam bolnica u Medlingu, Badenu, Beču i Sankt Peltenu.

Za rodbinu žrtava austrijska policija uspostavila je poseban telefonski broj 0800 144 244. U Konzulatu Srbije u Beču Tanjugu je večeras rečeno da su u kontaktu sa austrijskim organima, ali da još uvek nemaju zvaničnu informaciju.

Ovo je najteža autobuska nesreća u Austriji u prteklih devet godina. Naime, maja 2001. je na autoputu „Intalautoban" poginulo osam ljudi nakon što je vozač jednog autobusa izgubio kontrolu nad vozilom i probio graničnik na autoputu.

Izvor: SrbijaNet

Ne tražim da priznate Kosovo


MINISTAR spoljnih poslova Francuske biće u ponedeljak u Beogradu, a u utorak u Prištini, u okviru zvanične posete koja ima za cilj tri prioriteta: intenziviranje bilateralnih odnosa, podršku Francuske evropskim perspektivama i angažovanje na razvoju regiona i poboljšanju odnosa između Beograda i Prištine.
U najavi posete, Bernar Kušner je naglasio da, bez obzira na vrstu razmimoilaženja između Beograda i Prištine, postoje domeni u kojima može da se dođe do saglasnosti, uz pomoć misije EULEKS.
Kušner, u ekskluzivnom intervjuu za ”Novosti”, takođe naglašava da je, za Francusku, nezavisnost Kosova nepovratna, ali da njeno priznanje nije uslov za Srbiju za nastavak evropskih integracija.
* S kakvim porukama dolazite u Beograd?
- Dolazim da bih rekao građanima Srbije da smo, i da ćemo biti uz njih, na putu njihove zemlje u Evropsku uniju. Bili smo, i bićemo aktivni unutar Evropske unije da bi se ubrzalo približavanje Srbije. Posle liberalizacije viznog režima i stupanja na snagu Prelaznog sporazuma između, sada treba napredovati ka statusu kandidata i otvaranju pregovora za članstvo.
* Kako ocenjujete trenutne napore koje Srbija čini na svom putu ka EU?
- Napori koje Srbija čini su značajni, i ja to pozdravljam. Poznat mi je angažman predsednika Tadića i cele vlade da bi Srbija nastavila svoj napredak ka EU. Raduje me što su ti napori priznati od strane svih 27 zemalja članica, kada su u decembru prošle godine odlučili da odmrznu Prelazni sporazum, u znak priznanja za napredak vaše saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Ali, još ima puta koji treba da se pređe da bi se stiglo do potpune saradnje s Tribunalom. Evropska komisija je optimista u pogledu kapaciteta Srbije da brzo pronađe
rešenja za različite tehničke probleme.
* Kada se može očekivati integrisanje zemalja zapadnog Balkana i, naročito Srbije, u EU?
- Napredak ostavaren u toku poslednjih meseci je bio veoma značajan, u Srbiji, kao i u ostalim zemljama u regionu. Mislim naročito na liberalizaciju viznog režima. Integracije zemalja regiona mogle bi, naravno, da budu brže, ali budimo jasni: neophodni rokovi zavise od napretka zemalja kandidata. Zato je potreban rad, rad i opet - rad. Tehnički rad koji se, naravno, očekuje od svake zemlje, ali, takođe, i zajednički rad na pomirenju koji još treba da se sprovede do kraja među zemljama u regionu. Kandidatura Srbije, kao i one njenih suseda, biće ocenjena prema njihovim zaslugama. Što pre budete sproveli teške reforme, korisne za evropsko približavanje, pre ćete ući u Evropsku uniju. Poznata mi je odlučnost vaše vlade. Imam poverenja u nju da će udvostručiti napore i tako stići do integrisanja u evropsku porodicu. Bićemo tu da joj u tome pomognemo, u svakoj od etapa, sve do zaključenja pregovora.
* Kako gledate na stabilizujuću ulogu Srbije u regionu?
- Ta uloga je centralna! Imajući u vidu njenu istoriju i njen uticaj, Srbija ima naročitu odgovornost za ojačanje mira i nastavak procesa pomirenja u regionu. Računamo da radi na smirivanju odnosa sa svim njenim susedima, da bi zajedno nastavili svoj put ka Evropi. Napredak u tom smislu je bio značajan poslednjih deset godina, ali ostaje još toga da se uradi da bi odnosi između zemalja u regionu bili onoliko jaki i prijateljski kao što su među zemljama Evropske unije.
* Da li će Srbija ući u EU sa Kosovom ili bez njega?
- Nezavisnost Kosova je nepovratna, po tom pitanju ne može biti nikakve sumnje. Naravno, među uslovima koji treba da se ispune za prijem, i koje Beograd već zna, ne postoji priznanje te nezavisnosti. Ali, i to nikada nismo krili, jer s prijateljima razgovaramo otvoreno. Srbija, kao i bilo koja druga zemlja kandidat, treba da reši svoje probleme sa susedima, svim svojim susedima, pre nego što uđe u Evropsku uniju, susedima koji takođe imaju nameru da postanu članice Evropske unije.

POTPIS STRATEŠKOG PARTNERSTVA
* Kako ocenjujete trenutni nivo francusko-srpskih odnosa?
- Naši bilateralni odnosi su veoma dobri! Učestale recipročne posete Parizu i Beogradu svedoče o našoj bliskosti i našem kontinuiranom dijalogu. Državni sekretar zadužen za trgovinu bio je ovde pre nekoliko dana, sada sam tu ja, i nadam se da ću uskoro ponovo doći da bih pratio predsednika Sarkozija u njegovoj poseti Beogradu. Treba, u stvari, da idemo dalje: to je smisao sporazuma o strateškom partnerstvu i saradnji koji su želeli predsednici Sarkozi i Tadić i koji će uskoro biti potpisan.

Izvor: Novosti

Sidov: Bezvlašće vlada na Kosovu

 NA Kosovu je izražena opšta korupcija, pravosuđe nije na takvom nivou da bi u njega moglo da se ima poverenja, a nema ni perspektive ekonomskog razvoja.
To je, na osnovu svog petodnevnog boravka na Kosovu, zaključio izvestilac Komiteta za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Bjern fon Sidov, koji se nada da bi izveštaj o stanju u ovom regionu mogao da iznese pred poslanike na junskom zasedanju.
- Na Kosovu živi više od dva miliona Evropljana. Potrebna im je, bez obzira
kojoj zajednici pripadaju, vladavina prava, dobro upravljanje i poštovanje ljudskih prava - izjavio je Sidov.
Izvestilac je naglasio da je, tokom boravka na Kosovu, razgovarao s običnim ljudima iz svih zajednica.
- Svi su mi skrenuli pažnju na korupciju, nedostatak pravosuđa u koje se može imati poverenja i na slabo poštovanje zakona. Takvo stanje ugrožava upravljanje, utiče na poverenje stanovništva prema vlasti i kompromituje perspektive ekonomskog razvoja Kosova - istakao je Sidov.

Izvor: Novosti

Koštunica: Kosovo nije sused Srbije

BEOGRAD - Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da zvaničnici evropskih država od Srbije sve češće traže da sa Kosovom sarađuje kao sa susednom državom.
"Evropski zvaničnici saopštavaju da je došlo vreme da se Srbiji jasno postavi uslov da sa Kosovom mora započeti saradnju kao sa susednom državom", navodi se u Koštučininoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta.
Lider DSS je naveo da "Srbija treba odmah da insistira na razgovorima sa EU na kojima će jasno i glasno reći
da ne postoji susedna država Kosovo i da je to potpuno pogrešan put za traženje pravog rešenja".
Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je što parlament Srbije nijednom nije raspravljao o Kosovu i što je "sadašnja vlast bez odobrenja Skupštine prihvatila Euleks i potpisala sporazum o priznavanju granica Kosova".
"Ni po koju cenu vlast ne bi smela bez odobrenja Skupštine da se upusti u pregovore o novim sporazumima, a posebno ne o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa odnosa sa Kosovom", naveo je Koštunica.

Izvor: Novosti