Sport može da ubije ako se ne kontroliše :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Beograd preplavljen teretanama i fitnes centrima u kojima često rade nestručne osobe
Sport može da ubije ako se ne kontroliše

Čovek koji vežba je kao pacijent, a trener kao lekar. Ali to ne znači da neko može posle određenog vremena smatrati da i on može da obavlja ovaj posao. To bi bilo isto kao kada bi pacijent posle nekoliko meseci lečenja mislio da zna kako to njegov lekar radi, pa da može i on sam da počne da leči - upozorava profesor Stanimir Stojiljković

BEOGRAD - Fizičko vežbanje već odavno kod nas nije samo moda za što lepšom figurom nego i potreba koju nameće savremen način života. Svakodnevne obaveze praćene stresom, nepravilnom ishranom i sedenjem stvorili su potrebu za vežbanjem. S povećanjem broja ljudi koji u potrazi za zdravljem ili lepom figurom odlaze u sportske vežbaonice raste i broj teretana, aerobik sala, fitnes centara.

Iako je za svaku pohvalu to što ovi objekti niču "kao pečurke posle kiše", stručnjaci se slažu da najpre treba obratiti pažnju na to ko vodi sportske programe. Mnogo je lepih i savremeno opremljenih prostora, ali, nažalost, nije redak slučaj da programe za vežbanje ne vode stručni ljudi, pa se tako ponekad ono može pretvoriti u svoju suprotnost.


Može i koji kilogram viška

Trend u fizičkom izgledu je zdravo, zategnuto telo, ni suviše mršavo, niti s viškom kilograma. Kako kaže profesor Stojiljković, lepo je kada se kod žena ponekada vidi neki mišić, kada one deluju uravnoteženo, a fizički su negde na zlatnoj sredini. On smatra da nije problem čak i neki kilogram viška, ali ukoliko telo nije "zapušteno".





Koji sport izabrati?

Posebnu pažnju roditelji treba da obrate gde i kod koga im deca treniraju. Kako kaže Stojiljković, detetu ne treba nametati šta će trenirati, ali ga sugestijom treba usmeravati. Na DIF-u radi se testiranje za građanstvo, gde se kroz psihološke i testove funkcionalne sposobnosti ljudi usmeravaju koji sport bi im najviše "legao".




- Fizičko vežbanje je kao lek, ako se pravilno i dobro dozira od njega čovek može imati koristi. U suprotnom može da ubije - kaže za Glas prof. Stanimir Stojiljković, docent na Fakultetu za sport i fizičku kulturu.

Situacija u ovoj oblasti je prilično šarolika, a često se može čuti da nestručni ljudi vode programe, koji na taj način ne mogu biti u funkciji zdravlja i lepote. Nažalost, i ovde je presudan finansijski faktor, pa se mnogi opredeljuju za jeftinije varijante sportskih aktivnosti, ne pitajući za stručno obrazovanje instruktora. Onda i ne čudi da u prestonici balerina vodi fitnes program, a student psihologije radi kao košarkaški trener.

Praksa je pokazala i da bivši sportisti sve češće postaju treneri, ali stručnjaci u toj oblasti smatraju da to ne mora da bude pravilo.
- Prvo što treba proveriti kada se počne sa vežbanjem jeste ko radi u toj vežbaonici. Tek posle sledi utisak koji na nas ostavlja izgled i opremljenost prostora u kojem ćemo vežbati. Nije pravilo, ali ipak treba znati da u većim fitnes centrima radi više kvalitetnih i kvalifikovanih instruktora - kaže Stojiljković.

On ističe da instruktorski rad podrazumeva stručan kadar, ne samo u sportskom smislu nego i stručnjake koji su u okviru nastave Fakulteta fizičke kulture ili Više trenerske škole savladali predmete metodike, psihologije, pedagogije. Svaka osoba je individua za sebe i prema njegovim rečima, rad nije kvalitetan ako su grupe velike, što je kod nas čest slučaj.

- Sportista koji vežba je kao pacijent, a trener kao lekar. Ali to ne znači da neko može posle određenog vremena vežbanja smatrati da i on može obavljati ovaj posao. To bi bilo kao kada bi pacijent posle nekoliko meseci lečenja mislio da zna kako to njegov lekar radi, pa da može i on početi da leči - ističe Stojiljković.

Ono što se nekada kod nas zvalo aerobik danas se razgranalo na niz aerobnih programa, po ugledu na ono što se radi u svetu. To su aerobni grupno vođeni programi, koji su, po rečima, stručnjaka najbolji kada se kombinuju sa još jednom sportskom aktivnošću. Profesor Stojiljković objašnjava da se aerobnim vežbama povoljno utiče na rad srca.

Takve vežbe uglavnom rade mlađi ljudi, dok oni u srednjim i zrelim godinama pokretljivost i istezanje mogu postići na jogi, pilatesu, strečingu jer ove aktivnosti ne podrazumevaju puno skakanja i trčanja. Savet profesora Stojiljkovića za postizanje dobrog zdravlja, lepote i korekcije telesne težine je kombinacija aerobnih vežbi i teretane uz pravilnu ishranu. I pre svega, odabir vežbaonice sa stručnim kadrom jer se u suprotnom, smatra on, može negativno uticati ne samo na fizički izgled, nego i direktno na zdravlje, upravo preko loše kontrole funkcije rada srca.


Fitnes i po više stotina evra

Vežbaonicu, teretanu, fitnes centar može otvoriti bilo koje lice sa završenom srednjom školom, ali Zakon propisuje da stručni rad može obavljati samo stručno lice. Ipak, rad ovih objekata je retko kontrolisan na taj način, a i kaznene odredbe nisu mnogo obavezujuće za prekršioce. Inače, najpovoljnija varijanta vežbanja u prestonici kreće se oko 1.000 do 2.000 dinara za osam treninga mesečno, a te cifre penju se i do fantastičnih suma u fensi fitnes centrima, gde se cene kreću od 70 do 100 pa i više stotina evra mesečno.

Izvor: Glas Javnosti \ G. Tadić