Umro poznati dečji pisac Dragan Lukić

Istaknuti pisac za decu Dragan Lukić, posle duže i teške bolesti, preminuo je juče u Beogradu u 78. godini, saopštilo je Udruženje književnika Srbije. Lukić je rođen 1928. u Beogradu, gde se školovao i završio studije književnosti na Filološkom fakultetu. Bio je profesor u Školi za vaspitače, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik časopisa „Zmaj”, redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za najmlađe na prostorima nekadašnje Jugoslavije. U stvaralačkom veku, dugom punih šest decenija, Dragan Lukić objavio je oko 100 knjiga poezije i proze za najmlađe. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Datum i mesto sahrane dečjeg pisca Dragana Lukića biće naknadno saopšteni. (RTS)

DRA­GAN Lu­kić je bio ve­li­ki pri­ja­telj de­ce, ro­di­te­lja, uče­ni­ka, či­ta­la­ca svih ko­ji se ra­du­ju stva­ra­la­štvu i ži­vo­tu. Pri­rod­ni osmeh ko­ji ga je kra­sio spon­ta­no je pre­no­sio na dru­ge. Iz te ži­vot­ne ra­do­sti na­sta­ja­la je ra­dost stva­ra­la­štva, a oda­tle je ma­li ko­rak za ra­do­sti dru­že­nja. Za­to ni­je čud­no što je jed­na od naj­o­mi­lje­ni­jih nje­go­vih pe­sa­ma "Sme­ha de­ci", ko­ja je mo­to Lu­ki­će­vog stva­ra­la­štva.
Sve je po­če­lo da­le­ke 1949. ka­da je Lu­kić po­čeo da sa­ra­đu­je sa ta­da po­zna­tim deč­jim li­sto­vi­ma "Pi­o­ni­ri" i "Po­le­ta­rac". Ova sa­rad­nja bi­la je pod­sti­caj mno­gim knji­ga­ma: "Ve­li­ka tr­ka", "Zve­ri kao fud­ba­le­ri", "Iz jed­nog dže­pa", "Ov­de sta­nu­ju pe­sme", "Moj tro­lej­bus", i ta­ko re­dom sve do sto­ti­nu ob­ja­vlje­nih iz­da­nja.
Pi­sao je naj­vi­še na urba­ne te­me, ne za­po­sta­vlja­ju­ći pri­tom le­po­te pri­ro­de, bilj­nog i ži­vo­tinj­skog sve­ta, pi­šu­ći za­tim o ško­li, uči­te­lji­ma, o po­ro­di­ci, ro­do­lju­blju...
Uz po­e­zi­ju uspe­šno se ogle­dao i u pro­zi, ob­ja­vlju­ju­ći na­dah­nu­te i du­ho­vi­te zbir­ke pri­ča ("Cr­na mač­ka u le­vom tu­ne­lu") i us­pe­le ro­ma­ne ("Bom­ba u be­loj ka­fi", "Ro­vinj Hud" itd).
Dr Vo­ja Mar­ja­no­vić je za Lu­ki­ća re­kao da je "je­din­stve­na sim­fo­ni­ja ži­vot­ne ra­do­sti, de­tinj­stva i igre". To je pe­sma ko­ja go­vo­ri iz ži­vo­ta, o ži­vo­tu, to je pe­sma ko­ja is­po­ve­da sun­ča­ni svet de­tinj­stva...

Tro­lej­bus me­đu ne­bo­de­ri­ma

PO­ZNA­TI de­či­ji pe­snik, ured­nik ča­so­pi­sa "Zmaj" i Pro­gram za de­cu Ra­dio Be­o­gra­da, Dra­gan Lu­kić (1928.) umro je pre­kju­če po­sle du­že bo­le­sti. Pi­sac sto­ti­nak knji­ga za de­cu, me­đu ko­ji­ma su zbi­r­ke pe­sa­ma "Iz jed­nog dže­pa" (1957), "Ka­ko se ko­me či­ni" (1958), "De­ča­ci, de­voj­ke i od­ra­sli" (1960), "Moj tro­le­jubs" (1962). Na­pi­sao je, iz­me­đu osta­log i ro­ma­ne "Tri gu­ske­ta­ra" i "Ne­bo­der".
Na vest o smr­ti ovog knji­žev­ni­ka, nje­gov ko­le­ga po pe­ru Lju­bi­vo­je Ršu­mo­vić je iz­ja­vio za "No­vo­sti": "Dra­gan Lu­kić je sa Mi­rom Aleč­ko­vić, je­dan od po­sled­njih kla­si­ka knji­žev­no­sti za de­cu. On je bio po­seb­na po­ja­va u sve­tu umet­no­sti za naj­mla­đe. Bio je pe­snik ko­ji je ro­đen u gra­du, ži­veo u nje­mu i na pra­vi na­čin ope­vao svo­je de­tinj­stvo".
A spi­sa­te­lji­ca Gro­da­na Olu­jić ka­za­la je za naš list:
- Oti­šao je od nas di­van čo­vek i pe­snik Dra­gan Lu­kić, ali osta­lo je da tra­je nje­go­vo de­lo ko­je je ge­ne­ra­ci­ja­ma ma­li­ša­na do­ne­lo ra­dost i le­po­tu ka­kva se u knji­žev­no­sti ret­ko ra­đa. "Sme­ha, i sme­ha, i sme­ha de­ci" za­be­le­žio je ve­li­ki na­sta­vljač Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja, ple­di­ra­ju­ći za ne­žnost i do­bro­tu u od­no­si­ma pre­ma de­ci. "Otac je otac, a ne su­di­ja za pre­kr­ša­je" opo­me­nuo je ro­di­te­lje, za­la­žu­ći se za od­bra­nu sve­ta de­tinj­stva od mra­ka i na­si­lja. U knji­ga­ma "Iz jed­nog dže­pa", "Ov­de sta­nu­ju pe­sme", "Fi­fi", "Tri gu­ske­ta­ra", "Cvet­kov­ci" i ni­zom dru­gih on je u pot­pu­no­sti ostva­rio svoj



Stanisic

Dragan Lukić (30. novembar 1928 - 1. januar 2006), dečji pisac

Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.

U jesen 1946. već počinje da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri.

1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja.

Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis "Zmaj". Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi.

Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, "Nebom grada".

Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima.

Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika itd. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964-1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967-1993.

Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006.

Izvor: Wikipedia