REČ OŠTRIJA OD MAČA: Ovih 5 govora su promenili svet i tok istorije

REČ OŠTRIJA OD MAČA: Ovih 5 govora su promenili svet i tok istorije

Hristova Beseda na Gori, govor Martina Lutera u Vormsu, Linkolnov govor u Getisburgu, Čerčilov u britanskom Parlamentu i govor Martina Lutera Kinga u Vašingtonu verovatno su grupa najuspešnijih i najuticajnijih oratorskih bravura u istoriji sveta

Prošlost je videla mnogo velikih govornika koji su oduševljavali ljude koji su imali prilike da slušaju njihove besede i oratorske bravure. Takođe, postoji i mnogo pojedinačnih govora koji su promenili tokove istorije i ubrzavali političke, verske i ekonomske procese: rečju, menjali svet oko nas. Ovih pet govora koje smo izabrali bez sumnje su “crème de la crème” retorstva i krunski dokazi u prilog našeg naslova: da reč jeste oštrija od mača.

BESEDA NA GORI

Isus Hrist je, hrišćani veruju, Sin Božiji, reč koja je stvorena pre svega. “U početku beše Reč, i Reč beše od Boga, i Reč beše Bog”, tako piše Jovan u svom jevanđelju. Ako ovo prihvatimo kao istinu, poslednje tri godine svog života je proveo na Zemlji propovedajući u Galileji, na jednom delu današnjeg Izraela.

Najbitnija njegova propoved je Beseda na Gori, koja je tradicionalno mesto duhovnog otkrovenja; ovaj govor je bio upućen pre svega njegovim učenicima, ali i svima koji su se tu zadesili. U njoj, Isus je izneo suštinu svog učenja: odbacivanje bogatstva zarad sopstvenog dobra, blagoslov za krotke, za gladne i žedne pravde koji će nasititi, za milostive, za čiste srcem, za mirotvorce, za one koji svoje slabosti i grehe gledaju a ne tuđe.

Između ostalog, rekao je i “da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči sa tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve.

Rekao je takođe i da je “kazano: ljubi bližnjeg svog i mrzi na neprijatelja svoga; a ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima, jer On zapoveda suncu te obasjava i zle i dobre i daje dažd pravednima i nepravednima“. Ovo je svojevrsna sublimacija svih deset božijih zapovesti iz Starog Zaveta koja ga je učinila suvišnim, što se hrišćana tiče.

Takođe, izgovorio je tada sledeće: “Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.”

Kao što vidite, ako ste hrišćanin, ne možete da uzmete pušku u ruke i da idete u ime pravoslavlja ili rimokatoličanstva da ratujete. Jednostavno ne možete. Šta god vam govorili patrijarsi, pape, vladike i biskupi.

MARTIN LUTER U VORMSU

Martin Luter je 1517. godine bio nepoznati profesor teologije na nemačkom Univerzitetu u Vitenbergu, ali je u tom trenutku učinio nešto što je iz korena promenilo ne samo tok istorije nego i hrišćanstvo samo po sebi: na vrata lokalne crkve prikucao je svojih 95 teza u kojima je osudio zloupotrebe vere od strane Rimokatoličke crkve, posebno prodaju oproštajnica, čime je pokrenuo protestantsku reformaciju.

Karlo V, vladar Svetog rimskog carstva, ga je pozvao na kraljevski skup u Vormsu nadajući se da može doći do nekog kompromisa, ali je Luter odbio da povuče svoja učenja i osudu pape.

Gledao je Karla V u oči i nastavio da žestoko napada korumpiranost Crkve, a besedu je završio rečima: “Evo stojim! Drugačije ne mogu. Neka mi je Bog u pomoći!”

Posle ovoga, raskol u zapadnom hrišćanstvu je postao neminovan i neizbežan.

ABRAHAM LINKOLN U GETISBURGU

Na otvaranju memorijalnog parka posvećenog poginulima u Bici kod Getisburga 1863. godine – koja je preokrenula tok Američkog građanskog rata na Istočnom ratištu u korist snaga Unije koje su se zalagale za održanje SAD a borile protiv država na Jugu koje su se iz perspektive Severa protivpravno otcepile, iz straha da će biti ukinuto ropstvo – predsednik Linkoln održao je govor koji je trajao svega tri minuta, ali koji je iz korena promenio način razmišljanja običnih Amerikanaca.

Ujka Ejb, kako su ga zvali, pozvao se na principe slobode i demokratije, a jezik koji je koristio je bio uzvišen, svečan i jednostavan, bez nepotrebnih ukrasa.

Najupečatljivi trenutak je bio onaj koji je u sebi sažeo suštinu demokratije kao uređenja. Linkoln je tada rekao, da je na njima živima da se postaraju da oni koji su umrli nisu umrli uzalud, te da “ova nacija pred Bogom doživi novo rođenje slobode i da vladavina naroda, od naroda i za narod ne nestane sa lica Zemlje.”.

VINSTON ČERČIL, 1940. GODINE

Samo tri dana nakon što je Čerčil postao predsednik britanske vlade, Drugi svetski rat je na Zapadnom frontu izašao iz svoje takozvane lažne faze tokom koje se ništa nije dešavalo, pošto je baš tada Adolf Hitler odlučio da pokrene svoju vojnu mašineriju i porazi Francusku.

Besmrtne reči upućene britanskom narodu čim je seo u Dauning strit, “mogu da vam ponudim samo krv, znoj i suze“, slobodno se mogu nazvati prvom prekretnicom ovog užasnog konflikta.

Vinston je odmah potom održao jedan kratak govor u Donjem domu Parlamenta, kojim je poslao poruku prkosa Berlinu kome će nekoliko godina kasnije zbilja i doći glave. Odbacivši bilo kakvu mogućnost kompromisa sa nacistima, rekao je: “Ići ćemo do kraja. Borićemo se u Francuskoj, borićemo se na morima i okeanima, borićemo se sa rastućim samopouzdanjem i snagom u vazduhu, branićemo ovo naše ostrvo, po svaku cenu. Borićemo se na plažama, borićemo se na desantnim zonama, borićemo se na poljima i na ulicama, borićemo se u brdima; nikada se nećemo predati.”

MARTIN LUTER KING 1963. GODINE

Slavlje povodom stogodišnjice istorijskog govora Abrahama Linkolna koji je ukazao na oslobođenje crnih robova iz okova Juga u slučaju pobede Severa, do čega je i došlo ali ne na onaj način na koji su crnci u Americi želeli, dostigla je svoj vrhunac masovnim mitinzima koji su se održali u prestonom Vašingtonu, na kojima je zahtevano da Afroamerikanci napokon steknu jednakost koja im je zagarantovana Ustavom.

Najbitniji govornik tokom ovog događaja bio je Martin Luter King, propovednik i borac za ljudska prava koji je od tada stekao kultni status u SAD, ne samo među svojim crncima već i među liberalnim belcima. Stotinama hiljada koliko ih se okupilo ispred Linkolnovog memorijalnog centra na “Maršu na Vašington za poslove i slobodu” on je uputio poruku nenasilja i poslao poruku “slobodi da odzvanja”. “Imam san”, ponovio je nekoliko puta. Između ostalog, rekao je: “Imam san da će jednoga dana ova nacija ustati i živeti u potpunosti u skladu sa svojom verom … da su svi ljudi rođeni jednaki. Imam san da će jednoga dana crvenim brdima Džordžije sinovi bivših robova i sinovi bivših robovlasnika moći da sede zajedno za stolom bratstva“.

Ovo je verovatno najčuveniji govor 20. stoleća koji je ubrzao donošenje zakona o građanskim pravima u Sjedinjenim Državama i postao svetionik nade i ljubavi među ljudima ne samo u zemlji u kojoj je izgovoren već i širom sveta.

Preuzeto sa ...