Padine Rudnika i Suvobora izbrazdane ogromnim klizištima
Boris Subašić | 16. mart 2015. 13:26 | Komentara: 0
Posle obilnih kiša i snegova, pokrenulo se više od 100 klizišta u ljiškoj opštini. Centar sela Brančić udaljen samo 80 kilometara od Beograda i 1,7 kilometara od Ibarske magistrale, a nema asfalt


 Dom Alimpijevića pred sunovratom


ZEMLjA prezasićena vodom na brdima oko Ljiga nastavlja da polako i nezadrživo puca i klizi u ogromnim talasima. Stanovnici Kačera i Podgorine sa zebnjom slušaju vesti o otopljavanju koje preti da sneg sa Rudnika i Suvobora pretvori u planinske bujice, koje su okidač i za klizanje tla i za poplave.

Od prošle nedelje pokrenulo se više od 100 klizišta u ljiškoj opštini, a neprestano se pojavljuju nova. Najugroženije su porodice u zaseoku Alempijevići, na bregu iznad sela Brančić u dolini reke Kačer.

Iako je centar ovog naselja udaljen samo 80 kilometara od Beograda i 1,7 kilometara od Ibarske magistrale ono nema asfalt. Kroz njega vode samo uski izlokani puteljci nasuti tucanikom, kao i kroz najveći broj drugih kačerskih i podgorskih sela. Njihovi stanovnici kažu da ne znaju da li se više plaše da će im klizišta uništiti imovinu, ili preseći odstupnicu ako budu morali da beže od lavine blata.

- Klizište se noćas smaklo za još 20 centimetara, a pojavilo se i novo ispod kuće, tako da je sada celo domaćinstvo kao na nekom ostrvu koje ide nizbrdo - kaže, za "Novosti", Dragan Alempijević iz Brančića. - Sada i deca vide da sve ide u propast i mnogo se plaše. Put iz dvorišta nam je od jutros potpuno presečen, više ni traktorom ne mogu da izađem. Živimo od prodaje mleka, a otkupljivač više ne može da nam priđe, ne znam šta da radim.

Nesrećni čovek kaže da ne može da se načudi vestima o sebi koje sluša na svim televizijama koje izveštavaju da su njegovi stoka i poljoprivredne mašine evakuisani.

- Nema od toga ništa - kaže rezignirano Alempijević. - Mojih sedam muznih krava i pet junica su još u štali, kojoj je ulaz otklizao dva metra niže, a dvadesetak svinja je još u štali. Mehanizacija s početka sedamdesetih godina prošlog veka je u dvorištu, a ne znam ni kuda bih je izvukao kad puta više nema. Ma, sve i da sklonim i stoku i mašine, gde ćemo mi ukućani.

PROFITABILNO

U Kadinoj Luci od prošle godine nije saniran tok reke Marice koji je srušio dalekovod, potkopao zgrade i prilazne puteve domaćinstvima uz obalu.

- Meštani su poslali Kancelariji za obnovu dokaze da 7,5 miliona evra koliko je dobila opština za sanaciju realno nepostojećih klizišta uopšte nije iskorišćeno za rešavanje pravih problema - kaže Verka Sajić. - Sada ponovo pričaju o klizištima u Kadinoj Luci, ali njih i dalje nema, a rečno korito je u sve gorem stanju. Čini nam se da neko ponovo želi da profitira na nesreći, umesto da se pomogne pravim žrtvama, kao što su Alempijevići.

Nad kućom Alempijevića preteći se nagomilavaju hiljade tona blata pokrivenih dojučerašnjom livadom koja liči na džinovski zgužvan i pocepan tepih. Dragan, njegova supruga Radojka, majka Nadežda, sinovi Nemanja, Đorđe, Lazar i Veljko sa zebnjom posmatraju stihiju.
- Nemamo kuda da odemo - kaže sumorno Dragan, koji je prihvatio i dete svog poginulog prijatelja koje odgaja kao svoje. - Ja živim samo od poljoprivrede i sve što sam zaradio u životu mi je ovde. Nisam hteo da ostavim kuću svojih predaka. Kad je država zvala u rat - išao sam. Kad je tražila da se radi - radio sam. Dajem mleko ispod cene, jer je država tako propisala. Deca mi idu u školu blatnjavim puteljkom, jer država nema para da seljaku napravi asfaltni. Sve smo istrpeli, a sad više nemamo kuda, protiv klizišta ne mogu sam. Nadam se da će država sada čuti poziv za pomoć, ako je igde ima.


Izvor: Novosti