Koliku pomoć zaista možemo da dobijemo od EU

Pored prve „hitne pomoći“ EU će na Balkan uputiti i sredstva za privremeno zbrinjavanje ljudi i rekonstrukciju poplavom oštećene infrastrukture, izveštava Dojče vele. U Briselu upozoravaju i na prevenciju sve „češćih i težih“ poplava u Evropi.

U Briselu očekuju da bi prva faza reakcija na poplave u regionu, ona koja se odnosi na hitnu tehničku stručnu pomoć i spasavanje ljudskih života, mogla da se okonča u sredu kada se očekuje kraj poplavnog talasa. U EU kažu da će sistemi nadzora biti uključeni i u narednom periodu kada se očekuje „suvlje vreme“, upozoravajući da ono može uticati na topljnje snega i dodatne probleme  pogotovo na području BiH.

- Nadamo se da će sve manje biti potrebe za tom tehničkom pomoći, jer ulazimo u fazu kada treba zbrinjavati ljude, procenjivati štetu i razgovarati o onome što možemo da povučemo iz EU da bismo obnovili zemlju. Do tada treba pažljivo slušati saopštenja vlade jer još možemo da izgubimo ljudske živote zbog ne poštovanja uputstava - poručio je iz Brisela generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović.

Svilanović je evropsku komesarku za vanredne situacije i humanitarnu pomoć, Kristalinu Georgievu, upoznao sa trenutnim potrebama ugroženog područja, koje se odnose na drugu fazu reakcije i zbrinjavanje ljudi.

Goran Svilanović objašnjava da Srbija može da dobije pomoć od Evrope iz Fonda EU

- Postoje dva evropska instrumenta koja mogu biti upotrebljena. Jedan je instrument za vanredne situacije. Radi se o sumi od pola milijarde evra, koja je raspoloživa za celu EU i zemlje kandidate, u okviru jedne godine. Za korišćenje tog fonda, pored toga što zemlja mora da bude članica ili kandidat za članstvo, procenjena šteta u državi mora da prelazi 0, 6 posto bruto nacionalnog prihoda. To, nažalost, u Srbiji jeste slučaj - objašnjava Svilanović.

Procenjena šteta od poplava u Srbiji trebalo bi da iznosi najmanje 175 miliona evra kako bi se tek deo nadoknadio iz evropskih fondova za tzv „velike katastrofe“. Hrvatska bi, da bi se kvalifikovala za sredstva ove pomoći, trebalo da ima štetu od minimum 254 miliona evra. U EU kažu da u roku od 10 nedelja očekuju verodostojne podatke o visini štete iz ove dve zemlje, na osnovu kojih bi Savet EU i Evropski parlament mogli da odlučuju o visini nadoknade koja bi najranije na jesen mogla biti prosleđena iz EU pogođenim zemaljama.

Istovremeno, iako iz BiH stižu informacije o gubicma koji se mere u milijardama, u Briselu napominju da BiH nije ispunila uslove za ovu kategoriju pomoći, jer još nema status zemlje kandidata.

- Zato ispitujemo mogućnosti za regionalnu kandidaturu, odnosno da se ceo region proglasi za region pogođen katastrofom, kako bi se pomoglo i BiH. Svi se slažemo da je upravo sada trenutak da se pokaže evropska solidarnost i da se pomogne celom regionu da se oporavi - poručila je šefica diplomatije Vesna Pusić, posle sastanka sa evropskom komesarkom za vanredne situacije i humanitarnu pomoć.

U sedištu Evropske komisije dodaju da će BiH svakako moći da se u sanaciji štete prouzrokovane poplavama koristi evropskim fondovima pretpristupne pomoći (IPA), kao i novcem namenjenim za specifične projekte, kao što su oni za uklanjanje mina koje su, usled poplava i klizišta, ponovo postale pretnja za bezbednost građana i objekata, navodi Dojče vele.

Kao treći korak u borbi protiv prirodne katastrofe koja je zahvatila region Balkana u Briselu najavljuju pomoć u rekonstrukciji infrastrukture.

- Naredna treća faza je faza obnove zemlje. Sredstva za to bi išla iz IPA fondova i to će biti sredstva iz Humanitarnog fonda kao drugog instrumenta EU. Ona će biti distribuirana preko Crvenog krsta i Svetskog programa za hranu. I to je ono čemu možemo da se nadamo od EU - poručio je Svilanović.

U Evropskoj komisiji naglašavaju da je pored rešenja za trenutne probleme na Balkanu neophodno razmišljati i o budućnosti gde će, kako se upozorava u Briselu, poplave biti sve „češće i teže“. Navodi se tako da je tokom poslednjih 30 godina šteta od prirodnih katastrofa u Evropi učetvorostručena, od 50 milijardi evra tokom osamdesetih godina do 200 milijardi koliko iznosi danas na godišnjem nivou.

Preuzeto sa ...

не треба нам ни динара од гована 

odgovor


Tacka!

Mozda smesno zvuci, ali reke su nas dugo trpele. Nas odnos prema prirodnom okruzenju, a narocito rekama je katastrofalan. Upravo katastrofom su nam i uzvratile. Veliki udeo u ovome ima i zagadjenost reka, tj. nasa nebriga i to sto se u tu istu vodu odlaze previse otpada. Svako ko je ikada bacio i najmanji papiric ili flasicu u neku reku, jezero, potok, treba da se zapita i da posle ovoga sto nas je zadesilo ne uradi to nikad vise. Naravno da ovo nije glavni uzrok, ali jeste jedan od mnogih.

Recna korita se menjaju, sam tok reke ga menja iz godine u godinu, a odgovorna lica ne obracaju paznju. Korita moraju redovno da se ciste, obale da se uredjuju, da se podizu nasipi, da se priobalje posumljava i nadam se da ce posle ovoga doci ljudima iz dupeta u glavu nesto. Jer, ako se ne bude vodilo racuna i narednih godina, tek cemo dozivljavati ovakve i gore nesrece. Ne mora za ovo sada niko da odgovara, ali neka se bar uradi sve sto je moguce da se ovakve stvari u buducnosti svedu na minimum.

Izgleda da se razumijete. Da li se bavite necim u vezi sa vodama?

Zanima me (iskreno) koji poslovi sluzbe, sistemi, fakulteti su najkompetentniji i najodgovorniji za ovakve situacije?

Tako je, ne treba nam i odbicemo je glatko 


Odlicno sto ste otvorili ovu temu da se ne gusi ona gde se moze doci do informacije bez da se citaju ser...anja pojedinaca 

U to ime da doprinesem malo tweetovanja:

не може за ово нико да одговара,осим бандита и лопова  

извини шта је смешно 

Ono što ja znam :

Poljoprivredni fakultet ima smer melioracija tj. navodnjavanje,gde se između ostalog uče i tehnike izgradnje nasipa i tokova. Tu su i građevinci i  tehnolozi.

Jedno od preduzeća koja se u Beogradu bave održavanjem tokova i odbranom od poplava su BeogradVode. Verovatno svaki grad ima neko svoje.Tu su i preduzeća koja su nadležna za rad crpnih stanica i pumpi koje prebacuju vodu iz kanala u reke i obrnuto.

Što se službi tiče, tu su valjda i inspektori koji su nadležni za nadziranje rečnih tokova i kanala.

U preventivno planiranje verovatno ulaze i Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo odbrane i neki odbori.

Sve je to lepo decko kad se posmatra iz fotelje,na terenu svi bi vi mogli da vicete "uzbuna" i da se utopite da nije drzavnih sluzbi koje danonocno vode bitku na terenu od vojske,zandarmerije,kompletnog MUP-a,sektora za vanredne situacije,mehanizacije drzavnih preduzeca,RHMZ,Srbija voda,Vojvodina voda,EPS-a koji odrzava svoj sistem da bi vi mogli od kuce da tvitate nabijem vas ja itd...prema tome malo realnosti i shvatanja svoje "velicine" nije na odmet...