Visoke potpetice se već decenijama smatraju simbolom ženstvenosti i glamura, mada su nekada bile veoma važan detalj muške garderobe.



Na Bliskom istoku obuća sa visokim štiklama bila je sastavni deo opreme za jahanje. Jahačka veština bila je od ključnog značanja za ratovanje u Persiji, a visoke potpetice su vojnicima pružale oslonac u uzengijama i omogućavale im da preciznije gađaju lukom i strelom.

Krajem 16-tog veka persijskih šah Abas imao je najveću konjicu na svetu i želeo je da uspostavi veze sa zapadnoevropskim vladarima kako bi mu pomogli da porazi svog velikog neprijatelja Otomansku imperiju. Godine 1599. Abas je poslao prvu persijsku diplomatsku misiju u Evropu, koja je posetila dvorove u Rusiji, Nemačkoj i Španiji.

Zapadna Evropa se veoma zainteresovala za persijske običaje, a pripadnici aristokratije oduševljeno su prihvatili visoke potpetice, verujući da im one daju muževan izgled.

Na blatnjavim, razrovanim ulicama 17. veka nova obuća, naravno, nije našla primenu, ali je najviša klasa namerno birala nepraktičnu, neudobnu i luskuznu odeću kako bi demonstrirala svoj privilegovani status.

Luj XVI nosi štikle od 10 centimetara



Tako je Luj XIV, koji je sa svoja 163 centimetra bio prilično nizak, nosio visoke potpetice koje su često bilo ukrašene scenama iz borbe i, što je najbolje od svega, doprinele su da “poraste” za čitavih 10 centimetara.
 
Tridesetih godina 17. veka žene su počele da skraćuju kosu, nose epolete, puše lulu, čak su nosile i muške šešire. Kopirajući muškarce, usvojile su i običaj nošenja visokih potpetica. Od tada su u Evropi i žene i muškarci nosili istu obuću, sve do kraja 17. veka, kada su stvari promenile.
 
Muškarci su počeli da nose robusniju obuću, četvrtastog oblika i sa nižom petom, dok su ženske cipele dobile elegantniji oblik.
 
U doba prosvetiteljstva, muška moda je postala praktičnija. Aristokratija u Engleskoj počela je jednostavnije da se oblači, jer im je u takvoj odeći, kao veleposednicima, bilo udobnije.

Tada muškarci prestaju da nose nakit, svetle boje i upadljive tkanine, koje ustupaju mesto odeći tamnih boja, trezvenog i homogenog izgleda. Muška odeća više nije simbol socijalne pripadnosti i dok se u tom smislu razlike polako gube, razlike među polovima sve se više produbljuju.

Muškarci koji nose visoke potpetice najednom postaju smešni i slabići, da bi do 1740. nekadašnji simbol muževnosti bio potpuno izbačen iz upotrebe među muškarcima.

Izvor

E živote, ime ti je ironija.