Znate onaj osecaj kad van starija osoba kaze kako jedva ceka da umre da se ne muči više?E pa to me izluđuje.
Imam nekoliko penzionera u zgradi, dobrih prijatelja, i uvek kada pričamo ili kad načujem njihov razgovor čujem kako se žale itd.Što je sasvim razumljivo, ali ja npr. izadjem napolje, sunce, lep dan i rasprilčam se sa njima i posle dve rečenice mi opadne raspolozenje i smorim se zesce.

Taman zaboravim na sve gluposti da bi me potsetili u kolko ocajnoj zemlji bez buducnosti zivimo.




Zanima me da li se ovo vama desava i dajte neke komentare...

pazi, covek kada ostari bude bolestan, usamljen, svestan svojih slabosti i da vise nikada nece biti kao sto je pre bilo.
svestan je da je samo smetnja drugima.  Lako je nama mladima da budemo jaki i zdravi i da uzivamo.  Lako je biti jak kada u stvari i nemas puno problema.  Ali njih treba razumeti.  Ja sam to imao prilike shvatim kada je moja baba umrla od raka.  Mucila se godinu i po dana i nakraju je umrla srecna.  

shvatam ja to.samo me nervira sto se desi da mi ceo dan bude sjeban.

Sta ga znam, moje iskustvo sa starim ljudima je malko drugacije. Iako tako vole da pricaju(ono, "Ma samo da me Bog sto pre uzme") oni u sebi pomisljaju upravo suprotno tj. "Boze, daj mi jos koju godinu da pozivim" (sto je i normalno donekle). Imas one koji se stvarno i muce(umiru od bolesti, nemaju para ni koga da ih pogleda itd.) i takvi odistinski i pomisljaju ovo prvo...

Ono sto mogu da ti kazem je da imas dosta empatije i da je to dobro, lose je sto se ta empatija negativno odrazava na tebe. Lepo je sto pomislis i na nekoga drugog sem sebe i sto znas da stvarno postoje ljudi koji se muce, ali ne valja da se toliko skenjavas zbog toga da ti ceo dan bude sjeban. Koliko god tim ljudima bilo tesko ne smes da dozvolis da to toliko pridajes srcu pa da upadas u(da ne kazem depresiju jer ne volim tu rec posto je ozbiljna a mnogo se olako koristi) "tuzne faze"...

pa nista ..kazes mu nesto ljepo...razvrdris ga...ptas jel gledao utakmicu...jel on misli da je ibrakadabra
najbolji i najkompletniji centarfor...koji je ikad stao na travu....
jel primjetio onu komsinicu...kad stavlja zavjesu..pitas jel ga baba tjera da se penje na nju..i tako..
opusteno..s njima...tako ja s njima..i  uvijek imamo sta pricat...bez kukanja...

izvedi kontra napad. ubedi uh kako je još gore no što misle. upoznaj ih sa chemtreilsima, zatrovanom vodom i hranom, otrovima u lekovima ... ubrzo će te ostaviti na miru.

 

nije depresija.

A sta mislis kakav ces ti biti za jedno 30 godina ili vise? Hoces li ti deci pricati bajke? Zivis u vreme kad su najveci zlikoci naseg naroda oslobodjeni i nagradjeni, kad je rekordna nezaposlenost, gledas vlast kako se gotivi a ti padas sve nize...Razmisljas kako da prezivis ovaj mesec.
I sada...dodje ti unuk sa nekom debilnom pricom o tome kako vanzemaljci setaju planetom, kako amerikani imaju kontakte sa istima preko 50 godina, kako na Plutonu mozda ima vode a ti mu kazes :"Ma mars u pizdu materinu ja mislim sta ces ti da jedes ovaj mesec a ti mi seres o smaku sveta!"
I bices pesimista, nego sta. I mracan, i lud, i neces "vise voleti sve sto vole mladi" itd...

Sto da ne ? Nzm kakav cu biti za 30 godina, ali trudicu se da nebudem 24/7 depresivan.Takodje nisu svi stari ljudi takvi, ima i nekih koji uzivaju.