Moja struka je sasvim nesto drugacije Ja sam ti za komp.operisan!Gledao sam tutorijal kako da izbacim graficku i prebacim na integrisanu kad ono udjem u sistem da podesim kako sve treba ono covek koji mi radi komp. stavio sifru.

svako je majstor svog zanata. ili bi bar trebao da bude.

O cemu pricas? Neke Atijeve kartice se iskljucuju tek na 120C. Za svaku karticu se moze naci na net-u kolika joj je max temperatura na kojoj se iskljuci.


Na koliko se tinol topi? Uobicajeno je od 200 -350C. Neki tipovi tinola idu i sa nizom temperaturom. Neki sa visom od 350C. Kako znas koji je tinol koriscen pri lemljenju u fabrici? I zasto se prilikom lemljenja drzi na kratko vrh lemilice na nekom delu? Znas li da ako se drze RoHS standarda i koriste tinol bez olova, tacka topljenja je oko 217C. Sta ce onda uciniti sa 150C? Tinol sa olovom ima nizu tacku topljenja od 200C.

Sta ce se desiti sa plasticnim delovima? Takvi delovi se nakon lemljenja postavljaju. Iako dosta plastike moze izdrzati tu temperatutu, sta sa onom koja ne moze?

Vi bi u kucnoj varijanti da odradite Reflow. Za to je potreban fen, poseban.

Kako to pravi temperatutu svojom frekfencom? Bas me zanima.

opa, strucnjak!!!
svaka cast.
ovo za tinol moze da bude istina, evo priznajem da nisam majstor na tom polju. rijetko kad da zalemim nesto, poneki kondenzator ili slab spoj i to je sve.
sto se tice ovoga za rernu to je potpuno tacno, stari fazon lijecenja pojedinih komponenti hardvera (oko 50% uspjesno). ako ne vjerujes, probaj. ako cemo nekom logikom onda ti moram reci da se na taj nacin ne zeli postici da se kalaj potpuno istopi jer bi u tom slucaju nastao potpuni haos na ploci.

pitas me kako graficka kartica pravi temperaturu. hajde malo proguglaj ili samo malo razmisli zasto se hardverske komponente zagrijavaju. ne racunajuci hard disk i napajanje koji se zagrijavaju zbog drugih razloga.
sta to overklokeri podizu na procesoru pa se i temperatura podize? a, sta mislis?

Mogu ja? Mogu ja?...
Mozda napon? 

hehe

Povecanje napona iziskuje se zbog povecanja potrosnje energije koja se zahteva od elemenata. Kako to po tvojoj logici stari procesori radili na vecem naponu a imali nize frekfence? Zasto se tezi danas, za smanjivanjem napona a time i temperaturne disipacije elementa. Po tome sta kazes, smanjila bi se frekfenca a ne bila veca kao kod danasnjih proceva.

P=UI je formula za snagu. Gde je P snaga, U napon, I jacina struje. Nema nigde frekfencije. Frekfenca je broj perioda u jedinici vremena. Da bi procesoru povecao frekfencu ti povecavas mnozilac takta. A povecanjem mnozioca zahtevas vise rada. Zahtevom za vise rada povecavas potraznju za energijom. Sto u elektronskim komponentama rezultira i vecom temperaturnom disipacijom.

Sam takt, onaj osnocni, je takt ploce. Dok procesori imaju svoj unutrasnji takt, koji je na puno visoj frekfenciji. A od broja elemenata, tranzistora u procesoru zavisi i potrosnja energije. Zahtevom da taj elemenat radi vise, potrazujes vecu snagu, zahtevas i povecanje napona. Jer kroz povecan broj mnozioca trazis da vise puta u jedinici vremena odradi odredjeni posao. Ako hoces veci broj obrtaja motora, moras dati gas, dodati energiju. Sto znaci da povecanjem mnozioca zahtevas i vise rada. A za vise rada je potrebno i vise energije.

Nemam sada vremena, drugi put cemo o tim stvarima. Da i ljudima budu jasnije neke stvari.

Ziv bio. 

 
lijepo si objasnio ali da sam laik i pocetnik u ovome samo par stvari bih shvatio.
vidi se da imas znanje, svaka cast, samo naprijed.