- Bomba (Opium) -


Kad se baci bas preko bita, preko basa ide glas
Inspiracija u duhu priče nazvane Iskaz!
Za nas je dovoljno da osetimo kako ljulja se
Puni se pozitiv energijom od koje kulja sve!
Svedoci ste apokalipse dobre muzike
Od rokenrola preko hopa do regea - gubi se!
Od sada ta dosada vrlo nepoželjna je
Jedan zvuk i jedan stil bi bili čisto kenjanje!
Karakterna osobina je tehnika - menjanje
Cimanje glasa manje-više preko ritma - sevanje
Uvek repovanje, malo manje pevanje
Mada ni dranje nije sranje kad je dobro zezanje
ŠVRĆA!
Iskreni pristupi i nema prevare
Ono što kažemo - mislimo; totalno iskreno je!
Direktiva je da masi pokrenu se vijuge
Direktno i efektno zakucaju poruke!

Imamo volje? DA, IMAMO!
Možemo bolje? DA, MOŽEMO!
Imamo volje? DA, IMAMO!
Možemo bolje? DA, MOŽEMO!

Bomba za stas, bomba za um
Bomba nam je muzika ko opium!
Rastura bas pa razbija zvuk
U glavi čuda pravi, pa pali na podijum!
Bomba za stas, bomba za um
Bomba nam je muzika ko opium!
Rastura bas pa razbija zvuk
U glavi čuda pravi, pa pali na podijum!

Imamo volje? DA, IMAMO!
Mozemo bolje? DA, MOŽEMO!

Imamo dobru volju, to nam je najbitnije
Imamo želju da cimamo se sve dok ne svane
Ionako stalno slušamo priče da nema gde
Pa zato koristim priliku da kažem da sranje je
Da se zabadam toliko da mi sve bezveze je
Pa da se zatvorim u sebe zatvoren za nove spoznaje
Prepoznajem! Taj dobar vajb i znam da vreme je
Da snove ostvarim do kraja sve, bez predaje!
Nekad tripovanje bilo malog klinje je
Sad postalo je ljubav velika, pomalo i zanimanje
To što drugima se čini kao glavom klimanje
Za nas je ludo igranje stvoreno za uživanje!
Svoje pleme imamo i svoje razloge, naloge
Koje sami pravimo za dobre provode
Izraz takav je da lako se kombinuje
Rege, HC, hip-hop non stop - nebitno je!

Imamo volje? DA, IMAMO!
Možemo bolje? DA, MOŽEMO!
Imamo volje? DA, IMAMO!
Možemo bolje? DA, MOŽEMO!

Neka se masa putem basa zatalasa
Pa neka ta neverovatna-ratna raja iz sveg glasa
Zaurla do ranih ura kad pumpa da pumpa ga!
Iskaz je na mikrofonu stoga nema spavanja!
Jesmo li mi ili vi, ili ja ili ti sad deo spajanja
Ja mislim da jesmo velik deo stvaranja
Te kritične mase gde nema odvajanja!
Jah Rastafari i svi smo jedna armija!
Broj godina!
Još uvek pratim tragove i ne vidim jasan plan
Plovim prema svetlu, njemu pružam svoj dlan
Ja znam ono sto želim, ja želim ono što znam
Miris sećanja lagano zatvara oči, molim
Da me nađe glas koji smatra me svojim
Ja volim ono što imam i nemam ono što volim
Ponekad još poželim svoje sreće da se setim
Okove od svoga tela ostavim i da odletim
Daleko, daleko...
Mesto gde ja odlazim ne predstavlja kraj!
I znam, snovi još ne umiru dok stvaraju raj!
Raširiću osmeh, samo strah oteraj!

Samo jedan je put, samo jedan je način!
Samo jedan je život, da li tebi to znači!?
samo jedan je vek, samo jedan je tvoj!
samo jedan je strah da budeš samo svoj - broj godina!

Kao hodanje po vodi, kao trajanje u vatri tek
Tražim nemoguće, za to dao bi vek
Jer, ja mislim kako postojim, jer ja postojim kako mislim
Duboko kao pogled koji miluje beskraj
Odlazim da sebe pronađem i dotaknem sjaj
I ja kroz tebe da ostanem ti, i ti kroz mene da postaneš ja
Prestajem da plačem kad prepoznam tvoj glas
U shvatanjima nema vremena i mesta za nas
Dovoljno, dovoljno...
Mesto gde ja dolazim ne predstavlja kraj!
I znam, snovi još ne umiru dok stvaraju raj!
Raširiću osmeh, samo strah oteraj!
Pronaći ću te kada pobedim sebe za broj godina!

                 - Staklena sećanja -


Korak po korak trudim se
Da gledam napred dok me vuku tragovi
Ne želim setu, al je noćas oko mene bude magovi
Vremena i kiše s ovim mokrim ulicama
Lako padam na kliše, al sve to živi u nama
Mirišu sećanja pa oči same stvaraju skice
I čitav svemir stvara se iz srca tu pred moje lice
Tolko hteo biti sam sa svojim mislima
A sad bi dao sve da me ne vuku sa njima
Tiha bol u grudima ide do grla i steže
Suze hrle niz obraz uz kapi kiše ko da beže
Predugo su čekale slobodu koja ih briše
Možda smo svi poput suza na kapima kiše
Vid se muti al začudo biva jasnije
Osećam toplinu koju poznajem od ranije
vidim dečaka koji lovi snove, nema brige
za probleme ovog sveta je daleko izvan lige
Njegov pogled leti s osmehom ka meni, nestaje
Taj osmeh znam sa slike, drago mi je, srećan je
I kad nestanu, ne prestanu da budu sa nama
Kiše kad prođu ostaće staklena sećanja...

Ostaju uspomene na tebe i mene
A oni koji mare nas prate kroz sve dane
Ostaju uspomene na tebe i mene
Naše duše su od stakla, od Raja do Pakla
Od Raja do Pakla...

A šta je vreme? To nedokučivo breme
Što krade želje i ove novembarske noći opet melje
Svaku sekundu satkanu od mojih koraka pod vetrom
Jedan za drugim osećam da gubim svakim metrom
Stotine uličnih svetala samo obrisi stvarnog
Za mene postaju iskre jer prepuštam se lagano
Da me vode misli ritmom emocija
I kada ritam je bol, ponekad ume da prija
Blagi stisak ruke, toplota miluje dlan
Želim da vidim, ipak zatvaram oči, dobro znam
Ko je, samo me drži za ruku, ponovo oboje
Ja ponovo dete tako bezbedno od nevolje
Hodamo po oblacima, ne čujem ništa
Jedini zvuk je muzika sto komponuje kiša...

I kiše brišu naše stope u pjesku
Pa mi se ponekad čini da se vrtim u mjestu
I kiše brišu sve što nekad nam je bilo
Čini mi se tako daleko ko da se nije zbilo
Al zbunjuje me ako ne vidim trag
Hoću li moći razlučiti ko mi je bio drag
Puno toga je prošlo, puno toga puni me
Kad je dobro pohlepna sam, hoću previše

Mnogo je prošlo, previše, al neka bude ko nekad
Samo večeras Vasiona nek čeka
Ne puštaj mi ruku, vodi me na mesta koja znamo
Želim videti lica svih koji vole nas tamo
Makar još jednom da ožive slike sreće
Imam snage da zaustavim i reku koja teče
Ne plašim se onoga što nosi druga strana
Jer kad odemo odavde ostaće staklena sećanja...

Ostaju uspomene na tebe i mene
A oni koji mare nas prate kroz sve dane
Ostaju uspomene na tebe i mene
Naše duše su od stakla, od Raja do Pakla
Od Raja do Pakla...


                                 ( Iskaz ft. Remi )

              - Fizika dimenzije -


Hodam kroz obrise od nekadašnjeg ljudskog poredka
To što sam aktivan na svetu nije moja odluka
Pod nogama se lome krhotine iznad pepela
Svaki korak je ko kletva jer ne vodi nikuda
Sapliću me stvari spaljene u prah i sećanja
Tišinu povremeno bodu odjeci od jecaja
Pravac nepoznat al hodanje je deo poriva
Instinktivno sam životinja što bi se borila
Pluća cepaju toksini, miris crnog katrana
Volja je misaona imenica jer je satrana
Sva ideja čovečanstva o vrhuncu vladanja
Vremenom i prostorom bez posledice padanja
Jedno su nadanja, a drugo fizika dimenzije
U kojoj postojali smo nemirni, puni tenzije
Za izbegavanje sudbine više nema trikova
Sve su zastave kao jedna ispod koje nema nikoga!

Ne znam šta se to desilo i nemam prava pitanja
Svaki smisao propada posle ovog svitanja
Nema šeme niti scenarija da nas pripreme
Za sada sigurno je desilo se sve bez najave
Jesmo li došli do vrhunca sopstvenih mogućnosti?
Ograniceni svojim telom nema nam budućnosti
Toliko verujemo da smo tragičari večnosti
Da um ni ne može da pojma bivanje u celosti
Ono što nismo znali je da misli imaju težinu
Svaka jasna misao će negde puniti prazninu
Ko je onda smislio da zemlja više nema neba?
Crne rupe vuku ljubičasti svod koji se ne da
Ko da traži da se bore oni kojih više nema
Očigledan ishod tužan je, tu nema dilema
U začaranom krugu pojeli smo sami sebe
Sveznajuće neznalice načinjene da se trebe!

Vadim epilog iz svega, nestaje mi koraka
Pokušavam da shvatim dok se krećem zemljom poroka
Ima li poruka i šta je ovde prava pouka?
Gde je značaj ruševina osim traga nauka?
Što sam ostavljen u ovom obliku ovakvom svetu
Probuđen u uništenju gledam svoju planetu
Nijedna verzija propasti ovde se ne uklapa
Moram sagledati stanje izvan kalupa
Najednom bljesak koji mrači vid, ideja stvorena
Me izbezumljuje i budi stid, padam na kolena
Dobijam toliko željen smisao za ružan san
U senci ratnika je odraz jadnika, jer sada znam...

          - Iza ogledala -


Kao Dorijan Grej traga ogledala se bojim
Te ivice oštre seku spokoj gde ja stojim
Dahom puštam nemir da maskira mi odraz
savest sakrije od istine što može biti poraz
Al ne popušta prisustvo paralelnog sveta
Jaki treptaji su zraka postojanja iza svetla
Lomi ih glazura sastavljena od persone
čiji pogled bledi, čitam što u sebi nosi, tone...

Istina što želi, laži koje živi, prekora
Energije što kulja kočena od strane ukora
U stilu egzekutora taj pogled cepa sliku
Moga bića jer zna tajne usađene mi u liku
Tajne govore što ćuti svest i krije nemir
Pokvarenih misli koje poneo je hir
Ja prezirem taj odraz koji sve o meni zna
Vidim kako mi se smeje tu iza ogledala...

Poricanje je privremeno stanje, neubedljivo
Ne mogu odbiti da vidim ono što je vidljivo
Mrzim svoje oči, uvek odaju me lako
u njima vidi se ta želja da bi prošao kroz staklo
I ma koliko bio nepoznat i stran
Iza ogledala je svet kao prekinut san
Razbio bih ga zbog svega što o meni zna
Al taj odraz koj bih zario u ruke, to sam ja...

Ovde prestajem, telo ostaje
Hladan kao led - moja sudbina
Jedan korak sada prekida sve!

Svet oko sebe sam stvorio, svojim mislima otelotvorio
Kosti i meso i krvi kap, sa težnjom da pretvori se u slap
Tih misli što stvaraju realno koje mi diramo, čujemo
Dišemo, gledamo, gledam ogledalo, gledam ogledalo...
Gledam ogledalo!
Jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Hajde, sad uzmi me!
Jedan korak sada prekida sve!
Hajde, hajde, jedan korak sada prekida sve!
Ovde prestajem, bledim i nestajem!
Telo ostaje, odraz svoj postajem!
Hladan kao led u staklu bez vremena
Moja sudbina je iza ogledala!
Ovde prestajem, bledim i nestajem
Telo ostaje, odraz svoj postajem
Hladan kao led u staklu bez vremena
Moja sudbina je iza ogledala...

              - Jasan kao dan -


Dobro nam došli dragi gosti, bistri, prosti, radosni, pakosni
Ovo je dvorana prepuna buna kritične mase koja svedoči
Jači treći talas reči glasniji, jasniji ili konfuzniji
Okviri shvatanja svesti stanja zavise od vaše mogućnosti!
Paz sad!
Neću da smaram se ni dana, prosto varam se
Pa priče što stvaram sve
Stvarno stvaram sve jednostavnije
Iskreno je, nije da nije sve to krije
Igra reči čije barijere jaka volja sve razbije
Pitanje postavljeno nije izostavljeno
Kome se obraćamo? Svakome, svima, tebi i njima, onom ko prima!
Šta? Nove poruke, prilike jedne nauke
Što tera sa krivoga smera putem muzički kovane lirike.
Bitno je jako otvoriti um za nova shvatanja
Ono što koči naše moći jeste strah od novih padanja
Prevaziđen strah, stvoren u prah, bačen niz vetar
U kilometru promena samo je jedan osvojen metar!

Jedan san! Jasan kao dan!
Da sam slobodan! Da, da sam slobodan!
Jedan san! Jedniniji je plan!
Budi slobodan! Da, budi slobodan!

Ne, ne, ne, ne, ne, neverovatno je
Šta sve prolazi do mozga
Dolazi s namerom da ga otruje
Moje su namere jasne, stvoriti glasne
Budnih ljudi redove istih čistih misli
Koji su prsli od te obmane! Pitanje!
Gde su te muzičke emisije? Ko ih to krije?
Nije branjena kultura, al nikako da probije
Talasne svesti koja ne gleda samo profit
Jer muzika sitno, nimalo bitno, gazdama donosi dobit
Kao hobit prsten nosim u taj Mordor kulturni
Da moralno ruiniram crni dvorac brutalni!
Sputani svojim greškama sada smo dosta zreliji
Muzika nije zbog kinte, već da bi negde bili veseliji
O, DA!
Zato i tekstovi Iskaza izbliza su nekad
Poput fraza reči bezličnih, jer forma prikaza
Nije da prođe, da se shvati, ili proda
Već da duhovno oplemeni svakog onog
Ko se tome preda!

              - Jedino tako -


Ja znam da trebalo bi da pričamo o tome
Kako jako zajebani, nadrkani smo, dabome!
Pucamo napucani parama na tone one
Crnje i pandure koji neće da se sklone!
Biti u trendu sa drugarima u bendu
Znači biti gengsta, i imaćeš mesta
U klubovima, splavovima, poznata faca
Ponižavaj se javno, eto tebi novaca
Zašto da lupam glavu, pričam nešto pametno
Kad ljudi žele maloumno, samo da je sramotno
Publika želi elegance i pajace
S toga samo neka trese reči, ne treba da znače
Pa neka pizde popizde i šize na izgled ko izmet
Jer one su iste, hoćemo repa od repa
Danas se novo sranje naziva krep
Zvuči ko ovo:

Zajebano i nadrkano
Kad vide nas da izgledamo
Da zvučimo kako izgledamo
Jedino tako bi uspelo!

To je da ne poveruješ kako menjaju se stvari
Kada govorimo svima da smo hasleri ustvari
Neki se smeju, pa se podele šamari
Onda zapalimo kući dok se ne skupe drugari
Ima nas negde oko trista i šesta
Naševani prirodno od peciva i testa
Pet stotina i devedeset - niko ne zna
Ko se kači s nama taj je najebo iz mesta
Toliko zajebani snimili smo spotove
Ko crnje u Americi kad pucaju na drotove
Na tjubu gledani preko million puta
vole da vide kada faca mi je ljuta! ARGHH!
Jer sada pizde sve pizde i šize na izgled taj
Izmet bi svaka da ize, dobili repa od krepa
Svi smo sad samo jedan veliki krep
Zvuči ko ovo:

Zajebano i nadrkano
Kad vide nas da izgledamo
Da zvučimo kako izgledamo
Jedino tako bi uspelo!

Podigo sam knjigu u knižnici, još je nisam vratio
Prošlo je tri godine završiću u zatvoru
JAOOOO!!!
To ti ide tako: RnB ili kriminal
Jebi ga nije lako
I ne pitaj me zašto vozim mamin auto
I pičim ladno kroz naranđasto
S opakim pogledom pa onda na benzu
Tenkiram za 50 kuna i glumim zvezdu
A kad murija dođe, tad trčim poput sprintera
Ja sam diler, al ne droge, nego printera!
Imam šnjuru preka od kojih ih nabavljam
Dvojka na aukciji, cijena upola kao nabavna
Na zidu su mi još uvek posteri, vi ste proseri
Ja sam bolji nego ostali!
Strofe, mikrofoni, mostovi
Kažem bolje se samo ovoga ostavi!


                              ( Iskaz ft. Kandžija )

         - Kako sreća izgleda -


Braćo i sestre, dignimo čaše
U zdravlje za sranje i slabosti naše
Stavimo maske, pa kome sta paše
Lažimo sebe da bude nam lakše
Kad smo toliko prsli i pukli u glavi
Ko da su u istu nas tukli
Imamo obraz, al nemamo stila
Pa gledamo ponor s visine bez krila
Sve nam je crno i sve nam je loše
Dugo je ruglo pa teško da može
Da bude bolje jer kontamo
Sve nam je ružno i tužno iz takve navike
Da stalno gledamo bljutave serije
Širimo tračeve jače i smelije
Scenario novog rijaliti šoua
Sreća je to kad smo jadni do bola!

Da li ovde neko zna kako sreća izgleda?
Kako sreća izgleda?
Gde smo sada ti i ja? Sa koliko godina?
Sa koliko godina?

Politika-orno, s manirima sporno
Muzika, slika i prilika - porno!
Mafija cveta nam poput buketa
Državni vrh ima odlike geta
Nije da smeta, znamo za gore
To nam je slogan što vozi kroz more
Biramo manje od velikih zala
Jer mnogo je dobro biti budala!
Daj da se peva i igra i loče
Da lumpuje narod odavde do Guče!
Nemamo sutra, al imamo juče
U džepovima promaju i glad kao kuče
Još malo mastila novine traže
Za hronike crne i veće tiraže
Gubimo sliku i ton ali neka
Srećni smo kad nam je sudbina preka!

Da li ovde neko zna kako sreća izgleda?
Kako sreća izgleda?
Gde smo sada ti i ja? Sa koliko godina?
Sa koliko godina?
Da li ovde neko zna kako sreća izgleda?
Kako sreća izgleda?
Ko smo danas ti i ja posle tolko godina?
Posle tolko godina?

                 - Kontradikcija -


Možda sam bio neodlučan, možda odlučno bez interesa
Težio da svaki posao obavljam bez stresa
U svojstvu nauke bez besa, gradio sam volju
Usmerenja svoja menjao za priliku bolju
Sve u službi pravičnosti, jer to tako treba
Samo mir, ljubav i poštenje nosi koru hleba
Al ne pominje se naplata tog sveta surovog
Što surva suva shvatanja i sruši sveto svirepo - Idemo!
Ima još onih koji cene da se dobro dobrim vraća
Nije dobar dobro plaćen, kolko dobar dobro plaća
Ovde se takvi cene, bez dileme plivaju
Rintaj magarče! Drugi će da uživaju!
Drugačiji su ljudi, sada svira se balada
Jednom duhu vremena što pada prestaje da vlada
Jer je dobar samo onaj koji ima veze
Vadi pare, plaća, svi su ostali bezveze
Eto ti teze koja pravi naša pravila
Gomilanje tih govana, u šta su nas uvalila!?
Zavalila i nova garnitura princip - isti
Grabi dok još ima i dok prvi smo na listi!
Ko da smo vesla sisali, jer činimo kako su pisali
o svetu i o vremenu kad smo prodisali
Život nije baš onakav kako su nas učili
Malo smo zbunjeni da bi odlučili!

KONTRA! - sve je suprotno!
DIKCIJA! - zvuči umorno!
VREMENA! - vaši pali ideali danas deluju prilično sumorno!
KONTRA! - sve je suprotno!
DIKCIJA! - zvuči umorno!
SHVATANJA! - generacije se menjaju, vi isto pričate uporno!

Ćale i ja, i radža, i meze. Lepo popodne, čantramo bezveze
Al ne lezi vraže, kad, eto ti teme, stari ukrstio bore
Ćuti-ćuti, pa tek će:
Vidi mali, ovako stoje stvari.
Da se ne lažemo, jebali te ideali! (Dabome!)
Jer, suma sumarum, u džepu nemaš sumu
Plus neko će te olupa, jer proseravaš rulju.
Idi u neki rijaliti, jel te lepo zvali? (Hmm...)
Uzmi pare govnima otimaj, otmi, pa pali!
Posle veruj u šta oćeš. (Pa jes) Ko ti brani?
Al što da budeš slepac, a da se tove govnari?
WOW!
Otkud to tako, dragi tatko de facto!?
Ništa konstatno, sve se maklo debaklom!
28 dina šta je ugled, čast i disciplina - učiš me
Da bi mi sada reko drukčije!
Pa jebem mu ježa, sve otišlo u bestrag!
Sreća pa sam svestan da iz njega priča zemlja
Al možda ponekad, i samo ponekad
Zapitam se zašto je poštenom skuplji lebac?

KONTRA! - sve je suprotno!
DIKCIJA! - zvuči umorno!
VREMENA! - vaši pali ideali danas deluju prilično sumorno!
KONTRA! - sve je suprotno!
DIKCIJA! - zvuči umorno!
SHVATANJA! - generacije se menjaju, vi isto pričate uporno!

Ok, ok, hoćemo jedan mali siže?
Za razumevanje tih poruka
Čisto da objasni se bliže prava pouka:

Učeni smo - smo!
Da bi bili to - to!
Što se na neki način očekivalo
Umno građeni kako bi bili građani
Socijalnog poretka gde dobri su nagradjeni - obrađeni!
Problem je tek - tek!
Što je novi vek - vek!
Gubi se vreme kad se živelo na ček - ček!
Stoje vaše spike, al drugačije su prilike, i to je sve.

KONTRA! DIKCIJA! VREMENA!
Kontradikcija vremena!
KONTRA! DIKCIJA! SHVATANJA!
Kontradikcija shvatanja!
KONTRA! DIKCIJA! VREMENA!
Kontradikcija vremena!
KONTRA! DIKCIJA! SHVATANJA!
Kontradikcija shvatanja!!!


                    ( Iskaz ft. Marčelo & Nevena )

               - Lepo i korisno -


Kažu da sve što radimo za sebe umire sa nama
Sve što radimo za druge ostaje zauvek
Prosto je čudno kako nekad lična drama
Tera drugog da razume i u tome nađe lek
Zanavek i vekova zika je zaveštanje
Stanje svesti zapisano zvukom ili slikom
Ako nije pokrenuta nekim određenim likom
Neko već se poistoveti - prvom prilikom!
Neverovatno kako ton ume da budi emociju
Treba biti zahvalan za postojanje čula
Ako ne umeš da koristiš tu privilegiju
Život ti prilično je prazan, a ti velika si nula!
Nije to bula ili kula neka velika
Iz koje nema izlaza, jer stvoreni smo isti
Niko od nas još nije napravljen od čelika
Pokreni svoju maštu, i samo se prepusti...

Radimo stvari koje osećaj bude
Da inspiracija smo za druge ljude (kažem)
Prava je stvar kada spoji se to
Što je lepo i korisno (lepo i korisno!)
Traje večito iskreno!

Neko sluša, neko stvara, neko radi, neko smara
Ovde vazda radiš džaba dok te drugi karrrrr...
...akteristike sistema nisu tema
Bitno je znati da se cimaš pored gomile problema
Meni je nezamislivo da brojim dane i sa strane
Mirno čekam da sve jednostavno stane
Svi bismo hteli da se osetimo dobro - to je poenta!
Da napravi se balans koji gura nas kroz vetar
Zika je ventil, nikom nije izvan dometa
S toga svoje misli sada plasiram u etar!
Ideja je da emociju podelim sa drugima
Ide u prilog onom stihu sa početka
Uradi sebi nešto i ostavi ljudima
I to baš sad kad je pozitiva retka!

                   - Ljudi od blata -


Predugo čuvam osmehe za svoje podstreke i pitam se
Šta tu nedostaje, pa sreća prestaje, a ja bez predaje
Hodam kroz polja misli tražim neki novi smisao
Hoću da promenim se, ne bi li prodisao
Al vazduh lepljiv je od sumnje, ovog puta teško je
U grlu zastaje sve to zbog čega nada nestaje
I tesno je, pa imam potrebu da pustim glas
Zvuke pretvorim u reči koje tope mraz
Te male ledene kristale koji koće poglede
U očne jabučice naseljeni bodu pokrete
Da nisam talac vremena, pa da me nešto pokrene
Da budem izuzet od pravila planete stvorene
Pa tu smo gde smo, na izgled isti, ali slični
Tragični pomalo, jer životu nismo vični
Bodu nas te igle prošlosti da naučimo
Da je najteže da sami se sa sobom suočimo...

Ljudi od blata, sa istinom na dlanu
U očima im magla, ali još pamte snagu
Ljudi od blata, sećaju se ko su
Kad kucne čas da ostaneš sam
I ti ćeš birati stranu.

Yes! M.D.F!
A ti, pamtiš li to, da svi mi platili smo?
Je li On još tu za nas, tihi mir vabi li još?
Bi li vir što grabi nas bol napokon zinuo? Jok!
Bili svi po tami toj, ali odavno, ne znamo sad!
Šta beše stvarno, šta san? Dal se išta desilo čak!?
Tako sad kažu neki, čudim se, ščepa me strah!
Ko da nisu takli zlo, ne boje se reprize ni gram
Nisu ništa naučili, još urlaju na glas sav!
Šta smo to sebi učinili? Stalno pitam se... šta?
Drmusam ljude, molim da se sete, makar na čas...
Kažu mi da ćutim, kažu da imaju bolji plan
Kažu mi da pustim, da se stopim sa stopama mase
Dosetka za desetku, ako si slab i zgažen!
Ako nemaš svoje 'ja', samo si u gomili spasen
Lažno! Ono blago stvarno je u tebi, i plače!
Probudi se, čoveče! Nova zora ti maše!

Ljudi od blata, sa istinom na dlanu
U očima im magla, ali još pamte snagu
Ljudi od blata, sećaju se ko su
Kad kucne čas da ostaneš sam
I ti ćeš birati stranu.

A onda, tišina... jednoga dana dalekog
Sekund pred Armagedon, možda se seti neko
Zbog čega smo iskrcani ovde, šta smo u stvari
Šta smo u sebi, šta sam ja tebi, šta nas to kvari?
Biće pljunut sa balkona Vavilona gde sede vladari
Ali i ljudi mali, zbunjeni, zajedno sami
Nešto crno cureće im iz ušiju od tih reči
Neće im biti jasno... da ih lečiš...

Al biće jasno kad pozovu žrtve ciljeve na suočenje
Koji su razlozi, motivi traženi za otkrovenje
U čije ime zalud nedela se stvore
Koji demoni tolko dišu im kroz pore?
Kad zgažen ustane i nem progovori
Kad osetimo reči koje nisu tupi govori
Kad slepi progledaju, predvode kolone
Prema nekom novom carstvu što je sazdano za one!
Ljude od blata stvorene sa istinom na dlanu!
Sebi predani sa ulogom da leče ranu!
Prošlog sveta koji nije imo izgleda
Da odupre se prokletom da ustane i progleda!
Konačni modus bića, pravi ton čoveka
Kakav trebao je biti još od samoga početka
Neka! Sad raste prema nekom novom suncu
Što se rodilo iz želje tiho gajene u srcu!


                            ( Iskaz ft. Marčelo i Nensy )