- Budim se -


Sinteza misli meni formira san
Da li želim novi dan, nisam siguran da znam.
Prvim mrakom kada otišle bi brige
Sve bi bilo mnogo lakše, al to tako ne ide.
Stoga budim se, stoga budim se...

U težnji da snove pretvorim u javu, javu pretvorim u san
Neretko zamenim teze kako samo ja znam
I bacam plan na dlan, gde staje samo malo zrno sreće
Koje čuva nešto veće, kao i svako veče.
Povučen zvezdom vodiljom, kroz misli želje putuju
Da zaliju to malo zrno
Stvarnost nije bliska, tada malo bi joj godilo
Dok bliži mi se ren, teram sve što je crno-crno.
Konfuzno koliko izgleda, ustvari nije
Samo jasno svoje želje vidim dok na javi sanjam
Telo banjam, pa kroz stanja svesti vadim se iz sranja
Od realnosti do panja snove spreman da ganjam!
Okončavam još jednu epizodu serije - usran dan
Sinteza lepih misli neka formira san
A prvim mrakom neka odu prve brige
Kad bi bilo tako lako, al to tako ne ide - znam.

Sinteza misli meni formira san
Da li želim novi dan, nisam siguran da znam.
Snove kreiram tumačenjem iskustva
Oni pune plemenito ali ne pune mi usta.
Stoga budim se, stoga budim se...

I nema milosti, pogled mami zrak što probija šalone
Sjajna neman ne zna granice dok ne dođe do one
Male tačke našeg lica, prozora nam duša kažu
Da još malo zatvoren je, ne bi osećo gnjavažu.
Ali svetlo mami, zove, phodi su jasni
svi zadaci da se reše da bi dani bili krasni.
Da su barem jasni razlozi čemu ta žurba
Život sporo teče, brzo prođe i onda truba.
Gde smo, ko smo, čemu stvoreni I što smo
Prema sebi tako tuđi, jedni od drugih luđi
I puni buđi-uuaahhhhh!
Jer se spotičemo međusobno
Sve se prašta ali uspeh nikad, to je neosporno.
A da smo samo malo bistri
Podigli bi glavu sa tih malih svari i shvatili ustvari
Da svaki tren na ovoj zemlji može biti vredan
Sve to zavisi od tebe, kolko snovima si predan!

Sinteza misli meni formira san
Da li želim novi dan, nisam siguran da znam.
Snove kreiram tumačenjem iskustva
Oni pune plemenito ali ne pune mi usta.
Stoga budim se, stoga budim se...

                    - Disciplina -


Podigni gard, još uvek ništa nije gotovo
Više puta bio dole, ali borbe biće ponovo.
Odbaci se s betona koji pritiska ti lice
Pljuni krv što zgrušala se i napunila ti vilice.
Predugo gajio si bes, problemi počinju da seku
Koža cepa se i gori, propušta tu bola reku.
Peku suze koje teku, još iznutra sećanja što grizu svest
Kako aktivna je s jutra. Šta je poslednje što ide?
Skupi karte. Zaborav te vuče k sebi
Nema ljudi da te prate. Distorzirano lice, deformacija arkade
Koren straha biti sam teži da ti se iskrade iz brade
Podstrek pusti koji priziva tu mržnju
Ko da topi osmeh, vuče dole, pravi facu ružnu.
Rezon drži zube, pusti jezik sve da reši
Grizi jače, nervi znaju koliko boli kad se greši.

Koliko tebi znače ugled, čast i dispciplina!?

Mentalni sklop, tvoje ličnosti celina
Militantni atributi, popunjavanje praznina.
Hendikep u jednoj sferi, drugom da se reši isticanje snage
Kako savest može da se teši.
Kodeks ponašanja gde afekt se ne priznaje
Životni stavovi na snazi koja počinje da izdaje.
Ali dispciplina drži, psiha jača je od besa
Izdrži još rezime, nađi uzrok tvoga stresa.
Ti si slepi vojnik, pomno prati naređenja
Sreća nema veze s borbom niti bilo šta tu menja.
Istreniran za moć racionalnog rasuđivanja
Ne daš da te zbuni zaplet novih zbivanja.
Ugušena tačka kojom libido se budi
Nagoni su stali usled destruktivne ćudi.
Bolje biti je mašina, sluga hladnoga sistema
Identitet daje broj, jer ubeđenja nema!

Koliko tebi znače ugled, časti i disciplina!?

A onda prslo je sve! Ti si ipak ljudsko biće
Primaš agoniju što se budi kao kad zora sviće.
U gene uštampana zver je da se trg ne čeka.
Zaludna su učenja i trud što vladali su nekad.
Nema discipline sad kad emocija kida
Toliko trpao u sebe da izgubio iz vida.
Anksioznost koja izjeda žestoko
Pomoć treba, ali je nema, s toga završetak - skokom.

              - Dominanta -


Da sam mnogo bitan, velik poput trola
Dal bi ganjale me misli koje seku me na pola?
Dal bi gledali me kao ikonu il neman
Gde u stanju kakvom živim imam sve, a ništa nemam.
Da sam famozan ko prezident političkog režima
Dal bi ikad, igde, iko smeo da me cima?
U pravednome svetu nepravedni padaju
Je slogan onog sveta gde ti nepravedni vladaju.
Model uzornoga lika prestaje da biva
Onog trena kad izbledi poenta tog štiva
Koje uči nas da samo reč je moć
Al u meni tinja želja da ja osetim tu nadmoć!
U svakom od nas leži zver I čeka tu sekvencu
Gde će lucidno da prevlada, obrati se hercu
Koje dalje daje komande heroju
Izdajniku zdravog razuma u ličnom boju da dominira!
On je ovde kao i ti - da dominira!
Bude bolji nego drugi - da dominira!
On je ovde kao ti, vođen snagom uma
On je ovde - da dominira!
On je ovde kao ti - da dominira!
Bude bolji nego drugi - da dominira!
On je ovde kao ti, vođen snagom uma
On je ovde da...

Vremenom mogućnosti otvaraju se razne
Al u dodiru sa ambicijom budu misli prazne.
U očima je vatra, nepobitno sija
Gori želju prema većem cilju koji egu prija.
Da sam silom velik kao Aleksandar
I da strahom punim druga bića, dal bi bio kadar
Da osetim toplinu ljubavi, lepote
Dok u fundamentu karakternih crta su grozote!
Večita dilema oko svrhe tih načela
Dal da budem uzoran, il uzor iz kartela?
Navodi na sukob što eskalira u meni
Svaki put kad znam da su gubitci zavedeni
Želim da sam svoj, neću da sam proklet
Ali volja za bogatstvom još u meni čini preokret
U svima leži zver i čeka svoje vreme
Da se probudi, okupira i konačno krene da...
Dominira!
On je ovde kao i ti - da dominira!
Bude bolji nego drugi - da dominira!
On je ovde kao ti, vođen snagom uma
on je ovde - da dominira!
On je ovde kao ti - da dominira!
Bude bolji nego drugi - da dominira!
On je ovde kao ti, vođen snagom uma
On je ovde da...
Sve za sebe od tebe, sve za sebe i svoje potrebe
Sve za sebe, drugi ne vrede
U stilu sve i odmah, jedino rešenje
Oteti za sebe dok postoji poverenje
Najjača jedinka da opstala bi mora da ŠTA?!
Da dominira!
On je ovde kao i ti - da dominira!
Bude bolji nego drugi - da dominira!
On je ovde kao ti, vođen snagom uma
On je ovde - da dominira!
On je ovde kao ti - da dominira!
Bude bolji nego drugi - da dominira!
On je ovde kao ti, vođen snagom uma
On je ovde da...

                                  ( Iskaz ft. Bane SUNSHINE )

                - Gluv, nem i slep -


Bezazlena stvorenja već duže vreme teraju mi smeh.
Mala bića krupnih očiju se trude da probude greh.
Ali smeh mi ne da da ja osetim se ljutim
Tek ponekad stavom krutim s njima ja u kontakt stupim.
Kad kažem dosledan, mislim u svakom pogledu.
Kad kazem običan, mislim da okrenucu se dvogledu
Pa pogled iz daljine na te gnjidice i gnjide
Hoće da stvaraju nam brige, ali to njima ne ide. NE! NE!
Odakle potreba da pojavi se sujeta je uzaludno pitanje
Što odlazi u etar. ODE!
Bezazlena stvorenja zna da spaja zavid
Kada mišljenje se menja prosto kako duva vetar.
Ali svakom svoje! Emancipovan od toga dižem jedra prema vetru
Čiji sam ja biram pravac. Bitno da tu su pravi ljudi oko mene
Da posvedoče o tome da inata nisam talac!

Poslušaj bolje ko to priča da sve zna
Iza nevinoga izgleda je laž, prljava prevara!
Maleni ljudi koji staju ti u džep
Za takve stvari uvek budi samo gluv i nem i slep!
Poslušaj bolje ko to priča da sve zna
Iza nevinoga izgleda je laž i mutna prevara!
Maleni ljudi koji staju ti u džep
Za takve stvari uvek gluv, i nem, i slep!

Govori samo to što žele da čuju.
Misli to što ne misliš, ali i dalje će da pljuju.
Naviknuti mržnji, opada moć rasuđivanja
Pa terete se stvarima da budu centar zbivanja - odbijanja!
I odbačaji mogu biti bolni, oni sigurni u zoni promašaja
Jesu orni da leče kompleks nižeg vrednovanja
Stanja gde bez opravdanja laju u ulozi svog delovanja.
Suviše sitan um je nezgodna vrlina
Kad jezičanje dominira kao glavna osobina.
U srži tog karaktera je obim malog hejtera
Koji ništa drugo ne zna no da kudi i da pretera.
Momenat svesti gde kulminira ta želja
Da se gazi svako biće neposrednog okruženja.
Vrlina koja se ispoljava još kako
Kada ovde sve se prašta, ali uspeh nikako!

Poslušaj bolje ko to priča da sve zna
Iza nevinoga izgleda je laž, prljava prevara!
Maleni ljudi koji staju ti u džep
Za takve stvari uvek budi samo gluv i nem i slep!
Poslušaj bolje ko to priča da sve zna
Iza nevinoga izgleda je laž i mutna prevara!
Maleni ljudi koji staju ti u džep
Za takve stvari uvek gluv, i nem, i slep!

Ostajem svoj uz prave ljude uz sebe, nek me podsećaju ko sam
I da nema potrebe opašati, persone davljene u tom prokletstvu
Da se hrane tuđim neuspehom stojeći u mestu.
Mržnja trazi mržnju, pa se vezuju tim besom
U stvari sebe mrze, jer su ispunjeni stresom.
Vreme čini svoje - izješće ih to iznutra
Kada duša bez svog puta bude odbila da guta!

              - Kitova mladunčad -


Evo druge prilike, pa reči idu nove
Sve za volove i kljove koje vuku nas ka dole.
Puni love vrte priču nekih kvazi umetnika
Sve u službi naroda i zabave fanatika!
Vrlo dobra taktika, iskorišćena prilika
Da zaradi se keš na ljudskoj gluposti, prostoti.
Neka svaki stoti s motivom da motri, prati, kroti
Još po jednog takvog istog koji divi se divoti
Silikonskih oblina neprirodnih veličina
Stajlingu bez stila, pevanju bez trunke skila.
Kakav momenat užitka pravoj armiji debila
Dok se ne shvata suština, vidiš to ti je veština!
Da zamute se umovi tih naivnih karaktera
Dok izvodi se scena polu-golih aktera
Mašinerija za porod novih zvezdica
Jer dok se masa loži biće novih pesmica.

Ko nas to uči sad da ne budemo svoji?
Ko to kreira nam sliku šta je lepo i šta stoji?
Silikon dame sada veće nego ikad
Doje naciju s profilom kao kitova mladunčad!
Ko nas to uči sad da ne budemo svoji?
Ko to kreira nam sliku šta je lepo i šta stoji?
Silikon dame sada veće nego ikad
Pravo pianje je ko to gura kitovu mladunčad?

Strategija stara da se domognu dobara
Vrti para tu gde burgija je stala
Nema dara kao Bubamara, ali zato ima te obline
Samo ovce da se prime - eto nove heroine!
Da trendovima diktira, dok gazda ne profitira
Osakati kulturu i sve žive iziritira!
Idiotskom pojavom jer ne misli da misli
Bitno sad da ima stav da je veća nego Prisli!
Još da pumpa intelekt jer piše joj Karenjina
Tolstojevski, Dostojevski - govori o delima
Mada ljudi u odelima što stoje iza toga
Dobro znaju to što rade i za koga.
Ko koliko uzima i ko koliko deli?
Nije teško bogatiti se na ljakse klijenteli.
Gde se vrti kinta? Tu gde šišaju se koze.
Kako do tog cilja? Ako pametni te voze.

Ko nas to uči sad da ne budemo svoji?
Ko to kreira nam sliku šta je lepo i šta stoji?
Silikon dame sada veće nego ikad
Doje naciju s profilom kao kitova mladunčad!
Ko nas to uči sad da ne budemo svoji?
Ko to kreira nam sliku šta je lepo i šta stoji?
Silikon dame sada veće nego ikad
Pravo pianje je ko to gura kitovu mladunčad?

Nasamarili vas, il nas il naše - ko zna?
Ko god da gleda, bar radi reda nek se priupita. O da!
Dal im se mrse misli, misle da Prsli smo svi
Pa ti vidi da li se stidi Pink i bolidi uz njih? Ja bih!
Propagira garanciju tog deformiteta - šteta
Mentaliteta prava je meta - meni smeta!
Nisam. I mislim da čist sam dok god ne čitam sve to
Što mi ne godi - škodi, ma kolko u modi bilo to zlo!

                    - Komora -


Opasno vreme, ulice postaju lovišta bez skloništa
Ili ostani u rupi ili izađi usred bojišta.
Zaista, čudno dani postaju sve kraći
Znaci oboljenja Zemlje sve jasniji i jači
Zrači pogled, gubi se u masi ljudi koja bledo gleda
Razum oteo bi sebe od svog tela, al se ne da.
Sitna trovanja sa svake strane napadaju
Čula naša kako da se brane
Vreme je prožeto korupcijom i mitom
Sistem vrednosti tu trpi kolaps puštajući pritom
Svakakva sranja sa tih malih ekrana
Mediji pomažu tom ološu da dože do para!
Grande parade, kič i lajanje po štampi
Kad bi mogao sav taj keš za malo mozga da se trampi
Možda bi ministri što vuku glavne konce
Šatro pazili na nas, a ne držali za ovce.

Sve što si imao, sve što mogao si, a nisi
Kako uzimaju drugi kada napravio ti si?
Pitanje stoji, odgovor je: tako mora!
Malo sreće koju stvoriš tebi - uzima komora!

Ali to nije kraj!
Prolama se vrisak iz mase paničara
Koji ne znaju da brinu se za se.
Gde ste da ste, ostanite - nikom pomoći nema!
Sada kasno je za plač, veliko nevreme se sprema!
Kao i uvek kada loša decenija prođe
Kuka i motika se digne da obezglavi te vođe
Starog poretka i nove propasti
Gde i dnevnici svoj narod sad ucenjuju kao napasti.
Mogu nas napasti, osuditi nas nikad!
Kroz savest čistog uma, dal ste takvi bili ikad?
Sve u svojstvu integracije s Evropom
Prodaj dupe, imaćeš da dobro našmrljaš se dopom.
Pa onda ajmo na TV, da malo glumimo patriote
Političke emisije, animiraj idiote!
Da je nama da se razum sačuva, a vreme neka melje
Ima ko još šta da da...

              - Magido -


Pogledaj, stoji predator, sofisticiran imperator
Sposoban da minira taj svet kojim dominira!
Koristi korisno, korisno biva beskorisno
Fundamentalna figura doba koje gura. To je čovek!
Biće stvoreno po božjem liku
Osuđen jer preozbiljno shvata svoju ulogu.
Gušen mitom o svom postanku bez potrebe
Inžinjering gena okreće se protiv sebe.
Epicentar, mesto gde koleba se sve.
Zlo i dobro, pakao i raj - osnovno mišljenje!
Raspada se slika izvesnog i realnog
Posrednik je jedno biće strahu predano
Na Magidu, mestu stvorenom u svima nama
Dokaz teorije haosa gde razvija se drama
Dok verujemo rečima iz govora što mutimo
Puni gneva slutimo o čemu ćutimo?!

                    - Malo vremena -


Naviknut na ukus poraza od prošlih dana
Nekad vuče me, pa gledam stare slike crno bele.
Služi sećanje pa slučajno, bez nekog plana
Ja se setim lepih scena koje nikako ne blede.

Vreme ne radi za nas, te godine prolete, brzo shvatamo da prilike se grabe dok ih ima
Još u nekim stvarima se ponašam ko dete, al ne zameram to sebi, jer sam sena-deo dima.
U tvome oku sakrio sam žar, još uvek gori, prži volju, koja vodi me na mesto koje volim
Ti me tolko znaš i znaš da spreman da se borim kada slab sam, biću jak, i da se smejem kada boli.
Prolazim kroz noć i sada poslednji put, svojim mislima polako dolazim do tvoga srca
I kad utihne sve, ja pronaći ću put, jer plovim ritmom istim kojim tvoje srce kuca.
Želim biti podstrek tvojoj usni koja priziva osmeh i da osetim toplinu, jer u tebi sreću budim
Mnogo stvari okolo nas navodi na greh! Što manje znam, manje su šanse da poludim.
Mali deo sna, još uvek sanjam kako bežim, miris kiše zove privid starnih prilika i slika
Oči tope se i kada savesno zarežim. Vidim tebe i u tebi vidim deo svoga lika...

I kada umire dan i nebo odnosi spas
Kad te dozivam bez daha meni nestaje glas
Malo vremena je tu za nas
Kada umire dan i nebo odnosi spas
kad te dozivam bez daha, meni nestaje...
Malo vremena je tu za nas.

U našem usnulom svetu malo logike postoji, pa mi ulažemo truda da povezali bi stvari
Na neku dečiju igru nekad sve nam to liči, al o realnosti pojam našu zabavu kvari.
Plod misaonog procesa, znanja, iskustva, pred pogledom nastoje nekad nejasne nam slike
I kad zatvoriš oči, ipak poznaju boje, čulo sluha je svedok buke i vike.
Znam koliko mali smo, a znam da znaš i ti, isti oseti nas vode prema beskraju smisla
Istom stazom, zrnu sreće ipak nadamo se svi, svi delujemo slični kada staza nam je ista.
Mali deo sna, još uvek sanjam kako bežim, miris kiše zove privid starih prilika i slika
Oči tope se i kada savesno zarežim. Vidim tebe i u tebi vidim deo svoga lika...

I kada umire dan i nebo odnosi spas
Kad te dozivam bez daha, meni nestaje glas
Malo vremena je tu za nas
Kada umire dan i nebo odnosi spas
Kad te dozivam bez daha, meni nestaje....
Malo vremena je tu za nas.

                  - Nova zora -


Prvo da zapalimo sveće. Spika kreće o životu jedne dame
Posle svega nas je ostavila same na peronu tame
Čekajući zvižduk voza za budućnost, stići na vreme
Nismo imali mogućnost i odlučnost
Da se izborimo protiv sila mraka.
Oblak tame iznad nas se vije kao crna traka
Kao krici svraka jecaj ljudi malo sreće traže
Trpeli su bol, a svi mi znamo šta je draže!
Pa nek neko kaže, neka laže sutra biće bolje
Najjači ostaju, odlaze i odnose to malo volje.
Možda je tako bolje, znamo kako stvari stoje
Svedoci jedne istine dok sudbine se kroje.
Želeli smo svoje - dobili smo tuđe
Mržnju, bombe, prezir, stradanje i plač
Život osuđen na nemir.
Uhvaćeni u trenu večnosti vreme je stalo
Desetak godina unazad... Pa reci dal je malo?!
Ostadosmo na liniji života dlana sudbine da čekamo
Drugi idu u budućnost mi se samo sećamo
Slomljenih srca, duše prazne noćima vrebaju
I lutaju stavljajući tačku na sve sveto, misli gutaju
I plutaju po moru beznađa po neke želje
Čekaju da primeti ih neko s razlogom za veselje
Već su duže vreme same i one napuštene čame
Čekaju novu zoru, neke nove dane...

Pogledaj na nebu kom težim je ćutanje i glas
Pogledaj nek pogled se stapa sa kapima za nas.

Nek pada kiša pa nek kapi se pomešaju sa suzama
Noćas bol obuzima, zlo svoj danak uzima
U grudima srce i dalje će da bije
Uprkos onima što nas mrze, zbog kojih ovde krv se lije.
Nek nas nije sram! Što smo takvi kakvi jesmo
Nek nas nije stid! Svi smo ljudi tu smo gde smo
Ovo teški su trenutci, Istino počivaj u miru!
Hladni su minuti ćutanja što nestaju u viru.
Laži ostaju za nama posle načinje štete
Da nam pričaju sve priče koje ne zna malo dete
Jer je učeno da živi, životu da se divi
A ne da pljačka i da ubija, pa nekog drugog krivi.
Zbunjeni mi radićemo upravo što rade laži!
Predrasude stvarnost postaće, pa usudi se i traži
Malo sreće što napustivši nas umire sama
Nestaje kao Jugoslavija ili s početka pesme dama.
Duh se slama, baš kad priznamo da sreća ne postoji
Demoni gledaju slobodu, svako od nas se toga boji
Pa nek stoji slika rađanja, nek stoji slika smrti
Neka shvati svaka duša, sve se u životu vrti!
I sve se vrati! Svakom ide po zasluzi!
Kakva biće budućnost nije teško da se nasluti.
U krugu očajanja prihvatamo šta je došlo
Menjamo svoju budućnost, za bolju prošlost!

I još jednom znam da ruke će se spojiti i priznaće se greške
Način još uvek postoji da se leče rane teške
Ali ožiljci će pričati, kad usta ne budu mogla
Otvoriće se srca kad se snaga bude smogla.
I kako za koga imaće značaj reči koje seku zemlju
Miljama daleku kako podstakle bi reku suza
koje pašće sa lica nezalužene patnje
Kad puške budu gumene, a uniforme zlatne!
I kad priče ratne budu počinjale s jednom damom!
Kada vreme mira dobije prefiks - stalno!
Kad se naučimo smehu ispred ugrizloga jezika!
Kad lišimo se predrasuda i nekih loših navika!
Ako promenimo sebe, mi promenićemo druge!
Da li smo putnici u vozu ili ti što prave pruge!
Ali druga strana priče stoji, ulazi u svest!
Možemo menjati sebe ali ne i ceo svet!

Da li znaš da te čeka nova zora?
Da li veruješ da te čeka nova zora?
Da li znaš da te čeka nova zora?
Posle toliko smora jednom krenuti nam mora!
Da li znaš da te čeka nova zora?
Da li veruješ da te čeka nova zora?
Da li znaš da te čeka nova zora?
Posle toliko smora jednom krenuti nam mora!!!

                 - Omega -


Sam u svom maniru emocije budim
Malo držao do sebe, ali umem da se trudim.
Budnim okom gledam boje sveta oko mene
To refleksiju mom umu stvara, tera ga da krene.
Mene plene sene, fascinira fenomen
Dinamike na zemlji zaigrane kao plamen
Nadražena čula nose pokrete i slike
Delu svesti što tumači i grabi prilike.
Polje interesovanja umuklo na jedan
Kad u vodu palo sve je, čemu ja sam bio predan!?
Ko presedan presekla se tu u meni
Žica volje za životom napukla u jakoj tremi.
Aluzija na destrukciju je izrazito jasna
Stežem zube, cvile melodiju kao strasna
Nota zveri utisnute mi u tkivo
Koje čeka biti pokidano, nikad više živo!

Omega? Izraz lica kao dečak to je
Omega? Na čelu uštampani pečat kao
Omega? Koja tera me i voli
Kada mrzim samog sebe ona prestaje da boli! Kao
Omega? Izraz lica kao dečak to je
Omega? Na čelu uštampani pečat kao
Omega? Koja tera me i voli
Kada mrzim samog sebe ona prestaje da boli!

Koža puna ujeda realnosti se ježi
Oko svaki sekund prati mahom, ne da mu da beži
Kao lovac vremena, gde svakim pogledom
Produžava se vek života stvoren pobudom.
Ili ogledom, gde testira se uporno u nama
Dok se kose shvatanja sa svetom napuklim od srama!
To je drama koja dovodi do vrha
Pomracenja kada Pam! Pam! Popuca svrha!
Sve je nebitno i ništa nije važno
Ne postoje stvari vredne da okupiram ih pažnjom.
Jedina logika je - nema logike
I ne postoji razlog svega koji daje odlike.
Pojava mučnine usled osećanja kajanja
Iz očajanja krenuo ka svetlu, nema stajanja!
Kulminira taj pritisak, podstiče ubicu
Da svet u sebi uspava sa osmehom na licu!

Omega? Izraz lica kao dečak to je
Omega? Na čelu uštampani pečat kao
Omega? Koja tera me i voli
Kada mrzim samog sebe ona prestaje da boli! Kao
Omega? Izraz lica kao dečak to je
Omega? Na čelu uštampani pečat kao
Omega? Koja tera me i voli
Kada mrzim samog sebe ona prestaje da boli...

Molim za oprost, ovog puta mi je žao
Nisam znao kojim putem duhom hodam pa sam stao.
Da li je raj il pakao u meni stvoren
slep od poroka ne videh drugi izlaz iz te more
A ovde samom meni hladno je i mračno suviše
Hoću da glas tišinu kida, al ne udišem.
Uzalud otvorena usta su, ja nemam osete
Pluća me izdaju ko da su deo osvete.
Panika razara mi svest, hoću da trgnem se iz tame
Napustim mukom hladno mesto osetim taj plamen
Što goreo je dok ga nisam zgazio ja sam
Možda mi ovo kazna, ješ ne želim da znam.
Hocu da dišem ponovo, da osetim toplinu
Sećanja me zovu, nisam hteo tu prazninu.
Da li je moguće da nema ničega, da sve su laži
Da sam zarobljen u svojoj podvesti bez jedne draži?
Hoću nazad bar još jednu priliku da imam
Ispraviću greške, prema svemu biću divan.
Hoću da smejem se i plačem, živim ponovo
Da li me cujeteeeee?!!!!! Kasno je...